Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.

Američki Stejt department traži podatke o vrhovnom vođi Irana i ključnim liderima IRGC, istraga u toku

Administracija Sjedinjenih Američkih Država objavila je nagradu od 10 miliona dolara (oko 1,1 milijardi dinara) za informacije koje bi dovele do identifikacije ili lociranja novog vrhovnog vođe Irana, Modžtabija Hamneija. Nagrada je ponuđena u okviru Programa nagrade za pravdu Stejt departmenta SAD, kako je saopšteno.

Pored Hamneija, američke vlasti tragaju i za još devet visokih zvaničnika iz redova Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), za koje se navodi da su među ključnim liderima ove organizacije. Prema dostupnim informacijama, Stejt department poziva sve koji imaju podatke o navedenim osobama da ih podele uz mogućnost novčane nagrade.

U zvaničnom saopštenju Stejt departmenta istaknuto je da je cilj ove akcije prikupljanje informacija koje bi pomogle u sprečavanju aktivnosti koje predstavljaju bezbednosnu pretnju. “Istraga je u toku i apelujemo na sve koji poseduju relevantne informacije o Modžtabiju Hamneiju i ostalim navedenim licima da ih dostave nadležnim organima”, navodi se u saopštenju.

Prema navodima američkih zvaničnika, Program nagrade za pravdu deo je šire strategije za suzbijanje aktivnosti Korpusa islamske revolucionarne garde. Zvaničnici napominju da će sve informacije biti tretirane poverljivo.

Dalje informacije o toku istrage i eventualnim rezultatima biće saopštene javnosti kada budu dostupne, navode iz Stejt departmenta.

Ministarstvo pomorstva prati situaciju, Direktorat za pomorsku plovidbu pokušava da obezbedi bezbedan povratak

Pet pomoraca iz Crne Gore, koji se nalaze u zoni ratnih dejstava, zatražilo je pomoć za evakuaciju od Vlade, saopšteno je iz Ministarstva pomorstva. Prema navodima Direktorata za pomorsku i unutrašnju plovidbu, nadležni organi prate situaciju i rade na tome da pomorcima obezbede bezbedan povratak u Crnu Goru.

Direktor Direktorata za pomorsku i unutrašnju plovidbu Goran Idrizović izjavio je da se preduzimaju koraci kako bi pomorci koji su zatražili pomoć bili evakuisani na sigurno. Od ukupno 44 pomorca u toj zoni, njih pet je uputilo zvaničan zahtev za evakuaciju.

Ratna dešavanja u Iranu ulaze u treću nedelju, a situacija u regionu je izuzetno nestabilna. Prisutni su izveštaji o intenzivnim vojnim aktivnostima, uključujući vazdušne napade i pomeranje vojnih jedinica. Ostrvo Harg u Persijskom zalivu, koje ima strateški značaj za izvoz iranske nafte, takođe je pod povećanim rizikom.

Prema zvaničnim saopštenjima, Pentagon je uputio vojni brod USS Tripoli i 31. ekspedicijsku jedinicu marinaca na Bliski istok, dok je američka vojska izvestila o gubicima u padu aviona za dopunjavanje gorivom KC-135 na zapadu Iraka.

“U stalnom smo kontaktu sa relevantnim institucijama i činimo sve kako bismo omogućili siguran povratak naših državljana”, naveo je direktor Idrizović.

Nadležni organi nastavljaju da prate situaciju i preduzimaju potrebne korake radi zaštite svojih državljana koji se nalaze u ugroženom području.