Američka vojska potvrdila operaciju protiv broda za koji se sumnja na krijumčarenje droge, žrtava među pripadnicima SAD nema

Američka vojska izvela je 25. aprila 2026. godine napad na brod za koji se sumnja da je učestvovao u krijumčarenju droge u istočnom delu Tihog okeana. Prema saopštenju američke Južne komande, u ovoj operaciji su poginule dve osobe, dok među pripadnicima američkih snaga nije bilo stradalih.

Zvanično saopštenje objavljeno je na društvenim mrežama kasno u petak, u kome se navodi da je operacija sprovedena duž poznatih ruta za krijumčarenje. Kao deo saopštenja, američka vojska je objavila i video-snimak na kome se vidi plovilo koje miruje na vodi, nakon čega dolazi do eksplozije i izbijanja požara na brodu. U saopštenju se navodi da je cilj napada bila grupa za koju se smatra da je umešana u krijumčarenje droge.

Američka administracija je poslednjih godina pojačala aktivnosti protiv brodova za koje se sumnja da prevoze drogu u vodama Latinske Amerike. Prema navodima američkih zvaničnika, od septembra je u sličnim napadima na brodove u regionu poginulo najmanje 183 ljudi. Slične operacije su sprovođene i u Karipskom moru. Međutim, američka vojska nije iznela dokaze da su pogođena plovila zaista prevozila drogu.

Ove operacije deo su šire kampanje američkih snaga za suzbijanje trgovine narkoticima, a intenzivirane su nakon povećanja vojnog prisustva SAD u regionu. Kampanja je prethodila hapšenju bivšeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura u januaru, koji je izručen Sjedinjenim Državama gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogom. On je izneo odbranu pred američkim sudom i izjasnio se da nije kriv.

Prema izjavama tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, SAD su u „oružanom sukobu“ sa kartelima u Latinskoj Americi, a ovakve operacije pravda kao deo strategije za zaustavljanje šverca narkotika ka teritoriji SAD.

Pojedini pravni stručnjaci i kritičari postavili su pitanje o zakonitosti ovakvih vojnih udara na brodove, ukazujući na potrebu za jasnijim međunarodnim okvirom za ovakve akcije. Do sada, američka vojska nije objavila dodatne informacije o poslednjoj operaciji niti o identitetu žrtava. Nezavisna potvrda detalja događaja i dalje nije dostupna.

Brisel sprovodi prvi korak ka potpunoj energetskoj nezavisnosti, ruski predsednik najavio moguće prevremeno povlačenje

Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa po kratkoročnim ugovorima na teritoriju Evropske unije stupila je danas na snagu, čime je otpočela nova faza energetskih mera između EU i Rusije. Odluka je deo strategije kojom Brisel planira da do 2027. godine potpuno prekine zavisnost od ruskih energenata.

Prema zvaničnom planu Evropske unije, sledeći rokovi su određeni: do 17. juna 2026. predviđen je prekid svih kratkoročnih ugovora za gas iz gasovoda, od 1. januara 2027. potpuna zabrana isporuke ruskog tečnog gasa, dok je za 30. septembar 2027. planirana potpuna obustava uvoza ruskog gasa putem gasovoda.

Statistički podaci pokazuju da je tokom 2025. godine Rusija bila drugi najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa u Evropu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, sa udelom od 16,1 odsto. Od ukupno 38 milijardi kubnih metara gasa isporučenog prošle godine, više od polovine, odnosno 20 milijardi kubnih metara, činio je upravo tečni prirodni gas iz Rusije.

Na odluku Evropske unije reagovao je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, koji je izjavio da Rusija neće čekati 2027. godinu ukoliko Brisel nastavi sa pritiscima. “Rusija bi mogla da razmotri prevremeni izlazak sa evropskog tržišta i preusmeri isporuke ka drugim kupcima, pre svega u Aziji”, naveo je Putin, naglašavajući da su alternative već spremne.

Primena zabrane i najave ruskih vlasti stavile su evropsko tržište energenata pred značajan izazov, posebno u pogledu stabilnosti cena i sigurnosti snabdevanja u narednim zimskim sezonama.

Predsednik Ukrajine istakao značaj trilateralnog formata i uloge Azerbejdžana u mirovnom procesu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas u Bakuu, tokom zvanične posete Azerbejdžanu, da je Ukrajina spremna za novu rundu pregovora sa Rusijom na teritoriji te zemlje. Nakon sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, Zelenski je naglasio da Kijev podržava trilateralni format razgovora, ističući važnost posredovanja partnera u postizanju mira.

“Podelili smo sa predsednikom Azerbejdžana da smo spremni za trilateralne pregovore. Imali smo slično iskustvo u Turskoj, kao i sa američkim partnerima u Švajcarskoj”, rekao je Zelenski, pozivajući se na prethodne diplomatske pokušaje.

Tokom posete Bakuu, potpisano je šest važnih dokumenata, od kojih se deo odnosi na saradnju u oblasti bezbednosti. Ukrajinski predsednik je naglasio da Kijev veoma ceni napore Azerbejdžana u mirovnom procesu, ocenjujući da se ova zemlja pozicionira kao potencijalni domaćin za rešavanje sukoba u Evropi.

Prema zvaničnim informacijama, trilateralni format podrazumeva uključivanje Azerbejdžana kao posrednika u mogućim pregovorima između Ukrajine i Rusije. Sličan model već je korišćen tokom ranijih sastanaka u Turskoj i Švajcarskoj sa različitim međunarodnim akterima.

“Ukrajina ostaje posvećena diplomatskom rešenju sukoba i nastaviće da traži partnere za mir”, izjavio je Zelenski tokom zajedničke konferencije za novinare.

Zvanični izvori navode da su tokom susreta dva predsednika potpisani i sporazumi koji se tiču bezbednosti i bilateralne saradnje, ali detalji nisu saopšteni javnosti.