Sud doneo odluku u predmetu U.S. protiv Hemanija, zakon ostaje na snazi, ali primena ograničena

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku u korist stanovnika Teksasa koji je osporio federalni zakon kojim se osobama koje koriste određene droge zabranjuje posedovanje vatrenog oružja. Odluka je doneta u slučaju U.S. protiv Hemanija, a sud je jednoglasno zaključio da je procesuiranje Alija Hemanija zbog posedovanja oružja dok je bio povremeni korisnik marihuane u suprotnosti sa Drugim amandmanom američkog ustava. Prema navodima iz sudske dokumentacije, Hemani je povremeno koristio marihuanu, a tokom pretresa njegove kuće 2022. godine, federalni istražitelji pronašli su pištolj.

Odluka Vrhovnog suda je ograničenog dometa, jer sud nije u potpunosti ukinuo zakon koji zabranjuje osobama koje nezakonito koriste droge da poseduju vatreno oružje. Zakon predviđa kaznu do 15 godina zatvora za prekršioce, a prema procenama Ministarstva pravde SAD, svake godine oko 300 ljudi bude optuženo na osnovu ovog propisa.

Sud je istakao da se odluka odnosi na okolnosti konkretnog slučaja, gde su utvrđene nepravilnosti u načinu primene zakona prema Hemaniju. Zakon i dalje ostaje na snazi, ali prema tumačenju suda, ne može se primenjivati na sve situacije na isti način.

Jedan od poznatijih slučajeva na osnovu ovog zakona bio je i proces protiv Hantera Bajdena, sina bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena, koga je predsednik pomilovao u decembru 2024. godine.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da će nastaviti sa primenom zakona u skladu sa novim smernicama koje proističu iz odluke Vrhovnog suda. Očekuje se da će ova odluka imati uticaj na buduće slučajeve koji se odnose na posedovanje oružja i upotrebu droga, ali će svaka situacija biti razmatrana pojedinačno.

Ovo je ujedno i deo šire pravne debate o tumačenju Drugog amandmana, u kojoj Vrhovni sud poslednjih godina ima značajnu ulogu. Slučaj U.S. protiv Hemanija nastavlja da izaziva pažnju stručne i opšte javnosti, a dalji razvoj situacije se prati.

Prema navodima američkog predsednika, postignut je dogovor o zajedničkoj proizvodnji, akcije Intel-a zabeležile rast

Akcije kompanije Intel porasle su u četvrtak nakon što je predsednik SAD izjavio da će ova tehnološka kompanija sarađivati sa Apple-om na dizajniranju i proizvodnji čipova u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema objavi na društvenim mrežama, predsednik je naveo da je postignut dogovor između dve kompanije, što je uticalo na rast vrednosti deonica Intel-a.

Vrednost deonice Intel-a porasla je za više od 10 procenata i dostigla iznos od 133,82 dolara nakon otvaranja berze u četvrtak. Na upit novinara, Apple nije odmah komentarisao navode o saradnji, dok je predstavnik Intel-a izjavio da kompanija ne daje komentare na potencijalne ugovore sa Apple-om.

Ova objava dolazi nekoliko meseci nakon što je predsednik SAD posredovao u sporazumu kojim je američka vlada stekla 10 odsto udela u Intel-u. U tom trenutku, pojedini analitičari i instituti izrazili su zabrinutost zbog mogućeg konflikta interesa, s obzirom na to da Intel ima i druge poslovne veze sa američkom vladom, a sporazum bi mogao uticati na tržišnu konkurenciju. Institut Cato je tada ocenio da je reč o neobičnom primeru državnog vlasništva u privatnom sektoru.

Predsednik SAD je u četvrtak takođe istakao da je procenjena vrednost Intel-a porasla sa oko 100 milijardi dolara prošlog avgusta na približno 600 milijardi dolara u trenutku objave. “Za devet meseci, vrednost je povećana za više od pola biliona dolara. Američki udeo sada vredi više od 60 milijardi dolara”, naveo je predsednik.

Vlada SAD je sa 10 odsto udela najveći pojedinačni vlasnik akcija Intel-a, dok slede institucionalni investitori, među kojima su Vanguard i BlackRock, sa po oko 6 odsto udela, prema podacima iz nezavisnih izvora.

Prema navodima analitičara, potencijalna saradnja sa Intel-om mogla bi omogućiti Apple-u da dodatno diversifikuje svoju proizvodnju i smanji oslanjanje na dosadašnjeg glavnog dobavljača čipova iz inostranstva. U istraživačkoj belešci, analitičar američke brokerske kuće navodi da je dogovor rezultat višemesečnih pregovora i predstavlja strateški potez za diversifikaciju lanca snabdevanja Apple-a, uključujući proizvodnju u zemljama poput Vijetnama, Indije i Sjedinjenih Država.

Zvaničnici Apple-a nisu se javno oglašavali povodom najava o saradnji sa Intel-om. Detalji dogovora, uključujući obim i vremenski okvir proizvodnje, za sada nisu saopšteni javnosti.

Senat Sjedinjenih Država odložio saslušanje za nominaciju direktora nacionalne obaveštajne službe, potvrđeno iz više izvora

Senat Sjedinjenih Država odložio je planirano saslušanje za potvrđivanje kandidata za direktora nacionalne obaveštajne službe nakon što je predsednik SAD izneo nove zahteve u vezi sa procesom nominacija. Ova odluka dolazi u trenutku dok traju unutrašnje konsultacije u okviru Republikanske stranke pred predstojeće izbore, potvrđuju izvori iz Vašingtona.

Prema dostupnim informacijama, predsednik je putem društvenih mreža saopštio da se procedura za potvrdu kandidata za direktora nacionalne obaveštajne službe neće nastaviti dok Senat ne izabere zamenu za trenutnu funkciju federalnog tužioca u Njujorku. Pored toga, iznete su i dodatne zahteve u vezi sa produženjem važećih ovlašćenja za nadzor stranih ciljeva, poznatih kao Sekcija 702 Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), koja omogućava američkim obaveštajnim agencijama nadzor komunikacija u inostranstvu.

Senatorska komisija je odlučila da otkaže zakazano saslušanje kandidata nakon što je postalo jasno da kandidat neće pristupiti saslušanju. Lider većine u Senatu izjavio je novinarima da su razlozi za ovu odluku i dalje nejasni, ukazujući na izostanak saglasnosti između izvršne vlasti i zakonodavne grane vlasti.

Ova situacija predstavlja nastavak neslaganja između predsednika i članova Republikanske stranke u Senatu. Prema navodima iz Vašingtona, nekoliko prethodnih izjava i zahteva iz Bele kuće uticalo je na planove i strategiju senatske većine, posebno u periodu pred izbore.

Spor oko nominacije kandidata za direktora nacionalne obaveštajne službe potiče iz ranije odluke predsednika da imenuje drugu osobu za vršioca dužnosti na toj funkciji. Detalji o daljim koracima još nisu objavljeni, a proces potvrde novih nominacija u ovom trenutku ostaje neizvestan.

Zahtevi predsednika u vezi sa produženjem ovlašćenja za nadzor i imenovanjem novih zvaničnika deo su šireg političkog procesa u kojem su uključeni i drugi zvaničnici administracije i Senata. Nije precizirano kada bi moglo doći do nastavka saslušanja niti da li će biti ispunjeni izneti zahtevi.