Connect with us

Svet

Dugi redovi putnika na aerodromu u Hjustonu zbog manjka osoblja TSA

Aerodromska uprava potvrdila višesatna čekanja na bezbednosnim kontrolama, deo terminala bez službenika

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Sergei starostin

Aerodromska uprava potvrdila višesatna čekanja na bezbednosnim kontrolama, deo terminala bez službenika

Na međunarodnom aerodromu Džordž Buš u Hjustonu 23. marta 2026. godine, putnici su se suočili sa višesatnim čekanjem na bezbednosnim kontrolama, potvrdila je uprava aerodroma. Situacija je nastala usled značajnog manjka zaposlenih u Upravi za bezbednost saobraćaja (TSA), dok je, prema navodima aerodromskih vlasti, gotovo 40% zaposlenih izostalo s posla tokom višenedeljnog delimičnog zatvaranja saveznih službi.

Redovi u Terminalu A prostirali su se na tri nivoa, uključujući i podzemni deo aerodroma kroz kome prolazi prigradski voz. Putnici su za prolazak kroz bezbednosnu kontrolu morali da čekaju u dugačkoj koloni koja je počinjala u delu za preuzimanje prtljaga i nastavljala do terminala za prodaju karata. Zvaničnici navode da su samo dva od ukupno pet terminala imala aktivno osoblje TSA, dok su u ostalim čekanja prelazila četiri sata, prema obaveštenjima upućenim putnicima.

Prema iskazima prisutnih, u Terminalu E je zabeleženo nešto brže kretanje, ali su i tu putnici navodili da su čekali više od tri sata kako bi prošli kontrolu. Posebne linije za ubrzanu proveru, uključujući PreCheck i CLEAR, nisu bile dostupne, što je dodatno povećalo opterećenje na standardnim linijama i uzrokovalo dodatne zastoje.

U cilju ublažavanja problema sa nedostatkom osoblja, federalne vlasti su uputile službenike Imigracione i carinske službe (ICE) da pruže podršku na kontrolnim punktovima. Ova mera je sprovedena tokom šeste nedelje delimičnog zatvaranja državnih službi, kada je veliki broj zaposlenih ostao bez plate ili nije mogao da radi. Fotografije sa lica mesta prikazuju službenike ICE-a u blizini redova putnika u Terminalu A.

Aerodromske vlasti su apelovale na putnike da dođu ranije zbog očekivanih zastoja i da se informišu o statusu letova i bezbednosnih procedura. Prema dostupnim informacijama, uprava aerodroma i nadležne službe nastavile su sa reorganizacijom procesa kontrole kako bi se smanjila čekanja, uz napomenu da se situacija prati i da će biti preduzete dodatne mere u skladu sa razvojem događaja.

Prethodne situacije sa nedostatkom osoblja na američkim aerodromima zabeležene su tokom ranijih zatvaranja državnih službi, ali su redovi i čekanja u Hjustonu ovog puta bili među najozbiljnijima, prema izjavama putnika i zaposlenih. Zvanični izvori nisu naveli podatke o eventualnim incidentima, a prioritet se daje očuvanju bezbednosti i protoka putnika u vanrednim okolnostima.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Američki senatori traže nastavak blokade fonda Ministarstva pravde zbog ustavnih razloga

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Published

1 minute ago

on

June 4, 2026

By

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Dvojica američkih senatora iz različitih političkih stranaka, Bil Kasidi iz Luizijane i Kori Buker iz Nju Džersija, podneli su u četvrtak saveznom sudu u Virdžiniji zajednički zahtev da se održi zabrana korišćenja sredstva iz takozvanog “anti-weaponization” fonda Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Prema saopštenju, senatori smatraju da bi ukidanje postojeće blokade predstavljalo neposrednu pretnju ustavnom poretku i nadležnostima Kongresa.

Sporni fond, čija je vrednost 1,7 milijardi dolara, trenutno je privremeno blokiran odlukom saveznog suda u istočnoj Virdžiniji. Sudija je prošle nedelje odlučila da Ministarstvo pravde ne može preduzimati aktivnosti u vezi sa ovim programom, uključujući razmatranje zahteva ili isplatu sredstava, dok traje razmatranje zahteva za trajnu zabranu korišćenja fonda.

U podnesku sudu, Kasidi i Buker navode da bi sudija trebalo da zadrži privremenu meru i na kraju donese odluku u korist podnosilaca tužbe protiv fonda. Među tužiocima se nalazi i bivši savezni tužilac koji je radio na slučajevima povezanim sa događajima od 6. januara 2021. godine u zgradi američkog Kongresa.

Senatori tvrde da je fond protivustavan jer, prema njihovom mišljenju, krši više odredbi američkog ustava, uključujući klauzule o budžetu, odobravanju sredstava i imenovanjima. U svom zahtevu sudu, navode da “postojanje fonda direktno zadire u ovlašćenja Kongresa i osnovne principe ustavnog poretka”.

Prema navodima iz podneska, fond je, između ostalog, osmišljen da omogući isplatu sredstava osobama povezanim sa napadom na zgradu američkog Kongresa 6. januara 2021. godine. Senator Buker i senator Kasidi ističu da takva upotreba državnih sredstava predstavlja ozbiljan izazov ovlašćenjima Kongresa u upravljanju javnim finansijama.

