Američki zvaničnici obišli su pritvorski centar Delaney Hall posle protesta, navodeći da su uslovi u skladu sa propisima

Američki zvaničnici posetili su federalni imigracioni pritvorski centar Delaney Hall u Nju Džerziju tokom vikenda, nakon višednevnih protesta ispred objekta. Tom Homan, zvaničnik Bele kuće zadužen za pitanja granica, izjavio je da su navodi o lošim uslovima u centru netačni, ističući da je tokom obilaska imao priliku da proveri stanje objekta i usluge koje se pružaju pritvorenim licima.

“Objekat nije luksuzan, ali je dobro organizovan i funkcioniše u skladu sa propisima”, rekao je Homan u intervjuu, komentarišući navode o neadekvatnim uslovima. Homan je naveo da je tokom posete probao obrok koji se služi pritvorenicima i ocenio da je količina hrane dovoljna.

Od Dana sećanja, ispred centra traju protesti i povremeni sukobi demonstranata sa predstavnicima organa reda. Prema dostupnim informacijama, pojedini demokratski predstavnici Kongresa posetili su pritvorski centar i izjavili da su pritvorenici stupili u štrajk glađu izražavajući nezadovoljstvo uslovima. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti demantovalo je navode o štrajku glađu i odbacilo tvrdnje o lošim uslovima boravka.

Demonstracije ispred Delaney Hall-a predstavljaju jedne od najzapaženijih protesta protiv aktuelne imigracione politike i postupanja prema migrantima u poslednjem periodu. Zvaničnici navode da će objekat i dalje biti pod nadzorom i da će se nastaviti sa proverama uslova boravka.

Nadležni organi nisu objavili detaljne podatke o broju pritvorenih lica ili pojedinačne izveštaje o uslovima, ali ističu da se redovno sprovode inspekcije i da centar posluje u skladu sa federalnim standardima. Organizacije za ljudska prava i dalje prate situaciju, dok su vlasti pozvale na smirivanje tenzija i nastavak dijaloga o uslovima u pritvorskim objektima.

Stručnjakinja za bezbednost ocenila da su ruske optužbe pokušaj manipulacije verskim osećanjima uoči izbora u Jermeniji

Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu objavila je autorski tekst u kojem oštro kritikuje ruske pokušaje da predstave proevropski kurs Jermenije kao zapadni napad na hrišćanstvo. U tekstu se navodi da ruska Spoljna obaveštajna služba koristi mehanizme manipulacije informacijama kako bi predstojeće izbore u Jermeniji prikazala kao sukob verskih vrednosti.

Obradović ističe da je pokušaj optuživanja Evropske unije za navodno ‘versko ucenjivanje’ Jerevana deo šire strategije Moskve i pokazatelj nemoći Kremlja da politički i ekonomski zadrži Jermeniju u svojoj sferi uticaja. Ona podseća na dugu istoriju jermenske državnosti i hrišćanske tradicije, navodeći da je Jermenija zvanično prva hrišćanska država na svetu, dok je Ruska pravoslavna crkva autokefalnost stekla tek mnogo vekova kasnije.

Obradović dalje navodi da izveštavanje pojedinih medija, koji prenose ruske tvrdnje o ‘antihristima iz EU’, predstavlja deo hibridne operacije protiv jermenskog suvereniteta. Prema njenim rečima, Jermenska apostolska crkva je teološki i administrativno nezavisna od Ruske pravoslavne crkve, a tvrdnje o ugroženosti RPC u Jermeniji ocenjuje kao propagandni konstrukt. Ona takođe ističe da je Rusija pokušala da koristi unutrašnje političke tenzije u Jermeniji, nastale nakon dešavanja u Nagorno-Karabahu, prebacujući fokus na verska pitanja.

U zaključku, Obradović poziva na razumevanje šireg konteksta i navodi da evropski put Jermenije nije gubitak identiteta, već povratak sopstvenim civilizacijskim vrednostima.

Predsednica Evropske komisije saopštila podršku Jerevanu nakon novih trgovinskih ograničenja iz Moskve

Evropska unija najavila je hitan paket finansijske i logističke podrške Jermeniji vredan više od 50 miliona evra, nakon što su uvedena nova ruska trgovinska ograničenja na jermenske proizvode, kako je saopšteno. Odluka je doneta posle razgovora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Fon der Lajen je izjavila da je produžavanje izvoznih ograničenja na jermenske proizvode oblik ekonomske prinude i naglasila da Jermenija neće ostati sama. “Ovo nije ništa drugo do ekonomska prinuda i to je apsolutno neprihvatljivo. Moskva koristi ekonomske odnose kao oružje za politički pritisak. Mi taj scenario veoma dobro poznajemo i zato Jermenija neće ostati sama”, navodi se u izjavi predsednice Evropske komisije.

Evropska komisija je najavila i praktične korake kako bi olakšala plasman jermenskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na evropsko tržište, posebno pomažući sektorima pogođenim ruskim embargom, kao što su uzgajivači cveća. Rusija je nedavno zabranila uvoz cveća iz Jermenije zbog navodnih sumnji, što je izazvalo ekonomske gubitke za jermenske proizvođače. Kao neposredan odgovor, kontingent od 10.000 jermenskih cvetova poslat je u Letoniju, čime je otvoren novi lanac snabdevanja za izvoznike iz Jermenije.

Saradnja između Brisela i Jerevana intenzivirana je kroz Plan za otpornost i rast, koji je aktivan od 2024. godine. Do sada je tim programom podržano više od 7.000 jermenskih preduzeća, a omogućeno je otvaranje više od 20.000 novih radnih mesta. Evropska unija planira da Jermeniju pozicionira kao važno regionalno čvorište, a kao ključan korak istaknuto je ponovno otvaranje trgovinskih ruta sa Turskom i železničke veze preko Gruzije.

Kako bi se osiguralo brzo sprovođenje mera, dogovoreno je formiranje zajedničke radne grupe EU i Jermenije koja će nadgledati implementaciju finansijskog paketa i pratećih aktivnosti.