Manje od petine objava odnosilo se na rat, dok analitičari ukazuju na podeljenost među pristalicama
Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, objavio je od 28. februara više od 200 poruka na platformi Truth Social, nakon što su SAD i Izrael započeli bombardovanje Irana. Prema analizi, manje od 20 odsto tih objava bilo je povezano sa ratom, dok su ostale bile posvećene političkim protivnicima, optužbama za izbornu prevaru i promociji sopstvenih inicijativa.
Tokom trajanja Operacije ‘Epski bes’, Tramp je na svojoj mreži isticao zabrinutost zbog bankarskog sektora i kripto tržišta, kao i značaj svog zakona o spasavanju Amerike. U jednoj od poruka, 3. marta, naglasio je potrebu za regulacijom tržišne strukture i očuvanjem američke kripto agende. Takođe je kritikovao rast profita banaka i naveo da ne treba dozvoliti da se kripto tržište preseli u Kinu i druge zemlje.
Analiza pokazuje da je od ukupno 215 objava, manje od jedne petine bilo posvećeno Iranu i ratu, dok je ostatak sadržaja bio vezan za unutrašnje političke teme i lične stavove bivšeg predsednika. Politički komentatori ističu da Trampov način komunikacije na društvenim mrežama omogućava direktno povezivanje sa pristalicama, ali i otvara pitanja o njegovom odnosu prema aktuelnim dešavanjima.
Tramp i aktuelna administracija suočili su se sa kritikama zbog promenljivih objašnjenja povoda za napade na Iran i opravdanja upotrebe vojne sile. Rat je izazvao i podelu među Trampovim pristalicama, pri čemu su neke javne ličnosti izrazile neslaganje sa vojnom akcijom, smatrajući je suprotnom politici ‘America First’.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Piter Fiver ocenio je da administracija još nije stvorila širu koaliciju podrške van MAGA pokreta, ali da bi se to moglo promeniti ukoliko sukob potraje. Tramp je protekle nedelje isticao važnost svojih političkih inicijativa, vređao javne ličnosti i minimizirao značaj rasta cena goriva, opisujući sukob u Iranu kao ‘kratki izlet’.
Prema poslednjoj anketi sprovedenoj 6. marta, 56 odsto građana SAD protivi se vojnoj intervenciji u Iranu, dok su ekonomska pitanja i dalje u vrhu zabrinutosti javnosti.
