Connect with us

Svet

Evakuacija zaraženih putnika sa kruzera kod Zelenortskih ostrva

Nadležne službe sprovode evakuaciju, troje prebačeno u Holandiju, španske vlasti organizuju hitan sastanak

Published

2 months ago

on

Foto Izvor:

Nadležne službe sprovode evakuaciju, troje prebačeno u Holandiju, španske vlasti organizuju hitan sastanak

Troje putnika sa kruzera MV Hondius, za koje se sumnja da su zaraženi hantavirusom, evakuisano je danas kod Zelenortskih ostrva, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Prema navodima, kruzer je usidren u blizini Zelenortskih ostrva, a evakuacija je izvršena u saradnji sa zdravstvenim službama.

Evakuisani su britanski član posade, njegov kolega iz Holandije i jedan putnik, koji će avionom biti prebačeni u Holandiju na dalje lečenje. Operator broda naveo je da su dva putnika pokazivala akutne simptome hantavirusa, dok je treća osoba blisko povezana sa nemačkim državljaninom koji je preminuo na brodu 2. maja.

Zvaničnici su saopštili da je prethodno jedan putnik stigao u Švajcarsku i obratio se bolnici zbog simptoma, gde se sada nalazi u izolaciji zajedno sa članovima porodice.

Španske vlasti sinoć su dozvolile kruzeru da nastavi put prema Kanarskim ostrvima, ali su istovremeno najavile da neće dozvoliti iskrcavanje putnika. Predsednik vlade Španije sazvao je hitan sastanak ministara radi razmatranja daljih poteza, a najnovije informacije očekuju se u toku dana.

“Sve mere bezbednosti su preduzete i u stalnom smo kontaktu sa međunarodnim partnerima”, saopštili su nadležni organi.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Senat SAD odbio predlog za ograničenje predsedničkih ovlašćenja u vezi sa Iranom

Predlog o povlačenju američkih snaga iz sukoba sa Iranom odbijen u Senatu, izveštavaju međunarodni mediji

Published

1 hour ago

on

June 25, 2026

By

Predlog o povlačenju američkih snaga iz sukoba sa Iranom odbijen u Senatu, izveštavaju međunarodni mediji

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je u sredu uveče predlog kojim bi se ograničila ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vođenju vojnih operacija protiv Irana. Glasanje je završeno sa 50 glasova protiv i 47 za, a dva republikanska senatora, Suzan Kolins i Lisa Murkovski, podržala su predlog zajedno sa većinom demokratskih senatora. Republikanski senator Rand Pol bio je uzdržan, dok je demokratski senator Džon Feterment glasao protiv.

Predlog, koji je podneo demokratski senator Tim Kejn, predviđao je da predsednik bude obavezan da povuče američke oružane snage iz bilo kakvih neprijateljstava protiv Irana, osim ako za to ne postoji izričito odobrenje Kongresa. Prema navodima iz Senata, ovaj predlog je deo šireg nastojanja da se pojača nadzor Kongresa nad upotrebom vojne sile u inostranstvu.

Samo dan ranije, četiri republikanska senatora su podržala sličnu rezoluciju koju je prethodno usvojio Predstavnički dom, čime je omogućeno njeno usvajanje tesnom većinom. Ti isti republikanci su u prethodnom mesecu glasali za nastavak procedure u vezi sa Kejnovom rezolucijom, što je označeno kao prvi put da je ovakav predlog prošao proceduralnu prepreku u Senatu nakon više neuspešnih pokušaja.

Iako bi usvajanje rezolucije formalno ograničilo mogućnost predsednika da koristi vojnu silu protiv Irana bez saglasnosti Kongresa, njen praktični efekat je neizvestan, jer bi predsednik Tramp, prema ocenama senatskih izvora, verovatno iskoristio pravo veta. Administracija predsednika Trampa ističe da su trenutne mere u skladu sa zakonima i da su preduzete radi zaštite američkih interesa.

Debata oko ovlašćenja predsednika za upotrebu oružanih snaga bez prethodnog odobrenja Kongresa aktuelna je u američkoj politici već duže vreme, posebno u kontekstu napetosti sa Iranom i drugih međunarodnih izazova. Predstavnici obe partije izražavaju različite stavove po ovom pitanju, pri čemu deo senatora smatra da je neophodno veće uključivanje zakonodavne grane vlasti u odluke o vojnoj intervenciji.

Ovim glasanjem, Senat je potvrdio postojeću praksu u kojoj izvršna vlast ima značajnu slobodu u odlučivanju o upotrebi vojne sile, dok Kongres nastavlja da raspravlja o mogućim promenama u budućnosti. Prethodni pokušaji ograničenja predsedničkih ovlašćenja u ovom domenu više puta su nailazili na proceduralne prepreke ili nisu dobili potrebnu većinu.

