Bela kuća potvrdila pravni postupak, spor se odnosi na objavljivanje audio materijala iz intervjua sa biografom

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden podneo je tužbu protiv Ministarstva pravde sa ciljem da blokira objavljivanje audio snimaka sa intervjua koje je dao svom biografu. Tužba je podneta u utorak pred Okružnim sudom u Vašingtonu, a njen predmet su približno 70 sati audio zapisa i transkripata razgovora sa Markom Zvonicerom, koji su korišćeni prilikom izrade Bajdenove biografije iz 2017. godine.

Prema zvaničnim informacijama, navedeni materijali su kasnije postali deo istrage specijalnog tužioca o načinu rukovanja poverljivim dokumentima tokom Bajdenovog mandata. Sudski dokumenti pokazuju da predsednik nastoji da spreči Ministarstvo pravde u dostavljanju ovih zapisa Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma Kongresa.

Advokati bivšeg predsednika ističu da bi javno objavljivanje audio snimaka moglo da ugrozi privatnost i integritet procesa, navodeći da je već dostavljen kompletan transkript razgovora. U tužbi se tvrdi da je traženi materijal deo šire političke istrage i da nije neophodan za ostvarivanje nadzorne uloge Kongresa.

S druge strane, predstavnici Odbora za pravosuđe smatraju da je preslušavanje originalnih snimaka od značaja za razumevanje konteksta i toka razgovora, što je deo šire istrage o rukovanju poverljivim dokumentima. Ministarstvo pravde do sada nije komentarisalo detalje sudskog postupka, ali je ranije potvrdilo da je zahtev za audio snimke upućen na osnovu kongresnih ovlašćenja.

Ovaj pravni spor deo je šire istrage u vezi sa postupanjem sa poverljivim dokumentima od strane visokih zvaničnika. Slični slučajevi bili su predmet pažnje i u prethodnim administracijama, a istrage su vođene i protiv drugih bivših državnih funkcionera.

Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka suda u Vašingtonu, dok su iz Bele kuće naveli da će postupati u skladu sa zakonom i odlukama pravosudnih organa. Očekuje se da će sud u narednim nedeljama odlučiti o zahtevu za zabranu objavljivanja audio snimaka.

Američka Južna komanda potvrdila incident, operacija deo šire kampanje protiv navodnog narko-trafikinga

U najnovijem incidentu u istočnom Pacifiku, jedan čovek je poginuo, a dve osobe su preživele nakon što je američka vojska izvela napad na čamac, saopštila je Američka Južna komanda (SOUTHCOM) u utorak uveče. Prema navodima iz saopštenja, incident se dogodio na moru u zoni poznatoj po rutama za krijumčarenje narkotika, a akcija je sprovedena u okviru šire američke kampanje protiv narko-trafikinga u regionu.

SOUTHCOM je putem društvenih mreža navela da je čamac bio „u vlasništvu organizacije koja je označena kao teroristička“ i da je plovio rutom koja se često koristi za krijumčarenje narkotika. U objavljenom video snimku vidi se trenutak udara na čamac, koji se potom prepolovio i zapalio. Zvaničnici su saopštili da je odmah nakon napada obaveštena Američka obalska straža, koja je pokrenula operaciju traganja i spasavanja preživelih.

Ova operacija deo je šire kampanje američke administracije, koja je, prema ranijim saopštenjima, intenzivirana od septembra prethodne godine. Prema navodima američkih zvaničnika, cilj je sprečavanje krijumčarenja narkotika iz Latinske Amerike ka Sjedinjenim Državama i suzbijanje aktivnosti transnacionalnih kriminalnih grupa. Zvanične informacije navode da je do sada u ovoj kampanji poginulo najmanje 193 ljudi.

Američka vojska, međutim, nije predočila dokaze da su ciljana plovila zaista prevozila narkotike. Portparol Južne komande istakao je da, iz bezbednosnih razloga, ne može da iznosi detalje o izvorima informacija ili metodama korišćenim tokom operacija. Predsednik SAD je ranije istakao da se Sjedinjene Države nalaze u „oružanom sukobu“ sa kriminalnim kartelima i da je suzbijanje delovanja ovih grupa jedan od prioriteta nacionalne bezbednosti.

