Advokati tvrde da je retka dijagnoza Kristi Pajk mogla izazvati komplikacije pri pogubljenju, slučaj otvorio pitanja o uslovima izvršenja kazne.

Krista Pajk, osuđenica na smrt iz američke savezne države Tenesi, preživela je pokušaj pogubljenja smrtonosnom injekcijom nakon što joj je dijagnostikovan retki rak krvi. Njen slučaj ponovo je pokrenuo pitanje kako retki rak krvi može uticati na ishod izvršenja smrtne kazne, što su advokati istakli još pre pokušaja pogubljenja, upozoravajući na moguće komplikacije.

Prema dostupnim sudskim dokumentima, Pajk je bolovala od mijeloproliferativnog poremećaja, poznatog kao MPN, koji izaziva prekomernu proizvodnju krvnih ćelija. Advokati su naveli da ovaj oblik retkog raka krvi kod Pajk dovodi do trombocitoze, odnosno povišenog broja trombocita, što povećava rizik od plućnog edema prilikom primene smrtonosne injekcije.

Medicinske komplikacije i tok neuspelog pogubljenja

Pogubljenje Kristi Pajk sprovedeno je pentobarbitalom, ali ona nije preminula, što je navelo guvernera da obustavi sva planirana pogubljenja u Tenesiju. Pajk je nakon neuspele injekcije hitno prebačena u bolnicu, gde se u jednom trenutku sumnjalo na moždanu smrt, sve dok nije počela da govori, nakon čega je vraćena u zatvor 9. oktobra.

Advokati su ranije upozorili da bi retki rak krvi mogao otežati uvođenje igle i izazvati nakupljanje tečnosti u plućima. Takođe, Pajk je primetila da su joj obe ruke nakon pokušaja pogubljenja bile otečene, opečene i prekrivene plikovima, a lekari su utvrdili da je došlo do proboja pentobarbitala u tkivo ruku, a ne u krvotok.

Život u zatvoru i zahtevi za humanije uslove

Pre pokušaja pogubljenja, Pajk je zatražila da kazna bude izvršena streljačkim vodom sastavljenim isključivo od žena, zbog straha od komplikacija usled njenog zdravstvenog stanja. Međutim, taj zahtev nije odobren jer zakon Tenesija ne predviđa takav način izvršenja kazne.

Nakon povratka u zatvor, Pajk je provela deset dana u bolnici, a njeni advokati su podneli hitan zahtev sudu tvrdeći da su uslovi njenog zatvaranja pogoršani i da boravi u izolaciji. Naveli su da je prethodni dogovor o zatvorskim uslovima prekršen, te da Pajk sada nema značajan ljudski kontakt, što dodatno utiče na njeno emocionalno i fizičko zdravlje.

Retki rak krvi i uticaj na ljudska prava osuđenika

Krista Pajk je izjavila da je zbog svog zdravstvenog stanja i izolacije u zatvoru pretrpela ozbiljne posledice. U zahtevu je opisala teške uslove, uključujući neadekvatne higijenske uslove, kao što je tuš zaražen bubašvabama, zbog čega je izložena povećanom riziku od infekcija. Takođe, navela je da ne može da se vrati u prethodni zatvorski blok zbog zatvorenika sa istorijom napada.

„Telo me boli. Ruke me bole. Škale me bole. Grlo me boli. Još uvek se borim da govorim. I bol nije samo fizički. Postoji bol u mom umu i u mojoj duši. Nisam razmišljala o životu posle te noći i duboko sam povređena nesposobnošću koja je toliko ljudi dovela u ovu užasnu poziciju. Nastavljam da razmišljam o porodici moje žrtve i strašnom bolu i gubitku koji su pretrpeli. Oporavljam se i znam da postajem jača. Ali isceljenje nije isto što i biti dobro“, istakla je Pajk u obraćanju sudu.

Konačno, slučaj Kristi Pajk otvara važno pitanje o tome kako retki rak krvi i slična ozbiljna zdravstvena stanja mogu uticati na sprovođenje smrtne kazne i uslove zatvaranja, kao i o pravu osuđenika na adekvatnu medicinsku negu i human tretman.

Bivši američki predsednik istakao je da je rat sa Iranom doveo do rasta cena goriva i uticao na izbore, ali smatra da je bio neophodan radi sprečavanja nuklearnog razvoja.

Donald Tramp saglasio se sa ocenom potpredsednika SAD Džej Di Vensa da je rat sa Iranom doprineo izbornom porazu republikanaca na međuizborima. Prema njegovim rečima, kratkoročno je to dovelo do rasta cena goriva, ali je smatrao da je sukob bio neophodan kako bi se sprečilo da Iran razvije nuklearno oružje. Ova izjava o ratu sa Iranom dala je novi pogled na razloge političkih posledica za republikance.

Tramp je novinarima na gradilištu nove balske dvorane u Beloj kući izjavio: „Mislim da je to uglavnom tačno, jer je kratkoročno malo podiglo cenu benzina“. Dodao je i da bi, čak i kada bi ponovo bio suočen sa istom situacijom, doneo istu odluku. „Kada bih morao ponovo da odlučujem, morao bih ponovo da uradim isto, jer je dugoročno to jedino rešenje. Ne možete dozvoliti Iranu da ima nuklearno oružje“, naglasio je Donald Tramp.

