Zvaničnici potvrdili napade s obe strane, iranska garda zapretila nastavkom odmazde i blokadom izvoza nafte

Američke snage izvele su tokom prethodnih sati niz vazdušnih udara na vojne ciljeve unutar Irana, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Istovremeno, iranska Islamska revolucionarna garda potvrdila je da je kao odgovor napala dve američke baze u Bahreinu i Kuvajtu, uz upozorenje na moguće dalje akcije.

Prema američkim izvorima, udari na teritoriji Irana usmereni su na vojne ciljeve sa ciljem otklanjanja novonastalih pretnji. Iranska državna agencija navodi da su se snažne eksplozije čule u gradu Ahvazu, na jugozapadu zemlje.

Iranska revolucionarna garda izjavila je da je u znak odmazde gađala bazu Šeik Isa u Bahreinu, gde su, prema saopštenju, uništeni hangari za skladištenje naoružanja. Takođe, pogođena je i baza Ali al Salem u Kuvajtu, pri čemu su oštećene platforme za raspoređivanje američkih bespilotnih letelica i više dronova.

U zvaničnom saopštenju, iranska garda je upozorila da će „odmazda i kažnjavanje agresora trajati sve dok se nastave zločini Sjedinjenih Američkih Država“, naglašavajući da svaki sledeći napad može biti praćen „novim iznenađujućim odgovorima“.

Posebno je istaknuto upozorenje iranskih zvaničnika da, ukoliko Sjedinjene Američke Države nastave vojne aktivnosti u regionu, „ni kap nafte ni gasa neće biti izvezena iz regiona“. U saopštenju je dodato da bi ove akcije mogle dodatno odložiti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, što ima potencijalno ozbiljne posledice po svetsku energetsku stabilnost.

„Naše mere će biti proporcionalne američkim postupcima i neće biti oklevanja u zaštiti nacionalne bezbednosti“, navedeno je u izjavi iranske revolucionarne garde.

Predlog zakona podržan iz Bele kuće, sankcije bi obuhvatile rusko rukovodstvo i naftni sektor

Grupa američkih senatora iz obe političke partije predstavila je predlog zakona kojim bi se uvele dodatne sankcije protiv ruskih zvaničnika i značajno povećale tarife na uvoz ruske nafte, potvrđeno je 14. jula 2026. godine. Ovaj predlog, nazvan „Zakon o sankcionisanju Rusije 2026“, podržao je senator Lindzi Grejam pre nego što je iznenada preminuo nakon povratka iz posete Kijevu, saopštili su izvori iz Senata.

Cilj predloženih mera je, prema navodima zakonodavaca, da se izvrši dodatni pritisak na rusko rukovodstvo u kontekstu četvorogodišnjeg rata u Ukrajini. Prema tekstu nacrta, sankcije bi bile usmerene na predsednika Rusije, njegove najbliže saradnike, vojno rukovodstvo, bankarski i energetski sektor, kao i strane kompanije koje sarađuju sa ruskom državom. Posebna pažnja posvećena je energetskom sektoru, sa ciljem da se ograniče finansijski tokovi koji, prema rečima predlagača, podržavaju vojne aktivnosti u Ukrajini.

Bela kuća je ranije signalizirala podršku ovim merama, što je potvrđeno i protekle nedelje, a tekst predloga zakona je finalizovan pre poslednje posete senatora Grejama ukrajinskoj prestonici. Senator Ričard Blumental iz Konektikata izjavio je tom prilikom da bi usvajanje ovog zakona predstavljalo priznanje Grejamovih napora u podršci Ukrajini.

Predlog predviđa obavezne sankcije na imovinu i transakcije ruskog predsednika, njegovih zamenika, vojnih struktura, banaka i energetskih kompanija. Takođe su predviđene i mere protiv stranih entiteta koji nastave poslovanje sa ruskim sektorima obuhvaćenim sankcijama, kao i na tzv. „senci flotu“ tankera koja omogućava izvoz ruske nafte.

