Zvaničnici saopštili da je postignut privremeni sporazum, prvi brodovi prošli kroz moreuz, izraelska i iranska strana komentarisale situaciju

Privremeni prekid vatre na Bliskom istoku dogovoren je na period od dve nedelje, saopštili su zvanični izvori. Sporazum podrazumeva obustavu napada i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta, pod kontrolom iranske vojske. Prvi brodovi, grčki teretni brod NJ Earth i liberijski Daytona Beach, prošli su kroz moreuz jutros, nakon što je Iran odobrio plovidbu.

Prema izjavama zvaničnika, predsednik Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da odloži najavljene napade na iranske ciljeve, pod uslovom da Iran prihvati prekid vatre i omogući ponovno otvaranje moreuza. Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana saopštio je da je sporazum prihvaćen uslovno, uz zahtev da napadi na Iran budu zaustavljeni tokom trajanja primirja.

Izrael je pozdravio dogovor, ali je istakao da Liban nije uključen u ovaj sporazum. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Irana izjavio je da će prolaz kroz Ormuski moreuz biti omogućen naredne dve nedelje, pod nadzorom iranskih oružanih snaga.

U Libanu, militantna grupa Hezbolah saopštila je da je na pragu “istorijske pobede” i pozvala civile da ne žure sa povratkom u jug zemlje, dok se ne objavi zvanično primirje. Lideri Hezbolaha naglasili su važnost strpljenja u ovom periodu.

Predsednik Turske izjavio je da pozdravlja proglašenje primirja i apelovao na potpunu primenu sporazuma na terenu. On je upozorio na mogućnost sabotaže i naglasio da Turska podržava napore za trajni mir u regionu.

Uprkos otvaranju moreuza, prema informacijama iz brodarskih kompanija, više od 800 tankera i dalje se nalazi u Persijskom zalivu, dok brodovlasnici čekaju dalje instrukcije i procenjuju bezbednosnu situaciju na osnovu uslova primirja. Kompanije su navele da je potrebno vreme da se obezbedi potpuna sigurnost za komercijalnu plovidbu u ovom delu sveta.

“Primirje je omogućilo prvi korak ka normalizaciji plovidbe, ali se situacija i dalje pažljivo prati”, saopšteno je iz brodarskih izvora.

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo privremeni prekid vojnih operacija, izraelska strana podržala sporazum, ali borbe sa Hezbolahom nastavljene

Američki sekretar za odbranu Pit Hegset i predsednik Združenog generalštaba Dan Kein održali su u sredu brifing za novinare u Pentagonu, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp prethodne večeri saopštio da je postignut dogovor o dvonedeljnom, uslovnom prekidu vatre sa Iranom. Brifing je usledio nakon što su zabeleženi prvi znaci povećanja brodskog saobraćaja u strateški važnom Ormuskom moreuzu.

Predsednik Tramp je na društvenim mrežama naveo: “Slažem se da suspendujemo bombardovanje i napade na Iran na period od dve nedelje”, dodajući da su “SAD već ispunile i premašile sve vojne ciljeve”. Potpredsednik SAD, Dž.D. Vens, tokom posete Mađarskoj, ocenio je da je dogovor „krhko primirje“.

Iako je najavljen prekid vatre, iranska državna agencija prenela je da su u noći između utorka i srede zabeležene najmanje tri eksplozije u blizini Rafinerije nafte na ostrvu Lavan, nekoliko sati nakon što je objavljen dogovor SAD i Irana. Za sada nema potvrde da li su za te napade odgovorne američke ili izraelske snage, a precizni detalji nisu saopšteni. Ostrvo Lavan se nalazi zapadno od ulaza u Ormuski moreuz, na manje od 16 kilometara od iranske obale u Persijskom zalivu.

