Svetski lideri izražavaju zabrinutost zbog tajnosti dogovora, detalji još uvek nisu dostupni javnosti

Lideri najmoćnijih država, okupljeni na samitu G7 u Evijan le Benu u Francuskoj, zatražili su dodatne informacije o novom sporazumu između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, potpisanom od strane predsednika Donalda Trampa tokom vikenda, navodi se prema zvaničnim izvorima. Dokument, čija dužina iznosi jednu i po stranicu, još uvek nije javno objavljen, a pojedini svetski lideri nisu imali uvid u njegov sadržaj ni tokom zvanične radne večere u ponedeljak.

Pojava kontradiktornih izjava iz Vašingtona i Teherana dodatno je pojačala neizvesnost u vezi sa ključnim tačkama dogovora. Prema navodima američkog zvaničnika, postoji mogućnost da sadržaj memoranduma bude objavljen pre planiranog potpisivanja u Švajcarskoj, dok je predsednik Tramp najavio da bi to moglo biti tek nakon petka.

Osim tajnosti procesa, lideri G7 izražavaju zabrinutost zbog nejasnih odredbi u vezi sa prolazom kroz Ormuski moreuz, budućnošću iranskog nuklearnog programa i mogućim ukidanjem sankcija. Predsednik Tramp tvrdi da će prolaz kroz moreuz biti “trajno bez putarine”, dok iranska strana naglašava pravo na kontrolu i naplatu taksi, a konačna odluka o tome očekuje se tokom narednih tehničkih pregovora. Budućnost nuklearnog programa, kao i pitanje inspekcija i zaliha uranijuma, takođe ostaju otvorena za dalju raspravu.

Pitanje ukidanja sankcija prema Iranu vezuje se za promenu ponašanja, a razmatraju se i mogućnosti delimičnog ukidanja sankcija ili odmrzavanja imovine kao gest poverenja. Unutar političkih krugova u Sjedinjenim Državama zabeležene su i kritike zbog nedostatka transparentnosti, dok pojedini komentatori traže da dokument bude dostupan javnosti ukoliko predstavlja značajan korak ka miru.

“Istraga i konsultacije su u toku, a lideri G7 insistiraju na većoj transparentnosti ovog procesa”, navodi se iz diplomatskih izvora.

Novi propisi uvode zakon o ‘dobrom ponašanju’ i obavezu prijavljivanja u javnom sektoru, vlada navodi efikasnost kao razlog

Švedski parlament usvojio je nove zakone kojima se pooštravaju mere prema imigrantima, uključujući mogućnost oduzimanja boravišnih dozvola zbog lošeg ponašanja i uvođenje obaveze za deo zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje se sumnja da borave u zemlji bez dokumenata. Ove mere stupaju na snagu uoči parlamentarnih izbora koji su zakazani za septembar, kao deo šire migracione politike desnog centra uz podršku Švedskih demokrata.

Jedan od ključnih propisa, poznat kao zakon o ‘dobrom ponašanju’, omogućava migracionoj agenciji da preispita i eventualno oduzme boravišne dozvole u slučajevima kao što su neplaćeni dugovi, poreski prekršaji, kriminalne aktivnosti i veze sa ekstremističkim organizacijama. Protiv odluke agencije moguće je uložiti žalbu.

Parlament je tesnom većinom od 174 prema 172 glasa podržao i tzv. ‘zakon o doušništvu’, kojim se deo zaposlenih u javnom sektoru obavezuje da prijavljuju osobe za koje sumnjaju da nemaju regulisan boravak. Nastavnici, lekari i socijalni radnici izuzeti su iz ove obaveze, dok su zaposleni u poreskim službama, agencijama za zapošljavanje i socijalno osiguranje obuhvaćeni novim merama.

Kritičari iz redova opozicije i organizacija za ljudska prava upozoravaju da bi novi zakoni mogli dovesti do proizvoljnih odluka, rasnog profilisanja i pogoršanja položaja migranata, kao i do smanjenog pristupa javnim uslugama zbog straha. Sa druge strane, švedska vlada naglašava da su ove mere neophodne radi efikasnijeg sprovođenja migracionih pravila i povratka osoba bez legalnog statusa u zemlje porekla.

Zamenik predsednika političkog biroa Hamasa ističe ulogu Rusije u organizaciji mogućih pregovora

Zamenik predsednika političkog biroa Hamasa, Musa Abu Marzuk, izjavio je danas da bi Rusija mogla da okupi različite palestinske frakcije u Moskvi radi usaglašavanja zajedničkih stavova i postizanja pomirenja. U izjavi datoj, Abu Marzuk je naglasio da je Rusija i ranije uspešno organizovala sastanke palestinskih političkih snaga i pomagala u izradi dokumenata prihvatljivih za većinu frakcija.

“Rusija je uspešno okupljala sve palestinske snage za istim stolom i pomagala u izradi dokumenata prihvatljivih za većinu frakcija. To iskustvo može biti korisno i ubuduće”, naveo je Abu Marzuk. On je dodao da bi Rusija mogla da predloži održavanje novog sastanka u Moskvi, ali je istakao da je za postizanje konkretnih rezultata potrebna snažnija politička volja među samim Palestincima.

Podeljenost palestinskih političkih snaga ocenjuje se kao jedna od glavnih prepreka ka napretku u rešavanju palestinsko-izraelskog sukoba. Posebno su izražene razlike između Fatah, koji ima dominantan uticaj na Zapadnoj obali, i Hamasa, koji zadržava značajnu poziciju u Pojasu Gaze.

Abu Marzuk je naveo da Hamas trenutno razgovara o sprovođenju druge faze mirovnog plana za Gazu sa ostalim palestinskim frakcijama. On je istakao važnost zajedničkog nastupa i dodatne političke volje za postizanje jedinstva, napominjući da bi potencijalni sastanak u Moskvi mogao doprineti tom procesu.

Kako je saopšteno, ranija iskustva Rusije u organizovanju sličnih pregovora pokazuju da bi ponovna inicijativa mogla doprineti približavanju stavova među različitim frakcijama. Za sada nije saopšteno kada bi eventualni sastanak mogao biti održan, a dalji koraci zavisiće od spremnosti palestinskih političkih aktera na saradnju i dijalog.