Zvanični izvori navode da je identifikovana prodaja rizičnih hemikalija, postupak okončan bez krivičnog gonjenja kompanije

Američke vlasti su tokom višegodišnje istrage utvrdile da je kineska internet kompanija Alibaba, zajedno sa svojim partnerom za obradu plaćanja u Sjedinjenim Državama, omogućila prodaju opasnih supstanci, hemikalija i opreme američkim potrošačima, pokazuju zvanični dokumenti. Istraga je trajala osam godina i obuhvatila je period od više administracija, a uključeni su bili istražitelji iz više američkih agencija.

Prema informacijama iz javno dostupnih izvora, zaposleni u kompaniji su više puta upozoravali na probleme sa usklađenošću sa propisima, ali je prodaja ovih proizvoda nastavljena. Savezni tužioci su, na osnovu prikupljenih dokaza, smatrali da postoji osnov za pokretanje postupka za kršenje Zakona o hrani, lekovima i kozmetici iz 1938. godine. Ovaj zakon zabranjuje prodaju, distribuciju ili proizvodnju falsifikovanih, neispravnih ili pogrešno označenih lekova i medicinskih uređaja na teritoriji Sjedinjenih Država.

Istraga je započeta tokom prve administracije tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i nastavila se i tokom narednih godina. Izvori upoznati sa slučajem navode da je tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena, zvaničnik iz kabineta tadašnje zamenice državnog tužioca Lise Monako zatražio od tima da nastavi sa istragom i ne pristaje na povoljnije nagodbe, s obzirom na težinu dokaza.

Kako se slučaj približavao konačnom rešenju, izveštava se da su karijerni tužioci predložili sklapanje sporazuma o odloženom krivičnom gonjenju sa kompanijama Alibaba i AUS Merchant Services Inc., čime bi priznali krivičnu odgovornost za određene prekršaje. Umesto toga, prema poslednjim informacijama, postupak je završen isplatom 600 miliona dolara u ime kazni i oduzimanja imovine, uz sporazum o nekorišćenju krivičnih sankcija protiv kompanija.

Odluka da se postupak reši bez krivičnog gonjenja izazvala je pažnju stručne javnosti, dok su zvaničnici naveli da su kompanije ipak snosile finansijske posledice i pristale na određene mere usklađivanja u poslovanju. Detalji dogovora i razlozi za izostanak krivične optužnice nisu saopšteni u javnosti.

Kompanija Alibaba nije javno komentarisala tok i ishod slučaja. Izvori navode da je predmet istrage bio fokusiran na prodaju proizvoda koji su mogli da predstavljaju rizik po zdravlje krajnjih korisnika u Sjedinjenim Državama. Prema dostupnim informacijama, ovakve istrage deo su šireg napora američkih vlasti u suzbijanju neovlašćene prodaje opasnih supstanci putem međunarodnih internet platformi.

Policija sprovodi istragu, osumnjičeni šesnaestogodišnjak uhapšen, život žrtava nije ugrožen

Dve trinaestogodišnje devojčice teško su povređene u napadu koji se dogodio u prostorijama gimnazije Veflen u Šongauu, Gornja Bavarska, u sredu. Prema zvaničnim informacijama, osumnjičeni za napad je šesnaestogodišnji bivši učenik škole, koji je nakon incidenta uhapšen.

Napad se odigrao u toku školskog dana, kada je osumnjičeni ušao u zgradu i prvo pokušao da upotrebi vatreno oružje. Nakon što je pištolj zakočio, izveštava se da je napadač napao dve učenice nožem. Jedna od povređenih devojčica prevezena je helikopterom u bolnicu zbog težine povreda, dok je druga hospitalizovana na licu mesta. Prema poslednjim informacijama, obe devojčice su van životne opasnosti.

Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman izjavio je da je osumnjičeni uhapšen ubrzo nakon događaja i da je reč o šesnaestogodišnjem državljaninu Hrvatske koji živi sa roditeljima. “Šokirani smo ovim strašnim napadom, ali zadovoljni što, prema trenutnim podacima, nije bilo smrtnih slučajeva”, naveo je Herman u zvaničnoj izjavi.

Istraga je u toku, a nadležni organi isključili su mogućnost da je bilo više napadača. Identitet maloletnika i povređenih devojčica nije saopšten u skladu sa propisima o zaštiti privatnosti dece.

Nacionalna komisija za planiranje traži strukturne izmene na predlogu spomenika, navodeći ograničenja visine u Vašingtonu

Nacionalna komisija za planiranje saopštila je da predlog Trijumfalnog luka predsednika Donalda Trampa, koji bi trebalo da bude izgrađen u Vašingtonu, zahteva strukturne izmene kako bi dobio finalno odobrenje. Ova odluka donesena je nakon što je razmatrano da predloženi spomenik, sa ukupnom visinom od 250 stopa, premašuje ograničenja utvrđena Zakonom o visini zgrada iz 1910. godine, kojim se štiti vizuelni identitet glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država.

Prema predlogu, spomenik bi sadržao mezanin visine 166 stopa, nivo za posmatranje od 24 stope i statuu Lady Liberty visoku 60 stopa na vrhu konstrukcije. Nacionalna komisija za planiranje navela je da ova visina premašuje dozvoljenu granicu od 130 stopa, koja je propisana za zgrade u Vašingtonu, s ciljem očuvanja panorame grada. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom memorandumu iz juna istaklo je da se ovaj zakon “ne odnosi na federalne zgrade”. Međutim, komisija je ukazala da su u praksi ovu regulativu primenjivali i na savezne objekte.

Komisija je predložila kompromisno rešenje kojim bi visina mezanina bila smanjena na 130 stopa, a nivo za posmatranje na 20 stopa, dok bi preostalih 40 stopa bilo dodato skulpturi Lady Liberty, čime bi ona ukupno bila visoka 100 stopa. Ukupna visina spomenika i dalje bi iznosila 250 stopa, ali bi se na ovaj način zadovoljile aktuelne regulative.

Ukoliko bi se izgradio prema originalnom predlogu, Trijumfalni luk bi znatno nadmašio visinu Lincolnovog memorijala, koji je visok 99 stopa i nalazi se u neposrednoj blizini. Takođe, bio bi približno 30 stopa viši od Plaze de la República u Meksiko Sitiju, trenutno najvećeg luka na svetu.

Na javnom sastanku komisije izneto je više komentara građana i predstavnika različitih organizacija, koji su ukazali na problematične aspekte predloga, uključujući uticaj na vizuelni identitet i istorijski pejzaž Vašingtona. Učesnici su tokom višesatne diskusije navodili primedbe na proces javnog učešća i kulturnu prezentaciju, a pojedini su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog zaklanjanja pogleda na Arlington groblje.

Cynthia Morrison, majka vojnika poginulog u službi, navela je tokom sastanka: “Moj problem nije sa samim činom komemoracije, već sa ovim konkretnim predlogom, njegovom lokacijom, razmerama i uticajem na istorijski memorijalni pejzaž”. Diskusija o ovom spomeniku očekuje se da se nastavi u narednim mesecima, dok investitor i relevantne institucije razmatraju dalje korake i moguće izmene projekta.