Vlasti Njujorka predlažu nove mere za zaštitu žrtava ekonomskog nasilja, navodi se u izveštajima sa terena

Žena iz Njujorka, koja je iz bezbednosnih razloga želela da ostane anonimna, našla se u finansijskim poteškoćama nakon što je njen bivši suprug, prema njenim rečima, napravio dug od oko 7.000 dolara na kreditnoj kartici otvorenoj na njeno ime. Prema njenom svedočenju, karticu nije koristila, ali je nakon prekida odnosa ostala odgovorna za dug. Banka je, kako navodi, tražila da zajedno sa bivšim suprugom lično zatvori račun, što nije bilo moguće zbog sudske zaštitne mere koja joj onemogućava kontakt sa njim.

Ova situacija, kako je izjavila, dovela je do znatnog pada njenog kreditnog rejtinga, što je uticalo na mogućnost iznajmljivanja stana. Zbog toga je, zajedno sa dvoje dece, bila prinuđena da se preseli u neuslovan stan u Bronksu. Kako navodi, njen kreditni skor je opao sa oko 800 na 460 bodova, što je dodatno otežalo pronalazak smeštaja.

Ovakvi slučajevi, prema izveštajima sa terena, nisu retkost među žrtvama porodičnog nasilja, kojima su ekonomske posledice dodatni izazov nakon izlaska iz nasilnog odnosa. U poslednje vreme, pojedine američke savezne države, uključujući Njujork, razmatraju donošenje zakona koji bi omogućili žrtvama ekonomske zloupotrebe da pravnim putem traže odgovornost i naknadu od osoba koje su ih dovele u dug.

Predložena zakonska rešenja u Njujorku, kako se navodi, predviđaju mogućnost da sud obaveže osobu koja je prinudila partnera na dug da preuzme odgovornost za vraćanje tog duga. Cilj ovih mera je da se žrtvama olakša oporavak i ponovna finansijska stabilnost nakon izlaska iz nasilnog odnosa.

Zagovornici ovakvih zakona ističu da su finansijske manipulacije često povezane sa drugim oblicima porodičnog nasilja, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje. Takođe, postojeći bankarski sistemi, prema navodima žrtava, često nemaju procedure koje bi uzimale u obzir specifične potrebe onih koji su prošli kroz ovakve situacije, što dodatno otežava rešavanje problema prinudnog duga.

Zakonske promene se još uvek razmatraju, a izveštaji ukazuju da je cilj ovih inicijativa da se žrtvama omogući lakši izlazak iz ekonomske zavisnosti i zaštita od daljih posledica zloupotrebe. Zvanične institucije nisu objavile podatke o broju osoba pogođenih ovakvim slučajevima, ali advokatske organizacije i centri za podršku žrtvama ukazuju na rastuću potrebu za pravnim rešenjima ovog problema.

Nacionalni centar za uragane potvrdio pojavu prve imenovane oluje, očekuju se obilne padavine i poplave u više saveznih država

Tropska oluja Artur formirana je u sredu uz obalu Teksasa, čime je postala prva imenovana oluja u ovogodišnjoj atlantskoj sezoni uragana, potvrdio je Nacionalni centar za uragane. Prema saopštenju Centra, oluja se kratko intenzivirala pre nego što je nastavila kretanje ka kopnu, prateći severoistočni pravac duž obale Teksasa ka južnoj Luizijani tokom srede uveče. Očekuje se da će se Artur potom okrenuti prema unutrašnjosti Luizijane, uz postepeno slabljenje.

Bez obzira na dalji tok oluje, Nacionalni centar za uragane upozorio je da će Artur nastaviti da donosi obilne padavine i poplave na širokom području jugoistoka Sjedinjenih Američkih Država, od Hjustona do Atlante. U savetovanju izdatom ranije tokom dana, prognostičari su naveli da se očekuju poplave sa potencijalno opasnim posledicama po život i snažni vetrovi u pojedinim regionima.

Upozorenja na tropsku oluju izdata su za područje od Sabin Pasa u Teksasu do Morgansitija u Luizijani, što znači da se u tim oblastima očekuju uslovi tropske oluje u naredna 24 časa. Takođe, na snazi je i upozorenje za Sargent u Teksasu do Sabin Pasa, gde su takvi uslovi mogući, ali ne i garantovani u istom periodu.

Artur je početkom nedelje počeo da se razvija kao tropska smetnja u zapadnom delu Meksičkog zaliva. Kako se oluja razvijala i jačala, priobalna naselja u putanji suočavala su se sa neprekidnim obilnim padavinama, što je dovelo do iznenadnih poplava u više saveznih država.

Prema navodima Centra, očekuje se da će Artur doneti između 12 i 25 centimetara kiše na pojedinim delovima Teksasa, Luizijane, Misisipija i Alabame, kao i na zapadnom delu Floridskog Panhandle-a. Meteorolozi su upozorili i na mogućnost dodatnog pogoršanja uslova u tim oblastima tokom kretanja oluje ka unutrašnjosti.

Zvaničnici su pozvali stanovništvo pogođenih regiona da prate najnovija upozorenja i preporuke lokalnih vlasti. Nacionalni centar za uragane nastaviće da prati situaciju i izdaje ažurirane informacije tokom narednih sati, dok Artur bude nastavljao svoje kretanje duž obale i prema unutrašnjosti jugoistoka SAD.

Američki predsednik izjavio da Vašington neće finansirati fond, dok nacrt memoranduma predviđa izradu ekonomskog plana

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odbacio je navode o formiranju fonda od 300 milijardi američkih dolara za investicije i obnovu Irana, govoreći na samitu G7 u Francuskoj. Tramp je reagovao na izveštaje da bi konačni sporazum sa Iranom uključivao obimne investicije u tu zemlju, ističući da SAD ne planiraju takvu inicijativu.

Kako je naveo, Vašington neće izdvajati sredstva za pomenuti fond, iako nacrt memoranduma o razumevanju, prema dostupnim informacijama, predviđa izradu plana koji bi obezbedio najmanje 300 milijardi dolara. Tramp je na pitanje novinara da li može da potvrdi postojanje takvog fonda odgovorio: “To nije tačno”.

Prema njegovim rečima, pojedinci i kompanije mogu samostalno da ulažu u Iran, ali to nije inicijativa u kojoj bi SAD učestvovale finansijski. “Ljudi mogu da investiraju ako žele. Šta treba da uradim, da kažem da nikome nije dozvoljeno da ulaže? Mi ne investiramo. Nećemo dati ni deset centi. Ljudi mogu sami da odluče o tome, ali to je njihova stvar. Mi nemamo takav fond”, izjavio je Tramp.

Iako nacrt memoranduma, čiju su autentičnost navodno potvrdili izvori upoznati sa pregovorima, predviđa da SAD sa regionalnim partnerima razviju plan za obnovu i ekonomski razvoj Irana, Tramp je naglasio da ne traži od država Persijskog zaliva da finansiraju takav projekat.

Izvor upoznat sa sadržajem sporazuma izjavio je ranije da bi fond bio privatnog karaktera i da je cilj podsticanje investicija u Iran. Prema tom izvoru, više od polovine planiranih sredstava već je obezbeđeno iz privatnih izvora.