Tramp o uticaju rata sa Iranom na izbore

Potpredsednik SAD Džej Di Vens ranije je na društvenoj mreži Iks naveo da je rat sa Iranom glavni razlog izbornog poraza republikanaca. On je istakao da su birači nezadovoljni posledicama sukoba i da je to očigledno gotovo svima. Tramp je odgovorio da ga Vensova objava nije iznenadila i da razume njegov stav. “Znao sam kako se oseća u vezi sa tim. Mislim da je to bilo u redu”, rekao je Tramp.

Na pitanje novinara da li smatra da je rat bio vredan političke cene koju su republikanci platili na izborima, Tramp je odgovorio potvrdno. Pored toga, istakao je da ne žali zbog načina na koji je vodio kampanju pred međuizbore za Kongres. “Da sam ja bio na glasačkom listiću, pobedili bismo. Videli ste ljude, hiljade i hiljade njih na svakom skupu”, rekao je Tramp. On smatra da podrška koju je dobijao na predizbornim skupovima nije uspela da se prenese na republikanske kandidate.

Tramp o podršci birača i budućnosti administracije

Tramp je rekao da republikanski kandidati nisu uspeli da pridobiju birače koji su pokazivali podršku njemu lično. “Na tim skupovima bilo je toliko ljubavi, bilo je neverovatno. Nismo uspeli da tu podršku prenesemo na kandidate”, istakao je Tramp.

Upitan o mogućim promenama u administraciji nakon izbornog poraza republikanaca, Tramp je naglasio da ne razmatra smenu ministra odbrane Pita Hegseta. “Ne, mislim da radi veoma dobar posao”, rekao je Tramp. Takođe je naveo da nije čuo ništa o mogućnosti da Hegset preuzme mesto senatorke iz Tenesija Marše Blekburn, ukoliko ona postane guvernerka te savezne države. Uveren je da bi ministar bio veoma popularan na toj funkciji, ali o tome nije bilo zvaničnih informacija.

Opoziv i rad na projektima

Tramp je izjavio da nije zabrinut zbog mogućnosti da demokrate, koje će preuzeti većinu u oba doma Kongresa, pokrenu novi postupak njegovog opoziva. “Nisam zabrinut ni najmanje”, istakao je Tramp, dodajući da bi takav potez naštetio Demokratskoj stranci. Odbacio je i kritike zbog vremena koje posvećuje građevinskim projektima, rekavši da ga ti projekti opuštaju. “Volim to. Dobro je. Za mene je to opuštajuće”, objasnio je Tramp prilikom predstavljanja radova na novom objektu.

Na kraju, izjava Donalda Trampa o ratu sa Iranom, uticaju na izbore i njegovoj političkoj strategiji pokazuje da i dalje stoji iza svojih odluka. Međutim, posledice tog poteza, prema njegovom mišljenju, bile su neminovne i neophodne za dugoročnu bezbednost.

Nesreća se dogodila u zalivu Biskejn blizu državnog parka Bil Begs, a povređeni su prevezeni u bolnicu.

Jedna osoba je poginula, a dve su povređene kada je helikopter tipa “Robinzon R44 II” pao u zaliv Biskejn kod Majamija nešto pre podneva, saopštili su zvaničnici. Prema prvim informacijama, helikopter je učestvovao u letu tokom kojeg je fotografisano ovo područje. Nesreća se desila u blizini državnog parka Bil Begs i ostrva Ki Biskejn, potvrdila je kancelarija šerifa okruga Majami-Dejd.

Obalska straža Sjedinjenih Američkih Država zvanično je potvrdila da je jedna od tri osobe iz helikoptera izgubila život, dok su preostale dve prevezene u lokalni traumatološki centar radi ukazivanja pomoći. Njihovo zdravstveno stanje za sada nije bliže precizirano, a identitet osoba koje su se nalazile u letelici još uvek nije objavljen.

Detalji pada helikoptera u zaliv Biskejn

Prema saopštenju Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja (NTSB), radi se o helikopteru tipa “Robinzon R44 II” koji je bio angažovan na fotografisanju pejzaža u trenutku nesreće. Na snimcima sa mesta događaja vidi se prevrnuta letelica, potopljena u vodi sa dva žuta plovka pričvršćena za donji deo stajnog trapa. Ovi plovci služe da zadrže helikopter na površini vode u slučaju prinudnog sletanja.

Na lice mesta odmah su stigle ekipe Obalske straže i nekoliko lokalnih vatrogasnih službi, koje su učestvovale u izvlačenju i pružanju pomoći povređenima. Istraga o uzrocima nesreće je u toku, a dodatne informacije biće poznate nakon što nadležne službe završe uviđaj.

Reakcije i nastavak istrage

Zvaničnici za sada nisu objavili više detalja o identitetu stradalih i povređenih osoba. Takođe, nije jasno šta je dovelo do pada letelice u zaliv Biskejn, ali se očekuje da će istraga pod vođstvom NTSB-a rasvetliti sve okolnosti. U međuvremenu, javnost čeka više informacija o ovoj nesreći koja je potresla lokalnu zajednicu i podsetila na rizike vazdušnog saobraćaja iznad vodenih površina.

Osim toga, ovaj incident pokazuje koliko su važne mere bezbednosti prilikom letova iznad vode i značaj brze reakcije spasilačkih službi. Konačno, zvaničnici su apelovali na strpljenje dok traju analiza i prikupljanje svih relevantnih podataka.