Zvaničnici Ukrajine uputili zahtev Evropskoj uniji za usmeravanje sredstava iz Evropskog mirovnog fonda

Ukrajinske vlasti zatražile su od partnera iz Evropske unije usmeravanje 6,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za vojnu pomoć, navodi se u pismu u koje su imale uvid međunarodne agencije. Prema saopštenju, sredstva bi bila iskorišćena u periodu za koji se procenjuje da predstavlja “prozor mogućnosti” na frontu u narednih šest do devet meseci.

U pismu koje je uputio zvaničnik Ukrajine Fedorov, ukupne potrebe za odbranom u ovoj godini procenjuju se na oko 136 milijardi evra. Ukrajinski budžet trenutno pokriva približno 53 milijarde evra tog iznosa. Evropska unija već pruža finansijsku i vojnu podršku Ukrajini kroz više instrumenata, uključujući i paket vredan 90 milijardi evra, koji obuhvata dvogodišnji program podrške, iz kojeg se redovno isplaćuju sredstva za nabavku naoružanja poput dronova.

Unutar ovog programa, Savet Evropske unije je kreirao poseban Evropski mirovni fond vredan pet milijardi evra, namenjen vojnim potrebama Ukrajine. Prema zvaničnim informacijama, Ukrajina sada traži dodatna sredstva u cilju jačanja kapaciteta odbrane tokom ključnog perioda na frontu.

“Ukrajinski budžet nije dovoljan da pokrije sve potrebe za odbranom, zbog čega se uputio ovaj zahtev partnerima iz Evropske unije”, navodi se u zvaničnom pismu. Detalji o mogućim rokovima isplate ili načinu raspodele sredstava nisu saopšteni.

Evropska unija nije zvanično komentarisala novi zahtev Ukrajine. Pitanje daljeg finansiranja i podrške biće razmatrano na predstojećim sastancima unutar institucija EU.

Lokalne vlasti i spasilačke službe potvrdile broj žrtava, potraga za preživelima i dalje traje

Najmanje 14 školske dece poginulo je, a osmoro je povređeno u rušenju krova privatnog centra za podučavanje na periferiji Lahora, na istoku Pakistana, potvrdili su lokalni policijski i spasilački zvaničnici u utorak. Incident se dogodio u objektu koji je bio pod rekonstrukcijom, a povređena deca su prebačena u bolnicu, izjavio je viši policijski zvaničnik Faisal Kamran.

Prema navodima zvaničnika, vlasnik centra i još jedna osoba su uhapšeni zbog sumnje u vezi sa bezbednošću objekta. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu kroz ruševine, jer postoji mogućnost da se još dece nalazi ispod srušenih delova zgrade. Kamran je naveo da je centar bio smešten u staroj zgradi, a preliminarna istraga ukazuje da je do rušenja došlo usled lošeg kvaliteta gradnje nedovršenog drugog sprata.

Svedoci događaja navode da su se, odmah nakon urušavanja, na mestu nesreće okupili ambulantna vozila, spasilačke službe i stanovnici okoline, koji su pokušavali da iz ruševina izvuku zarobljenu decu koristeći lopate i ruke. Zvaničnici navode da su svi povređeni prevezeni u najbližu bolnicu, dok je za porodice poginule dece organizovana podrška na licu mesta.

Rušenja zgrada nisu retkost u Pakistanu, gde standardi izgradnje često nisu dovoljno strogi i gde se često koriste nekvalitetni materijali radi smanjenja troškova, navode lokalne vlasti. Sličan incident dogodio se prethodne godine u Karačiju, kada se urušila stambena zgrada, a prema zvaničnim izveštajima tada je poginulo više od dvadeset osoba.

Nakon nesreće, zvaničnici su istakli važnost poštovanja građevinskih propisa i najavili dodatne provere objekata slične namene. Porodice preminule dece okupile su se ispred bolnice i na mestu nesreće, gde su preuzimale tela svojih najbližih. Lokalna zajednica izrazila je zabrinutost zbog bezbednosti u privatnim obrazovnim ustanovama i zatražila pojačan nadzor nad izgradnjom i održavanjem školskih objekata.

Istraga o uzrocima rušenja i odgovornosti za bezbednost dece je u toku, a nadležne službe su najavile da će rezultati biti objavljeni po završetku ispitivanja svih okolnosti.

Poznata sindikalna aktivistkinja poručila latino zajednicama da se angažuju na izborima, navodeći istorijski kontekst

Sindikalna aktivistkinja Dolores Huerta izjavila je da su raniji komentari bivšeg predsednika Donalda Trampa o Meksikancima pokazatelj nepoznavanja istorije. Izjava je data tokom njenog razgovora sa novinarima, gde je Huerta istakla važnost uloge latino zajednice u predstojećim izborima u državama kao što su Kalifornija i Teksas.

Huerta je podsetila na početak Trampove prve predsedničke kampanje, navodeći da su tada izrečeni komentari koji su, prema njenim rečima, bili usmereni protiv Meksikanaca. Tom prilikom, Tramp je izjavio da Meksiko “ne šalje svoje najbolje ljude” u Sjedinjene Američke Države, navodeći optužbe za kriminal, droge i druge probleme. Huerta je ocenila da takvi komentari ne uzimaju u obzir istorijske činjenice, posebno vezane za geografske i kulturne veze između Teksasa i Meksika.

U svom obraćanju, Huerta je pozvala latinoameričke birače da iskoriste priliku i aktivno učestvuju na izborima. Prema njenim rečima, politički angažman latino zajednice može imati značajan uticaj na rezultate izbora u više saveznih država, uključujući Kaliforniju i Teksas.

Dolores Huerta je poznata po višedecenijskom radu u oblasti radničkih i građanskih prava, a godinama je aktivna u političkom i javnom životu SAD. Njeni komentari dolaze u trenutku kada se u američkoj javnosti ponovo raspravlja o pitanjima imigracije i ulozi latino zajednice u društvu.

Trampovi komentari iz 2015. godine, izneti tokom početka njegove predsedničke kampanje, izazvali su pažnju medija i javnosti, dok su različite organizacije i pojedinci reagovali na izrečene stavove. Huerta je istakla istorijsku vezu između nekih američkih saveznih država i Meksika, naglašavajući važnost poznavanja istorije u političkom diskursu.

Nezavisno nije moguće verifikovati uticaj ovakvih izjava na političku mobilizaciju latino zajednice, ali su Huertini komentari deo šire javne debate o imigraciji i političkom angažmanu manjinskih grupa u SAD.