Policija Australije potvrdila smrt ronilaca, vlasti istražuju okolnosti napada, porodica identifikovala žrtvu

Australijska policija saopštila je da je ronilac nastradao u napadu ajkule tokom podvodnog ribolova u blizini Rotnest ostrva, na jugozapadnoj obali Australije, 18. maja 2026. godine. Prema navodima policijskog narednika Majkla Vera, 38-godišnji muškarac je bio u društvu prijatelja kada je napadnut na koralnom grebenu.

Policija je navela da su prijatelji ronilaca svedočili događaju, a žrtva je napadnuta na noge dok se nalazila u blizini čamca za ronjenje. Nakon incidenta, ronilac je prebačen čamcem na ostrvo, udaljeno oko 1.000 metara od mesta napada. Uprkos naporima hitne pomoći, reanimacija nije bila uspešna.

Spasioci su prethodno prijavili da je u blizini uočen primerak bele ajkule dužine oko 5 metara. Državni Odeljenje za primarnu industriju i regionalni razvoj potvrdilo je da je napad izvela velika bela ajkula. Zvaničnici nisu otkrili identitet žrtve, ali su članovi porodice za lokalne izvore potvrdili da je reč o Stivenu Mataboniju.

Porodica stradalog izdala je saopštenje, u kojem navode da su “srca neopisivo slomljena” zbog gubitka. Prema rečima supruge, Mataboni je bio otac dvoje dece, od kojih jedno uskoro puni tri godine, dok je drugo beba stara četiri meseca.

Premijer Zapadne Australije, Rodžer Kuk, izjavio je na društvenim mrežama da je reč o “veoma teškom trenutku” za sve uključene i zahvalio hitnim službama na reakciji.

Ovo je drugi smrtni slučaj u napadu ajkule u Australiji od početka godine. Prethodni slučaj zabeležen je u januaru, kada je dvanaestogodišnji dečak preminuo u bolnici nekoliko dana nakon napada u Sidnejskom zalivu. Tada su vlasti privremeno zatvorile više gradskih plaža.

Vlasti nastavljaju istragu o okolnostima najnovijeg incidenta, dok su lokalne službe bezbednosti izdale preporuke za oprez u priobalnim vodama.

Izveštaji iz SAD ukazuju na izazove u tretmanu mladih sa mentalnim poteškoćama, dok pojedini roditelji izražavaju zabrinutost zbog rezultata

U Sjedinjenim Američkim Državama, model dugoročnih tretmanskih centara za mlade sa problemima mentalnog zdravlja privlači pažnju javnosti zbog različitih iskustava korisnika i njihovih porodica. Prema svedočenju dvadesetogodišnje Taylor Kiesel iz okoline Sijetla, proces oporavka nije bio rezultat boravka u specijalizovanoj ustanovi, već napora uloženih nakon povratka iz tretmanskog centra. Kiesel navodi da se i dalje suočava sa posledicama, uključujući poteškoće sa snom, a podršku pronalazi u radu sa životinjama kroz sopstvenu organizaciju za spasavanje reptila.

Majka mlade sagovornice, Rachelle, ističe da su prve teškoće nastupile u ranom detinjstvu, a da su brojne terapije i više hospitalizacija prethodile odluci o upućivanju u rezidencijalni tretmanski centar. Nakon što su preporuke stručnjaka ukazale na potrebu za dužim boravkom, porodica je detaljno istraživala mogućnosti pre nego što je izabrala jednu od ustanova u državi Misuri. Rachelle kaže da je donela odluku u želji da obezbedi bezbednost deteta, navodeći da je proces informisanja trajao duže vreme i obuhvatio razgovore sa osobljem i obilazak objekta.

Ova iskustva ukazuju na kompleksnost pitanja izbora odgovarajuće nege za mlade sa ozbiljnim mentalnim problemima. Prema podacima iz američkih izveštaja, tretmanski centri nude različite programe, ali ishodi variraju. Roditelji često ističu da je odluka o upućivanju deteta u ovakvu ustanovu veoma teška i da su motivisani željom za zaštitom i oporavkom deteta.

Iako su pojedine porodice zadovoljne rezultatima, ima i onih čija deca kasnije navode da boravak u centru nije doprineo poboljšanju, pa čak i da su posledice bile suprotne od očekivanih. Stručnjaci navode da je potrebno dodatno ispitivanje efikasnosti i uticaja ovakvih programa, kao i transparentnost u radu ustanova.

U Sjedinjenim Državama, sistem tretmana za mlade u kriznim situacijama ostaje predmet analize i debata, dok se porodice i dalje suočavaju sa izazovima u traženju najadekvatnije podrške za svoju decu.

Zdravstvene vlasti započele karantin i dezinfekciju broda nakon završetka putovanja

Kruzer “MV Hondius”, na kojem je tokom putovanja izbila epidemija hantavirusa, pristao je danas u holandsku luku Roterdam. Na brodu se trenutno nalazi 25 članova posade i medicinsko osoblje, dok su svi putnici prethodno napustili plovilo na drugim lokacijama, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Po dolasku broda, nadležne zdravstvene službe odmah su započele proces karantina i dezinfekcije. Tokom putovanja, međunarodne zdravstvene vlasti bile su u stanju uzbune zbog širenja hantavirusa među putnicima i članovima posade.

Kako je potvrđeno, od izbijanja epidemije na kruzeru su preminule tri osobe, uključujući holandski par za koji se veruje da je prvi bio izložen hantavirusu tokom posete Južnoj Americi. Svi ostali putnici su iskrcani na prethodnim lukama, dok se posada i medicinsko osoblje nalaze pod nadzorom.

“Svi članovi posade i medicinskog tima nalaze se u karantinu, a vrši se kompletna dezinfekcija broda”, navode zdravstvene vlasti.

Istraga o izvoru i načinu širenja virusa na brodu je u toku, a međunarodne zdravstvene institucije nadgledaju sprovođenje svih preventivnih mera. Dalje informacije o zdravstvenom stanju preostalih članova posade i medicinskog osoblja očekuju se nakon završetka karantina i laboratorijskih ispitivanja.