Vlasti Irana i Iraka u visokoj pripravnosti, očekuje se dolazak miliona ožalošćenih i zvaničnika iz više od 30 zemalja

Iran i Irak se pripremaju za višednevnu državnu sahranu vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u američko-izraelskom napadu 28. februara, saopštili su zvanični izvori. Ceremonija će trajati šest dana i obuhvatiće pet gradova, uključujući i svete gradove u Iraku.

Sahrana će početi u subotu izlaganjem tela Alija Hamneija u molitvenom kompleksu Velika Mosala u Teheranu. Tokom vikenda, pogrebna povorka će proći ulicama glavnog grada Irana, a potom će 7. jula biti nastavljena u svetom gradu Kom. Nakon toga, povorka se seli u Irak, gde će Hamneijevo telo biti izloženo u gradovima Nadžaf i Karbala.

Prema zvaničnim najavama, telo Alija Hamneija biće vraćeno u Iran radi sahrane u njegovom rodnom gradu Mešhedu 9. jula. Vlasti očekuju prisustvo između 15 i 20 miliona ožalošćenih tokom svih dana ceremonije, dok su bezbednosne snage proglasile stanje visoke pripravnosti kako bi obezbedile događaj.

Sahrani će prisustvovati i visoki zvaničnici i predstavnici iz više od 30 zemalja, među kojima su Rusija, Kina, Pakistan, Indija, Gruzija i Kuba, kao i verski lideri iz 90 država. Premijer Pakistana Šehbaz Šarif potvrdio je da će lično prisustvovati sahrani Alija Hamneija.

Brigadni general Mohamed Akraminija izjavio je da su kopnene, pomorske i vazdušne snage Irana proširile svoje prisustvo i van granica zemlje radi dodatne bezbednosti. Takođe, organizacija Basidž Asanja je najavila da se za potrebe sahrane priprema 50 miliona komada hleba, uz angažovanje 16 mobilnih pekara u Teheranu i okolini.

“Kopnene, pomorske i vazdušne snage vojske proširile su svoje aktivno prisustvo preko granica zemlje kako bi pomogle u osiguravanju bezbednosti”, izjavio je brigadni general Mohamed Akraminija.

Nadležne službe nastavljaju sa organizacijom događaja i logističkom podrškom, a očekuje se dolazak velikog broja ožalošćenih iz zemlje i inostranstva.

Nadležne službe nastavljaju potragu, iz ruševina izvučeno 6.461 živih, hiljade povređenih

Najmanje 2.295 ljudi poginulo je u seriji zemljotresa koji su 24.06. pogodili Venecuelu, dok je 11.267 osoba povređeno, saopštio je predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez. Prema zvaničnim podacima, spasilačke ekipe do sada su iz ruševina izvukle 6.461 preživelu osobu, dok se potraga za nestalima nastavlja u najteže pogođenim regionima.

Više od 26.000 pripadnika hitnih službi i više od 17.000 volontera angažovano je na terenu. Iako nade za pronalazak novih preživelih opadaju kako katastrofa ulazi u drugu nedelju, potraga nije obustavljena. “Potraga za preživelima i dalje traje, iako nade blede”, izjavio je Rodrigez.

Zemljotresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni pogodili su zemlju 24.06, a od tada je zabeleženo još 782 naknadna potresa. Zvaničnici upozoravaju da opasnost od novih snažnih podrhtavanja tla još nije prošla.

Panamerička zdravstvena organizacija upozorila je da bi ova katastrofa mogla dodatno pogoršati situaciju u javnom zdravlju. Organizacija navodi da stotinama hiljada ljudi i dalje treba medicinska pomoć i traži međunarodnu podršku u iznosu od 24 miliona evra radi obezbeđivanja lekova, vakcina i stabilizacije zdravstvenih usluga u narednih šest meseci.

Vršilac dužnosti predsednika Delsi Rodrigez proglasila je sedam dana nacionalne žalosti i izrazila saučešće porodicama žrtava. Istovremeno, deo stanovništva kritikuje brzinu i obim reakcije nadležnih službi, smatrajući da je odgovor na katastrofu bio spor i nedovoljan.

Vojne i spasilačke službe na terenu, istraga u toku, Poljska podigla avione iz bezbednosnih razloga

Osam osoba je poginulo tokom noći u masovnom ruskom napadu raketama i dronovima na Kijev, saopštio je šef gradske vojne administracije Timur Tkačenko. Napad je izazvao ozbiljna razaranja u više gradskih okruga, dok su spasilačke službe i dalje na terenu.

Prema rečima Timura Tkačenka, ruske snage su ponovo gađale stambene zone, što je dovelo do pogibije civila, uključujući i decu. “Do sada je broj žrtava ruskog napada porastao na osam”, naveo je Tkačenko. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da je povređeno 34 ljudi, od kojih je 32 hospitalizovano, dok je dvoje zbrinuto na licu mesta.

Državna služba za vanredne situacije Ukrajine navela je da su požari i uništenja civilne infrastrukture i stambenih objekata zabeleženi u nekoliko delova grada. U Darnickom okrugu delimično su uništene petospratne i devetospratne zgrade, kao i gornji spratovi šesnaestospratnice i privatne kuće. U Ševčenkivskom okrugu izbio je požar na krovu sedmospratne stambene zgrade i hotela, a u Goloseivskom, Pečerskom, Obolonskom, Svjatošinskom i Desnjanskom okrugu registrovana su dalja oštećenja i požari na objektima.

Zbog pretnji od ruskih dronova, finske odbrambene snage su rano jutros uvele privremenu zonu ograničenja letova iznad istočnog Finskog zaliva. Ograničenje je ukinuto nešto kasnije pošto nisu otkriveni dronovi u finskom vazdušnom prostoru, kako je saopšteno iz Generalštaba finske vojske.

Poljske oružane snage su saopštile da su danas podigle borbene avione kao preventivnu meru za zaštitu vazdušnog prostora, posebno u oblastima blizu ugroženih regiona Ukrajine. “Ove akcije su preventivne prirode i usmerene su na obezbeđivanje i zaštitu vazdušnog prostora”, navedeno je u zvaničnoj izjavi poljske vojske.

Istraga o napadu i njegovim posledicama je u toku, a nadležne službe nastavljaju sa radom na terenu.