Iranske vlasti subvencionišu energente, dok tržište dominiraju domaći proizvodi zbog ograničenog uvoza
Život u Iranu, zemlji sa više od 90 miliona stanovnika, oblikovan je decenijama međunarodnih sankcija koje su dovele do razvoja specifične „ekonomije otpora“. Zbog ograničenog uvoza i visokih cena stranih proizvoda, iransko tržište karakterišu domaći brendovi, a osnovne životne namirnice i energenti su značajno subvencionisani, što ih čini pristupačnim za prosečne građane.
Prema objavljenim podacima, iranske vlasti subvencionišu gorivo, pa tako litar benzina u okviru mesečne kvote od 60 litara košta 0,26 evra (približno 30 dinara). I cene komunalnih usluga su niske: mesečni troškovi za stan od 85 kvadratnih metara u Teheranu iznose u proseku 13 evra (oko 1.520 dinara). Brzi kućni internet dostupan je po ceni od 6 evra (oko 700 dinara) mesečno, ali sa određenim ograničenjima i filterima.
Osnovne životne namirnice su takođe izuzetno pristupačne. Hleb (500g) košta oko 0,46 evra (54 dinara), litar mleka 0,56 evra (66 dinara), a pakovanje od 12 jaja 1,16 evra (oko 140 dinara). Zbog ekonomske izolacije, iranske prodavnice su uglavnom snabdevene domaćim proizvodima, dok su strani proizvodi retki i skupi.
Zvaničnici ističu da iranske vlasti nastoje da zaštite standard građana kroz državnu kontrolu cena i subvencije, posebno kada je reč o energentima. “Subvencionisanje energenata i osnovnih usluga deo je politike očuvanja životnog standarda stanovništva”, navodi se u zvaničnim saopštenjima.
Iran tako ostaje primer zemlje u kojoj su osnovni troškovi života znatno niži u odnosu na evropski prosek, ali i gde su potrošački izbori ograničeni ekonomskim i političkim okolnostima.