Osim finansijskih ograničenja, predlog zabranjuje američkim državljanima kupovinu ruskih državnih obveznica i poslovanje sa ruskom vladom ili energetskim kompanijama. Prema tekstu zakona, na najveće kupce ruske nafte — među kojima se navode Kina, Indija, Slovačka, Mađarska i Azerbejdžan — bile bi uvedene tarife do 100% vrednosti kupljene sirove nafte.

Prema navodima sa lica mesta, predlog dolazi u trenutku kada međunarodna zajednica razmatra nove načine da izvrši ekonomski pritisak na Moskvu sa ciljem okončanja sukoba u Ukrajini. Do sada nije bilo zvanične reakcije ruskih vlasti na najavljene mere. Analitičari procenjuju da bi usvajanje ovakvog zakona moglo uticati na globalno tržište energenata, ali konačan ishod zavisiće od podrške u američkom Kongresu i reakcija drugih država uključenih u trgovinu ruskom naftom.

Predlog zakona se trenutno nalazi u proceduri u Senatu, a dalji koraci biće poznati u narednim nedeljama.

Stranački lideri potvrđuju nastavak zakonodavnog procesa, dok se nastavlja rasprava o predlogu zakona o izborima

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država prekinuo je zastoj u radu nakon što su republikanski poslanici, koji su ranije izražavali neslaganje, omogućili nastavak glasanja o zakonodavnim predlozima. Do ovakvog razvoja došlo je nakon što su deo konzervativnih članova tražili da Senat razmotri predlog SAVE America Act, koji je prioritet bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ovaj predlog zakona predviđa uvođenje obavezne dokumentacije o državljanstvu prilikom registracije za glasanje na saveznim izborima, kao i uvođenje ličnih isprava sa fotografijom tokom glasanja, uz još nekoliko restriktivnih mera.

Prema izveštajima sa lica mesta, većina poslanika koji su ranije blokirali proceduru povukla je svoje protivljenje tokom utorka, čime je omogućeno da se glasanje nastavi po stranačkoj liniji. Time su otvorena vrata za raspravu i završno glasanje o više zakonskih predloga, uključujući godišnji predlog za finansiranje Stejt departmenta. Lider Predstavničkog doma Majk Džonson najavio je da će predlog SAVE America Act biti priložen uz pomenuti zakon pre slanja Senatu.

Prošlog meseca, deo republikanskih poslanika odbacio je sličnu inicijativu predsedavajućeg Džonsona, koja je predviđala spajanje izbornog zakona sa godišnjim zakonom o odbrambenoj politici, poznatim kao National Defense Authorization Act, pre upućivanja Senatu.

Kongresmenka Ana Paulina Luna iz Floride, koja je inicirala zahtev za usvajanje SAVE America Act u Predstavničkom domu, izjavila je u ponedeljak da će podržati Džonsonov novi predlog, pod uslovom da se izborni zakon priključi svim predlozima o finansiranju i zakonima koji se smatraju obaveznim za usvajanje. „Ako senator Džon Tun iz Senata ukloni ovaj predlog, odgovornost će biti na njemu, a cela država treba da prati šta radi“, navela je Luna na društvenim mrežama.

Stranački pokušaji da se Senat natera da razmotri predlog SAVE America Act suočavaju se sa neizvesnom sudbinom, budući da ovaj predlog, prema izveštajima, nema većinsku podršku u gornjem domu Kongresa. Od 2024. godine, Predstavnički dom je više puta pokušavao da izdejstvuje usvajanje ovog zakona, ali bez uspeha u Senatu.

Nastavak zakonodavnog procesa omogućava razmatranje i drugih predloga, dok se debate o izbornim pravilima nastavljaju bez dogovora između dva doma Kongresa. Prema izjavama zvaničnika, glasanja o predloženim zakonima očekuju se u narednim danima.