Pročitaj još

Svet

Vojni regruti ponovo obavezni na vakcinaciju protiv gripa zbog epidemije na bazi u Teksasu

Pentagon potvrdio vraćanje obavezne vakcinacije za regrute, dok se na bazi Laclend beleži povećan broj slučajeva gripa

Published

3 hours ago

on

June 25, 2026

By

Pentagon potvrdio vraćanje obavezne vakcinacije za regrute, dok se na bazi Laclend beleži povećan broj slučajeva gripa

Sve grane američke vojske obnovile su početkom ovog meseca obavezu vakcinacije protiv gripa za nove regrute, što predstavlja izuzetak od ranije odluke sekretara odbrane o ukidanju obavezne vakcinacije, potvrdio je zvaničnik Pentagona. Ova mera doneta je u trenutku kada se na bazi Laclend u Teksasu, gde se sprovodi osnovna vojna obuka za Ratno vazduhoplovstvo, registruje epidemija gripa sa 275 potvrđenih slučajeva u poslednjim nedeljama, prema navodima kongresnog službenika upoznatog sa situacijom. Proces ponovnog uvođenja obavezne vakcinacije za regrute započet je pre nego što je epidemija na Laclendu postala javno poznata.

Na bazi Laclend uvedene su mere za suzbijanje širenja infekcije. Prema izjavama portparola Ratnog vazduhoplovstva, osoblje prati stanje regruta koji su možda bili izloženi virusu, a onima sa simptomima pruža se odgovarajuća terapija, uključujući antivirusne lekove.

Sekretar odbrane je krajem aprila najavio da će godišnja vakcina protiv gripa postati dobrovoljna za pripadnike vojske. U video poruci objavljenoj na društvenim mrežama, naveo je da je prethodna praksa bila preširoka i da nije racionalna. Međutim, već početkom maja vojni resori su podneli zahtev za izuzeće, kojim se omogućava zadržavanje obavezne vakcinacije za određene pripadnike, posebno za nove regrute. Kongresni službenici navode da su ova izuzeća i formalno odobrena početkom juna.

Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, izuzeća uglavnom važe za pripadnike koji su u fazi osnovne ili napredne obuke, s obzirom na povećan rizik od širenja zaraze u kolektivnim uslovima. Zvaničnici navode da je cilj ovih mera očuvanje operativne sposobnosti i zaštita zdravlja osoblja u uslovima kada je pojava gripa potvrđena na više lokacija.

Epidemija na bazi Laclend dodatno je podstakla raspravu o javnozdravstvenim merama u vojsci. Vojni zvaničnici ističu da se situacija pomno prati i da su preduzete sve preporučene mere kako bi se ograničilo dalje širenje infekcije među regrutima.

Obavezna vakcinacija protiv gripa bila je standardna praksa u američkoj vojsci do nedavne promene politike, a izuzeci u vezi sa ovom obavezom razmatraju se u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama zdravstvenih stručnjaka. S obzirom na aktuelnu epidemiju, prioritet je zaštita zdravlja regruta i održavanje kontinuiteta obuke.

Pročitaj još

Svet

Abelardo de la Espriella proglašen za pobednika predsedničkih izbora u Kolumbiji

Izborna komisija potvrdila rezultate, opozicija tražila ponovno brojanje glasova nakon tesne trke

Published

5 hours ago

on

June 25, 2026

By

Izborna komisija potvrdila rezultate, opozicija tražila ponovno brojanje glasova nakon tesne trke

Poslovni čovek i advokat Abelardo de la Espriella proglašen je za novog predsednika Kolumbije nakon što su izborni organi objavili rezultate drugog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju. Prema zvaničnim podacima, de la Espriella je pobedio progresivnog kandidata i poslanika Ivana Cepedu sa razlikom od jednog procentnog poena, odnosno sa više od 251.000 glasova prednosti.

De la Espriella, koji je pre izbora bio poznat kao preduzetnik sa ulaganjima u različite sektore, prvi put se kandidovao za javnu funkciju. Tokom kampanje je dobio podršku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, što je izazvalo pažnju domaće i međunarodne javnosti.

Prema navodima izborne komisije, gotovo svi glasovi su prebrojani nekoliko sati nakon zatvaranja birališta. Poraženi kandidat Ivan Cepeda i aktuelni predsednik Gustavo Petro nisu odmah priznali rezultate, a Cepeda je izjavio da će sačekati završetak zvaničnog prebrojavanja pre nego što donese odluku o priznavanju ishoda. Izborna komisija je završila ponovno brojanje i potvrdila pobedu de la Espriella.

Izborni rezultat ocenjen je kao odraz nezadovoljstva birača politikom dosadašnje vlasti, koju je Cepeda nameravao da nastavi. U prethodnom periodu, vlada Gustava Petra pokušavala je da započne dijalog sa različitim oružanim grupama, ali izveštaji pokazuju da takve inicijative nisu dovele do smanjenja nasilja. Prema dostupnim studijama, tokom sprovođenja ovih politika došlo je do širenja oružanih kriminalnih grupa i porasta njihove aktivnosti.

Posebno su pogođene siromašne zajednice u oblastima gde se uzgaja biljka koka, koja se koristi za proizvodnju kokaina. Organizacije za ljudska prava zabeležile su više od 50 incidenata sa masovnim žrtvama u Kolumbiji tokom godine, što je dodatno uticalo na javnu debatu o bezbednosti i mirovnim pregovorima.

De la Espriella će preuzeti predsedničku funkciju u periodu kada bezbednosni izazovi ostaju u centru pažnje kolumbijske javnosti. Njegova pobeda izazvala je različite reakcije u političkom spektru, dok su međunarodni posmatrači pratili proces radi očuvanja transparentnosti izbora. Opozicija je najavila da će nastaviti da prati ispunjavanje predizbornih obećanja i sprovođenje politike nove administracije.

Pročitaj još

U Trendu