Tužilaštvo Kalifornije vodi istragu, osumnjičena povezivana sa prodajom dronova i municije Sudanu

Šamim Mafi (44), državljanka Irana sa prebivalištem u Vudland Hilsu, uhapšena je u subotu uveče na međunarodnom aerodromu Los Anđeles (LAX) zbog sumnje da je posredovala u prodaji oružja, uključujući dronove, bombe i municiju, u ime iranske vlade, saopštilo je tužilaštvo Centralnog okruga Kalifornije.

Prema dostupnim informacijama iz sudskih spisa, Mafi je optužena za trgovinu naoružanjem koje je proizvedeno u Iranu i namenjeno sudanskom Ministarstvu odbrane. Navodi se da je koristila kompaniju registrovanu u Omanu kao paravan, te da je od decembra 2022. do juna 2025. godine bila u kontaktu sa iranskim Ministarstvom obaveštajnih poslova i bezbednosti (MOIS).

“Ona se tereti za kršenje zakona zbog posredovanja u prodaji dronova, bombi, upaljača za bombe i miliona komada municije proizvedenih u Iranu i prodatih Sudanu”, izjavio je prvi pomoćnik američkog tužioca Bil Eseili.

Tužilaštvo je saopštilo da je ugovoreno ukupno 70 miliona dolara (oko 6,54 milijardi dinara) vrednosti oružja, uključujući 55.000 upaljača za bombe, a da je prodaja realizovana preko kanala u Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi se izbeglo otkrivanje. Oružje je isporučeno sudanskom Ministarstvu odbrane, koje je od 2023. godine umešano u građanski rat u toj zemlji. Prema navodima, Iran je ranije optuživan za kršenje embarga UN na izvoz oružja Sudanu.

Istraga dalje navodi da je Mafi navodno otvorila firmu u Sjedinjenim Američkim Državama na zahtev iranske obaveštajne službe, nakon što joj je 2020. godine u Iranu zaplenjena nasledna imovina. Tužilaštvo tvrdi da je ta firma služila kao paravan za ilegalne operacije.

Mafi je tokom saslušanja negirala da je radila za iransku vladu u SAD. Prema izveštaju, uhapšena je prilikom pokušaja ukrcavanja na let za Istanbul. Prvo pojavljivanje pred saveznim sudom u Los Anđelesu zakazano je za ponedeljak.

“Istraga je u toku”, navedeno je u saopštenju tužilaštva. Ukoliko bude proglašena krivom, Mafi preti maksimalna kazna od 20 godina zatvora prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.

Vojne snage sprovode istragu, saobraćaj kroz Ormuski moreuz potpuno obustavljen

Američka mornarica izvela je akciju zauzimanja iranskog tankera u Ormuskom moreuzu tokom današnjeg dana, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio u trenutku kada je prolaz kroz ovaj strateški pravac već bio obustavljen zbog napetosti između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Prema dostupnim informacijama, nijedan tanker nije prošao kroz moreuz tokom dana, a Revolucionarna garda Irana upozorila je da će svi brodovi koji se približe bez dozvole biti tretirani kao legitimne mete. Zvaničnici iz Teherana navode da će prolazak biti omogućen samo brodovima koji plate tranzit, dok je prethodna odluka o otvaranju moreuza zvanično povučena.

Sa druge strane, američke snage su, prema zvaničnim izjavama, započele pripreme za dalje akcije ukrcavanja na brodove povezane s Iranom. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp objavio je detalje akcije na društvenim mrežama, ističući da je američka mornarica otvorila vatru na iranski tanker i potom preuzela kontrolu nad brodom.

Napetosti su dodatno pojačane napadima na teretne brodove pod indijskom zastavom, kao i incidentom u Libanu, gde su pripadnici mirovne misije Ujedinjenih nacija napadnuti. Jedan francuski vojnik je poginuo, a trojica su ranjena, što je potvrdio i francuski predsednik Emanuel Makron, navodeći da sve ukazuje na odgovornost Hezbolaha za napad.

“Istraga je u toku”, saopštili su zvanični izvori, a situacija na terenu se i dalje prati. Vašington upozorava da bi sukob mogao biti produžen ako ne dođe do pomaka u pregovorima, dok iranske vlasti odbijaju bilo kakve razgovore pod trenutnim uslovima.

Premijer Kanade istakao potrebu za diversifikacijom ekonomskih odnosa, pozivajući na smanjenje zavisnosti od američkog tržišta

Premijer Kanade Mark Karni izjavio je u nedeljnom video obraćanju da su snažne ekonomske veze Kanade sa Sjedinjenim Američkim Državama, nekada smatrane prednošću, sada predstavljaju slabost koju je, prema njegovim rečima, potrebno ispraviti. Obraćanje je emitovano 19. aprila 2026. godine, a Karni je govorio o aktuelnim naporima svoje vlade na jačanju kanadske ekonomije kroz privlačenje novih investicija i sklapanje trgovinskih sporazuma sa drugim državama.

Govoreći o globalnim promenama, Karni je naveo da je svet postao “opasniji i podeljeniji” te da su Sjedinjene Države značajno promenile svoj pristup trgovini, povećavajući carine na nivoe poslednji put viđene tokom Velike depresije. On je istakao da su “mnoge od naših ranijih snaga, zasnovane na bliskim vezama sa Amerikom, postale slabosti. Slabosti koje moramo ispraviti.” Premijer je napomenuo da su carine koje je uveo američki predsednik uticale na radnike u kanadskoj automobilskoj i čeličnoj industriji, dok su, prema njegovim rečima, investicije kompanija ograničene “zbog neizvesnosti koja utiče na sve nas”.

U obraćanju je takođe pomenuo reakcije građana Kanade na izjave američkog predsednika o mogućem priključenju Kanade kao 51. američke savezne države, navodeći da su one izazvale nezadovoljstvo u javnosti. Karni je najavio redovno obaveštavanje građana o naporima njegove vlade da smanji zavisnost Kanade od američkog tržišta kroz ekonomsko diverzifikovanje.

“Bezbednost se ne može postići zanemarivanjem očiglednog ili umanjivanjem stvarnih pretnji sa kojima se Kanađani suočavaju”, rekao je Karni. “Obećavam vam da nikada neću ublažavati izazove koji su pred nama.” On je podsetio da je i ranije, tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, isticao promene u globalnim odnosima moći i osudio ekonomski pritisak velikih sila na manje zemlje. Ti stavovi su naišli na kritiku američkog predsednika, koji je u svom odgovoru naglasio značaj američko-kanadskih odnosa.

Mark Karni je, pre nego što je postao premijer, obavljao funkciju guvernera centralnih banaka Kanade i Velike Britanije. Njegove aktuelne izjave deo su šire debate o položaju Kanade u promenjenoj međunarodnoj ekonomskoj situaciji i potrebi za novim pravcima razvoja.