Prema navodima zvaničnika Bele kuće, Izrael je prihvatio predlog o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana. Međutim, kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanijahua saopštila je kasno u utorak da dok Izrael podržava privremeni prekid vatre između SAD i Irana, taj dogovor ne obuhvata borbe između izraelske vojske i Hezbolaha, libanske grupe koju podržava Iran.

Dogovoreni prekid vatre dolazi nakon višenedeljnih tenzija i vojnih aktivnosti u regionu Persijskog zaliva. Ormuski moreuz je ključna pomorska ruta za promet nafte i energenata iz regiona Bliskog istoka, a svaki poremećaj u tom području ima direktan uticaj na globalna tržišta.

Američki i izraelski zvaničnici nisu izneli podatke o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti povezanoj sa poslednjim događajima. Takođe, nije saopšteno da li je dogovor o prekidu vatre rezultat direktnih pregovora između Vašingtona i Teherana ili je postignut posredstvom trećih strana.

Međunarodni posmatrači i dalje prate razvoj situacije, dok su zvaničnici pozvali strane na uzdržanost i poštovanje dogovorenih uslova. U prethodnim godinama, region Persijskog zaliva bio je poprište niza incidenata između američkih, iranskih i savezničkih snaga, a privremeni prekidi vatre predstavljali su pokušaje smanjenja tenzija, iako su često bili krhki i ograničenog trajanja.

Trenutno nije poznato da li će dogovoreni dvonedeljni prekid vatre dovesti do šireg političkog dijaloga između strana. Zvaničnici SAD i Izraela najavili su da će nastaviti da pomno prate situaciju, dok iz iranskih zvaničnih izvora zasad nema novih saopštenja.

Predstavnici zajednice i stručnjaci diskutovali pred obrazovnim odborom Teksasa o ulozi religije u školama, odluka očekuje u junu

Obrazovni odbor države Teksas razmatra predlog prema kojem bi biblijske priče, poput one o Joni i kitu, postale obavezno štivo za učenike javnih škola širom države. Ova inicijativa izazvala je opsežnu raspravu među verskim liderima, nastavnicima, roditeljima i učenicima tokom višesatnog sastanka održanog u utorak. Diskusija o predlogu deo je šireg trenda u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u državama sa republikanskom većinom, gde se razmatra veća prisutnost religije u obrazovanju, što dovodi i do zakonskih i sudskih procesa.

Predlog dolazi nakon što je Teksas prethodnih godina uveo druge mere povezane sa religijom u javnim školama, uključujući odobravanje prisustva kapelana u 2023. godini i zahtev da se Deset zapovesti izlažu u školama. Međutim, deo škola je uklonio ove prikaze nakon pokretanja sudskog postupka. Prema navodima, Teksas ima oko 5,4 miliona učenika od vrtića do završnih razreda srednje škole, što ga čini jednom od ključnih država u oblikovanju obrazovnih politika na nacionalnom nivou.

Pristalice predloga tvrde da je poznavanje biblijskih priča osnovno za razumevanje američke istorije i moralnih vrednosti. Neki govornici istakli su da su osnivači države i nacije imali hrišćansku viziju. Pastor i roditelj iz Teksasa, Nathan Irving, izjavio je da su, prema njegovom mišljenju, hrišćanske vrednosti deo temelja američke države i da je, kako navodi, ulaganje u istinu važno za obrazovanje dece.

S druge strane, protivnici predloga navode da bi ovakva praksa mogla biti protivna Prvom amandmanu Ustava SAD, koji zabranjuje uspostavljanje državne religije. Više govornika tokom rasprave istaklo je da bi uključivanje biblijskih priča kao obavezne lektire moglo predstavljati kršenje ovog ustavnog načela.

Odluka o konačnoj verziji liste obavezne literature očekuje se tokom juna. Ukoliko predlog bude usvojen od strane Državnog odbora za obrazovanje Teksasa, nova pravila stupila bi na snagu 2030. godine. Rasprava u Teksasu pažljivo se prati na nacionalnom nivou zbog mogućeg uticaja na obrazovne politike i u drugim državama.