Bela kuća saopštila razloge za odlaganje, aktuelni direktor ostaje na funkciji dok traje debata u Kongresu

Predsednik SAD najavio je 17. juna 2026. godine da će odložiti nominaciju Džeja Klejtona za direktora američke obaveštajne zajednice, navodeći kao razlog potrebu da se Kongres izjasni o zakonu o identifikaciji birača. Prema izjavama saopštenim putem društvenih mreža, predsednik je odlučio da privremeni direktor, Bil Pult, ostane na toj funkciji dok traje diskusija u zakonodavnom telu.

Nominacija Bila Pulta ranije je naišla na protivljenje poslanika iz obe stranke zbog navodnog nedostatka iskustva u obaveštajnim poslovima, što je podstaklo predsednika da predloži Klejtona za tu funkciju. Klejton je trebalo da se pojavi pred Senatom na saslušanju povodom potvrde nominacije, što je ubrzano zakazano zbog isteka ključnog programa nadzora.

Prema navodima iz Kongresa, demokrate su saopštile da neće podržati produženje programa nadzora dok predsednik ne povuče nominaciju Pulta. Predsednik je u svojoj objavi optužio demokrate za kršenje dogovora o obnovi programa nakon što je predložen Klejton, te naveo da ne želi da ukloni Klejtona iz sadašnje funkcije tužioca dok njegov naslednik, Džejmi Mekdonald, ne bude potvrđen.

Predsednik je takođe dodao da će povezati obnovu programa nadzora sa usvajanjem zakona koji predviđa obavezno pokazivanje lične karte prilikom glasanja, poznatog kao Save America Act. Istakao je da neće odobriti obnovu programa bez usvajanja ovog zakona.

Kongres, u kojem većinu imaju republikanci, do sada nije usvojio predloženi zakon o identifikaciji birača zbog nedostatka podrške, posebno među demokratama. Klejton, trenutno tužilac za južni okrug Njujorka, ima značajno iskustvo u pravosuđu, a njegova kancelarija poznata je po procesuiranju finansijskih prekršaja.

Nije precizirano kada će se proces potvrde nove nominacije nastaviti, a trenutna situacija ostaje predmet političkih pregovora i dalje rasprave u Kongresu.

Prema izjavama preduzetnika i ekonomskih stručnjaka, napredak AI alata snižava troškove i ubrzava razvoj malih firmi

Novi alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji doprinose lakšem pokretanju preduzeća širom Sjedinjenih Američkih Država, navode preduzetnici i ekonomski analitičari. Prema njihovim izjavama, AI omogućava brže i jednostavnije izradu poslovnih planova, sprovođenje istraživanja tržišta, generisanje marketinškog sadržaja, dizajniranje logotipa i razvoj prototipa proizvoda, što dodatno olakšava osnivanje i širenje malih preduzeća.

Chris Franco, preduzetnik iz Njujorka koji koristi AI u radu svoje firme za marketing i pridobijanje klijenata, izjavio je da savremeni alati nude široke mogućnosti. “Možete raditi šta god zamislite. Ne postoje prepreke za pokretanje biznisa u ovom periodu”, rekao je Franco.

Podaci američkog Biroa za popis stanovništva pokazuju da je u poslednjih nekoliko godina došlo do povećanja broja novoregistrovanih preduzeća, a analize ekonomskih stručnjaka ukazuju da pojedinačni osnivači značajno doprinose ovom rastu. Prema Torstenu Sloku, glavnom ekonomisti investicione firme iz Njujorka, AI smanjuje troškove otvaranja i vođenja preduzeća. “Poslovni plan sada može lako da se napiše uz pomoć velikih jezičkih modela, a automatizovani agenti mogu da obave mnoge zadatke. To je jedan od razloga zašto je preduzetništvo postalo dinamičnije”, naveo je Slok.

Angela Lee, profesorka preduzetništva na Kolumbija biznis školi i višestruka preduzetnica, ističe da AI omogućava osnivačima da formiraju manje timove i urade više sa manje početnog kapitala. Kao primer, Lee je navela da je ranije za izradu sajta morala da angažuje programere, dok danas postoje besplatni AI alati koji omogućavaju brzu izradu veb stranica. “Sve je postalo brže i jeftinije”, izjavila je Lee.

Ernie Tedeschi, glavni ekonomista analitičke firme koja se bavi digitalnim plaćanjima, navodi da preduzetnici koriste AI kako bi ubrzali proces osnivanja preduzeća i lakše odgovorili na tržišne zahteve. Istovremeno, stručnjaci ocenjuju da napredak AI tehnologija omogućava stručnjacima iz oblasti kao što su konsalting, finansije i pravne usluge da lakše postanu preduzetnici i konkurišu postojećim firmama na tržištu.

Rast primene veštačke inteligencije u poslovanju može doprineti daljem povećanju broja malih preduzeća i otvaranju novih radnih mesta. Prema dostupnim podacima, trend rasta novih firmi nastavljen je i tokom ove godine, uz sve veće korišćenje digitalnih alata. Iako stručnjaci ukazuju da AI donosi brojne koristi, naglašavaju da preduzetnici i dalje treba pažljivo da prate promene na tržištu i prilagođavaju svoje poslovanje novim tehnologijama.

Predsednik Ukrajine tražio dodatnu međunarodnu podršku, brže pregovore i hitan prijem u Evropsku uniju

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je ključne zahteve Kijeva tokom samita lidera G7 u Francuskoj, navodeći da je među liderima najrazvijenijih zemalja postignut konsenzus da Rusija nema nameru da prekine rat, saopšteno je zvanično. Zelenski je pozvao saveznike da pojačaju pritisak na Moskvu, posebno ciljajući ruski bankarski sektor i vojnu industriju, koji deluju i van teritorije Rusije.

Kao jedan od značajnih uspeha na samitu istaknut je pozitivan odgovor Sjedinjenih Američkih Država na zahtev Ukrajine za licence za proizvodnju antibalističkih sistema u ukrajinskim pogonima. Prema najavama, timovi iz SAD i Ukrajine već započinju rad na ovom pitanju, dok je upućen apel evropskim partnerima da ubrzaju raspoređivanje proizvodnje sličnih sistema širom Evrope.

Lideri G7 su usaglasili podršku specijalnom ‘zimskom paketu’ za Ukrajinu, koji predviđa stabilne isporuke dizela, gasa i benzina u slučaju nestašica tokom predstojeće zime, kao odgovor na ruske napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Dogovoreni su i koraci u obnovi ključnih objekata: Francuska će učestvovati u rekonstrukciji zaštitnog sarkofaga u nuklearnoj elektrani Černobilj, dok će Švajcarska pružiti pomoć u obnovi objekata Kijevo-pečerske lavre.

Zelenski je istakao da bi pregovori između Ukrajine i Rusije trebalo da se održe pre zime, predlažući kao potencijalna mesta neutralne teritorije, uključujući Švajcarsku, Tursku, SAD ili države Bliskog istoka. Istovremeno, naglasio je potrebu za što bržim prijemom Ukrajine u Evropsku uniju, upozoravajući da bi birokratska odlaganja mogla omogućiti Rusiji da trajno blokira ukrajinski evropski put.