Prema analizi Bank of America, američke Federalne rezerve verovatno neće smanjiti kamatne stope pre druge polovine 2027. godine, zbog uporne inflacije i uticaja oružanih sukoba
Bank of America objavila je predviđanje da američka Centralna banka (Federalne rezerve) najverovatnije neće smanjiti kamatne stope pre druge polovine 2027. godine. Ova procena zasniva se na trenutnoj ekonomskoj situaciji, uključujući stabilan rast zaposlenosti i kontinuiranu inflaciju, navodi se u izveštaju analitičara ove finansijske institucije.
Prethodne prognoze Bank of America Global Research ukazivale su na mogućnost dva smanjenja kamatnih stopa u 2026. godini, u septembru i oktobru. Te procene su se delimično oslanjale na očekivanja da bi potencijalni novi predsednik Federalnih rezervi, Kevin Warsh, mogao da zagovara ublažavanje monetarne politike. Međutim, promenjeni ekonomski uslovi doveli su do revizije ovog stava.
“Više ne očekujemo da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope ove godine”, navodi se u saopštenju ekonomista Bank of America, uz napomenu da više faktora, uključujući sukob u Iranu, uvođenje tarifa i razvoj veštačke inteligencije, otežavaju precizno prognoziranje budućih poteza Centralne banke.
Sličan stav zauzimaju i drugi tržišni analitičari. Alat FedWatch grupe CME, koji meri sentiment finansijskog tržišta, takođe ukazuje na manje od 50% verovatnoće smanjenja kamatnih stopa pre druge polovine 2027. godine.
Bank of America Global Research navodi nekoliko ključnih razloga zbog kojih bi odluka o smanjenju kamatnih stopa mogla biti odložena. Iako je potencijalni novi predsednik Federalnih rezervi Kevin Warsh izrazio otvorenost za smanjenje troškova zaduživanja, pojedini zvaničnici Federalnih rezervi ostaju oprezni prema ovom potezu. Predsednici filijala Federalnih rezervi u Čikagu i Sent Luisu, Austan Gulsbi i Alberto Musalem, nedavno su izneli zabrinutost da bi povećanje produktivnosti podstaknuto razvojem veštačke inteligencije moglo doprineti rastu potrošnje i dodatnom pritisku na ekonomiju.
Drugi važan faktor je inflacija, koja je prema poslednjim podacima na nivou od 3,3%, što je iznad cilja Federalnih rezervi od 2% na godišnjem nivou. Inflacija je porasla nakon početka sukoba u Iranu, pre svega zbog povećanja cena energenata. Iako niže kamatne stope mogu stimulisati ekonomski rast, postoji zabrinutost da bi prerano smanjenje moglo dodatno podstaći inflaciju.
Analitičari Bank of America u svom izveštaju navode da je “bazna inflacija i dalje visoka i u porastu”, te da je verovatnije da će do smanjenja kamatnih stopa doći tek u kasnijem periodu. Ekonomisti ističu da više globalnih i domaćih faktora, uključujući geopolitičke tenzije i tehnološke promene, otežavaju predviđanja o budućoj monetarnoj politici Sjedinjenih Američkih Država.
