Porodica iz Mineapolisa navodi da dete i dalje pokazuje znake psihološke traume nakon boravka u imigracionom pritvoru

Petogodišnji Liam Conejo Ramos iz Mineapolisa, koji je ranije ove godine bio u pritvoru američke imigracione službe zajedno sa ocem, i dalje oseća posledice tog iskustva, saopštili su njegovi roditelji u razgovoru sa novinarima. Prema rečima porodice, dečak često izražava zabrinutost da bi mogao ponovo biti pritvoren.

Liam je pre više od dva meseca bio zadržan u pritvoru zajedno sa ocem tokom imigracione kontrole, što je privuklo pažnju javnosti nakon što su se pojavile fotografije na kojima nosi plavi šešir i školski ranac. Njegov slučaj izazvao je široku raspravu o sprovođenju mera imigracione politike u Sjedinjenim Američkim Državama.

Otac dečaka, Adrián Conejo Arias, naveo je da Liam sada redovno posećuje psihologa. “Kao roditelji, veoma smo zabrinuti jer više nije isti kao ranije i strahujemo da bi posledice mogle biti dugotrajne”, izjavio je Conejo Arias tokom razgovora u Mineapolisu. On je dodao da ne očekuje da će se stanje brzo poboljšati.

Majka dečaka, Erika Ramos, izjavila je da dete pokazuje znake psihološke traume, uključujući pojačanu opreznost i povlačenje. “Moj sin je sada veoma drugačiji”, naglasila je Ramos. Prema njenim rečima, Liam je postao skloniji neprimerenom ponašanju i izbegava određene školske aktivnosti. Takođe, kako je navela, dete izbegava kontakt sa drugom decom i ne želi da prisustvuje nekim časovima kao pre.

Roditelji su naveli da Liam reaguje na prisustvo uniformisanih službenih lica tako što ih identifikuje kao pripadnike imigracione službe. Oni su izrazili zabrinutost zbog toga što se dete još nije oporavilo od prethodnog iskustva.

Ovaj slučaj je ponovo pokrenuo pitanja o uticaju kratkotrajnog pritvora na decu i o načinu sprovođenja imigracionih procedura. Prema navodima roditelja, stručna pomoć za dete se nastavlja, ali roditelji izražavaju bojazan da će kompletan oporavak trajati duži vremenski period.

Porodica traži istragu okolnosti smrti, američke vlasti navode da je uzrok samoubistvo, istraga u toku

Stotine ljudi prisustvovalo je sahrani 19-godišnjeg Meksikanca Rogera Pereza Jimeneza, koji je preminuo 16. marta 2026. godine u pritvoru američke Službe za imigraciju i carinu (ICE) u saveznoj državi Florida. Porodica i meštani iz San Juan Chamule, u južnoj meksičkoj državi Čijapas, okupili su se 4. aprila u njegovom rodnom mestu nakon što je telo vraćeno porodici.

Prema navodima porodice, Perez Jimenez je napustio Meksiko sa 15 godina sa ciljem da podrži svoju porodicu radeći u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov ujak Manuel Perez izjavio je da je Jimenez bio “vredan radnik” i izrazio sumnju u navode koji su doveli do njegovog pritvaranja. Porodica smatra da su optužbe protiv njega bile neosnovane i da je došlo do nesporazuma zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika.

Zvanične informacije ukazuju da je Perez Jimenez uhapšen u januaru 2026. godine u SAD pod sumnjom da je pružio lažan identitet policiji i opirao se hapšenju. Njegova porodica tvrdi da nije znao engleski i da je zbog toga došlo do nesporazuma tokom postupka. Nakon hapšenja, prebačen je u imigracioni pritvor gde je, prema navodima američkih zvaničnika, preminuo od posledica samoubistva. Zvaničan uzrok smrti još uvek je pod istragom.

Porodica preminulog izrazila je sumnju u zvanične navode o uzroku smrti i zatražila detaljnu i nezavisnu istragu. “Ono što želimo jeste potpuna istraga, jer nažalost ne verujemo da je samoubistvo razlog njegove smrti; sumnjamo da je možda reč o nasilnoj smrti”, izjavio je njegov ujak, Manuel Perez.

Prema informacijama koje su saopštili zvaničnici ICE, Perez Jimenez je po prijemu u pritvorski centar krajem februara bio pregledan od strane medicinskog osoblja i negativno je odgovorio na sva pitanja u vezi sa rizikom od samoubistva.

Lokalne vlasti u San Juan Chamuli, kao i okupljeni članovi zajednice, tokom sahrane izrazili su zabrinutost zbog okolnosti pod kojima je Perez Jimenez preminuo i pridružili se zahtevima za transparentnost u istrazi.

Pitanja o tretmanu migranata u pritvorima u Sjedinjenim Državama izazivala su i ranije pažnju međunarodne javnosti i organizacija za ljudska prava. Ovaj slučaj dodatno je otvorio debatu o uslovima i procedurama u imigracionim centrima, kao i o pravima pritvorenih osoba.

Istraga uzroka smrti Rogera Pereza Jimeneza i dalje traje, dok porodica i dalje insistira na utvrđivanju svih relevantnih činjenica.

Severnoatlantska alijansa u fokusu zbog strateškog prilagođavanja, ulaska novih članica i izazova sajber bezbednosti

Severnoatlantska alijansa (NATO) obeležava 77 godina postojanja, a jubilej prati pažnja svetske javnosti zbog sve zahtevnijeg geopolitičkog okruženja. Osnovan 1949. godine, savez danas broji 32 države članice i funkcioniše kao globalni sistem za upravljanje bezbednosnim rizicima.

Strateški koncept NATO-a iz 2022. godine vratio je fokus na kolektivnu odbranu, odvraćanje i modernizaciju vojnih kapaciteta. Ključni zadaci uključuju jačanje istočnog krila, upravljanje krizama i širenje međunarodnih partnerstava. Posebno se ističe proces donošenja odluka konsenzusom, koji, iako može usporiti reakcije, obezbeđuje politički legitimitet i jedinstvo među članicama.

Nedavni ulazak Finske i Švedske predstavlja odgovor na promene bezbednosne paradigme u Evropi. Politika “otvorenih vrata” podstiče demokratske reforme i vojnu interoperabilnost kod zemalja koje teže članstvu. NATO takođe ulaže u sajber odbranu i otpornost na hibridne pretnje, prepoznajući značaj zaštite kritične infrastrukture i borbe protiv dezinformacija.

Prema zvaničnim izjavama, transatlantska veza ostaje osnova stabilnosti i bezbednosti, a NATO se pozicionira kao platforma za svakodnevne konsultacije i rešavanje razlika između država članica. U trenutku kada se javnost bavi pitanjima budućnosti saveza i kritikama iz pojedinih administracija, Alijansa nastavlja da ističe ulogu kolektivne odbrane kao garant mira i stabilnosti u Evropi i Severnoj Americi.