Ursula fon der Lajen izložila planove pred Evropskim parlamentom, naglasila važnost bezbednosti na Bliskom istoku
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 21.12.2023. pred Evropskim parlamentom strategiju Evropske unije u odgovoru na krizu na Bliskom istoku, energetske izazove i nastavak finansijske pomoći Ukrajini, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Fon der Lajen je naglasila potrebu za većom ekonomskom i energetskom nezavisnošću Evrope, kao i vojnom spremnošću u aktuelnim globalnim okolnostima.
U obraćanju je potvrđeno da je Evropska unija ispunila obećanje o kreditu od 90 milijardi evra za Ukrajinu, pri čemu će prva tranša od 45 milijardi biti isplaćena tokom drugog kvartala 2026. godine. Jedna trećina sredstava biće namenjena budžetskim potrebama, dok će dve trećine biti direktno usmerene na odbranu, uključujući i paket od 6 milijardi evra za nabavku dronova.
Fon der Lajen je istakla i usvajanje dvadesetog paketa sankcija protiv Rusije, koji, kako je navela, dodatno ograničava tehnološke i energetske tokove, navodeći ga kao korak ka “digitalnoj gvozdenoj zavesi”. Kada je reč o Bliskom istoku, predsednica Evropske komisije izrazila je nadu u održavanje primirja u Iranu i Libanu, naglašavajući važnost slobode plovidbe u Ormuskom prolazu bez dodatnih taksi. Dodala je da svaki mirovni sporazum mora uzeti u obzir iranski nuklearni i balistički program.
Govoreći o posledicama sukoba na globalno tržište energenata, Fon der Lajen je navela da je Evropska unija u poslednjih 60 dana platila 27 milijardi evra više za uvoz fosilnih goriva, bez povećanja količine isporučene energije. Ona je poručila da je rešenje u razvoju domaćih, čistih izvora energije, uključujući obnovljive izvore i nuklearnu energiju, izdvajajući Švedsku kao primer gde povećanje cene gasa minimalno utiče na cenu struje zbog visokog procenta energije iz nuklearnih i obnovljivih izvora.
Najavljeno je da će Evropska komisija do leta 2024. godine predstaviti Akcioni plan za elektrifikaciju sa ambicioznim ciljevima, kako bi se povećala energetska otpornost i smanjila zavisnost od uvoza.