Sud još uvek razmatra zahtev za trajnu zabranu, dok Ministarstvo pravde nije iznelo zvaničan komentar na podneti zahtev senatora. Očekuje se da će odluka o daljim koracima biti doneta u narednom periodu, a tužioci i dalje insistiraju na tome da bi korišćenje fonda pre okončanja sudskog postupka bilo protivno ustavnim principima.

Pročitaj još

Svet

Predsednik Ukrajine uputio otvoreno pismo Putinu i predložio direktne pregovore

Zelenski naveo spremnost za potpuni prekid vatre tokom pregovora, traži učešće međunarodnih posrednika

Published

11 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Zelenski naveo spremnost za potpuni prekid vatre tokom pregovora, traži učešće međunarodnih posrednika

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je danas otvoreno pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, navodeći da je Ukrajina spremna za okončanje rata i direktne pregovore na najvišem nivou. U zvaničnom saopštenju navodi se da je Ukrajina spremna na potpuni prekid vatre tokom pregovora, uz poziv za organizovanje sastanka lidera sa međunarodnim posrednicima.

Zelenski je kao moguće domaćine budućeg sastanka naveo Švajcarsku, Tursku ili zemlje Bliskog istoka, naglašavajući važnost uključivanja Sjedinjenih Američkih Država i evropskih partnera radi postizanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu. On je istakao potrebu za određivanjem jasnog datuma susreta lidera “kako bi se razgovaralo o ključnim pitanjima rata i mira”.

U pismu, Zelenski je Putinu poručio da rat ne odgovara ruskom narodu i da je ruska javnost nezadovoljna produženjem sukoba i najavom drugog talasa mobilizacije. Kako je naveo, “Ukrajina predlaže da se rat završi na častan način i uz garancije da neće doći do nove eskalacije”, ističući da je cilj da se zaštiti budućnost generacija i spreči nastavak sukoba.

Zelenski je ocenio da su odnosi dve zemlje u potpunosti promenjeni tokom poslednjih decenija, podsećajući da je u ranijim godinama deo ukrajinske javnosti imao pozitivan stav prema ruskom predsedniku, ali da je sada dominantna tema sukob i ratna razaranja. “Skoro polovinu svojih 26 godina na vlasti u Rusiji proveli ste u ratu protiv Ukrajine. Šta god da kažete o NATO-u, geopolitici i ruskom jeziku, ovaj rat je vaš lični izbor”, naveo je Zelenski.

Takođe je naglasio da Ukrajina ima međunarodnu podršku, dok Rusija trpi posledice sankcija, i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti dok ne bude postignuta pravda za Ukrajinu.

“Svet nije umoran od Ukrajine, ali postoji umor od Rusije, čak i među onima koji vam pomažu da zaobiđete sankcije”, poručio je ukrajinski predsednik.

Pročitaj još

Svet

Nestanak Maje Milet u Čula Visti: suprug optužen za ubistvo, telo i dalje nije pronađeno

Istraga policije u toku, porotnici saslušali detalje o snimcima nadzornih kamera i sumnjivim kretanjima vozila

Published

31 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Istraga policije u toku, porotnici saslušali detalje o snimcima nadzornih kamera i sumnjivim kretanjima vozila

Majka troje dece, Maja Milet (39), nestala je iz porodične kuće u Čula Visti 7. januara 2021. godine, a njen suprug Leri Milet je optužen za njeno ubistvo. Prema policijskim izvorima, telo nestale žene do danas nije pronađeno, a istraga je i dalje u toku.

Tokom suđenja održanog 1. juna, bivši detektiv policijske uprave Čula Viste, Džesi Visente, izneo je da su nadzorne kamere zabeležile kako se zamrzivač utovaruje u beli terenac 9. januara 2021. godine, vozilo koje pripada rođaki osumnjičenog. Kamere su takođe zabeležile Maju kako ulazi u porodičnu kuću 7. januara oko 16:43, ali ne postoji snimak njenog odlaska.

Visente je naveo i da je tokom iste večeri, oko 20:45, sistem za nadzor komšije zabeležio više glasnih prasaka, ali nije utvrđeno šta ih je izazvalo. Zvukovi su prosleđeni na analizu, ali rezultati nisu dali konkretne odgovore.

Prema rečima istražitelja, snimci iz komšiluka pokazuju da je porodični automobil marke ‘leksus’ rano 8. januara više puta korišćen, a primećeno je i premeštanje predmeta u i iz vozila. Detektiv je tokom svedočenja izjavio da istražitelji nisu mogli sa sigurnošću da utvrde šta se tačno dešavalo u blizini automobila tog dana.

Maja Milet je, prema navodima tužilaštva, planirala razvod i poslednji telefonski poziv pre nestanka uputila je advokatu za razvod. Tužilaštvo tvrdi da je osumnjičeni suprug bio upoznat sa njenim namerama i da je preduzimao korake kako bi sprečio raskid braka. Suđenje se nastavlja ove nedelje.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz policije.

Pročitaj još

U Trendu