Analitičari energetskog sektora procenjuju da zatvaranje Hormuškog moreuza utiče na rast cena, situacija se prati
Cene benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasle su za 1,16 dolara po galonu od početka sukoba u Iranu u februaru, saopštili su analitičari energetskog sektora. Prema procenama stručnjaka, ukoliko Hormuški moreuz ostane zatvoren do sredine aprila, postoji mogućnost da prosečna cena goriva u SAD premaši 5 dolara po galonu već krajem ovog meseca.
Analitičari ističu da bi viša cena goriva mogla značajno uticati na ličnu potrošnju građana, potencijalno umanjujući prednosti većih poreskih povraćaja koje su mnogi Amerikanci očekivali nakon usvajanja poreskih i fiskalnih mera tokom 2025. godine. U izveštaju se navodi da svaki rast cene benzina od 10 centi po galonu dodaje više od 12 milijardi dolara na godišnje izdatke američkih potrošača. Procene ukazuju da bi trenutni rast cena, ukoliko se održi do kraja godine, mogao smanjiti kupovnu moć stanovništva za oko 100 milijardi dolara.
Prema podacima sa terena, prosečna nacionalna cena goriva iznosila je 4,14 dolara po galonu u utorak, što je rast u odnosu na 2,98 dolara pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Stručnjaci za tržište nafte navode da bi, u slučaju nastavka trenutne situacije, cene mogle dostići i preći granicu od 5 dolara po galonu do kraja aprila.
U saopštenju stručnjaka za energetski sektor navodi se da su novi rekordi za cene benzina i dizela mogući, posebno ukoliko dođe do dodatne eskalacije sukoba. Prosečna cena goriva u SAD poslednji put dostigla je nivo od 5 dolara po galonu 2022. godine, tokom perioda izražene inflacije.
Promet kroz Hormuški moreuz, strateški važan za svetske isporuke nafte, blago je povećan tokom proteklog vikenda sa 21 brodom koji je prošao kroz prolaz, prenose međunarodni izveštaji. Ipak, situacija u regionu ostaje nestabilna, a analitičari nastavljaju da prate razvoj događaja i potencijalni uticaj na svetsko i američko tržište energenata.
Trenutni sukob na Bliskom istoku utiče na snabdevanje naftom i izaziva promene na globalnom tržištu. Nadležne institucije i stručnjaci nastavljaju da procenjuju posledice ovih dešavanja po ekonomiju i potrošače.