Iz Bele kuće je nedavno saopšteno da je usvojena nova strategija borbe protiv terorizma, kojom se eliminisanje narko-kartela u Zapadnoj hemisferi izdvaja kao najviši prioritet. Američka administracija takođe podstiče regionalne lidere da pojačaju saradnju sa SAD u zajedničkim akcijama protiv krijumčarenja droge i kriminalnih grupa.

S druge strane, deo međunarodne javnosti i pravnih eksperata postavlja pitanja o pravnoj osnovi i legitimnosti ovakvih vojnih operacija na otvorenom moru, posebno imajući u vidu nedostatak javno dostupnih dokaza o prevozu narkotika na pogođenim plovilima. Takođe, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode iz zvaničnih saopštenja.

Ova operacija deo je dugotrajnih američkih napora usmerenih na suzbijanje ilegalnog prometa narkotika u regionu Latinske Amerike i Kariba. Kampanja je intenzivirana tokom prethodnih meseci, a incidenti poput poslednjeg izazivaju dodatnu pažnju stručne i šire javnosti.

Prema projekcijama, Pakston će zameniti dosadašnjeg senatora Kornina, potvrđeno nakon podrške bivšeg predsednika SAD

Generalni tužilac Teksasa Ken Pakston predviđen je kao pobednik u drugom krugu republikanskih primarnih izbora za Senat SAD, čime bi zamenio aktuelnog senatora Džona Kornina. Prema izveštajima međunarodnih medija, rezultat predstavlja značajnu promenu za republikansku stranku u Senatu. Pakston će se na izborima u novembru suočiti sa demokratskim kandidatom, državnim poslanikom Džejmsom Talarikom. Demokratska stranka nije osvojila nijednu državnu funkciju u Teksasu od 1994. godine, dok je poslednji put pobedila na izborima za Senat SAD u ovoj saveznoj državi 1988. godine.

Senator Kornin, koji je u Senatu proveo četiri mandata i ranije bio deo republičkog rukovodstva, osvojio je najviše glasova u prvom krugu tročlane trke u martu, gde su protivkandidati bili Pakston i predstavnik Vesli Hant. Kako nijedan kandidat nije dobio većinu, usledio je drugi krug u kojem su se suočili Pakston i Kornin.

Pakston je prethodne nedelje dobio podršku bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, a Hant je takođe javno podržao Pakstona. Tramp je tom prilikom istakao da je Pakston “uvek pokazivao lojalnost”, dok je za Kornina naveo da je “dobar čovek” ali da “nije bio podrška u teškim vremenima”. Ova podrška ocenjena je kao značajan faktor u završnici kampanje.

Izborna trka smatra se najskupljom primarnom kampanjom u istoriji ove vrste izbora. Republički senatski izborni štab uložio je značajna sredstva sa ciljem poraza Pakstona, pri čemu su verovali da bi sa Korninom na čelu liste bilo lakše očuvati senatsko mesto u konkurenciji sa Talarikom.

Na pitanje novinara da li će predsednička podrška Pakstonu otežati republikancima očuvanje većine u Senatu, lider većine Džon Tun naveo je da “većina zavisi od rezultata u više saveznih država”.

Ovo je još jedan u nizu slučajeva u kojima je kandidat sa podrškom bivšeg predsednika ostvario pobedu protiv aktuelnog nosioca funkcije. U ranijim izbornim ciklusima, senatori i predstavnici koji nisu imali podršku bivšeg predsednika nisu prošli u drugi krug ili su izgubili mesto u primarnim izborima.

Nezavisni izvori navode da nije moguće potvrditi sve uticaje podrške na krajnji ishod izbora. Sledeći koraci uključuju zvaničnu potvrdu rezultata i pripreme za novembarske izbore.