Policija je potvrdila da je najmlađi učesnik nereda u Milanu dečak od 11 godina, koji je navodno učestvovao u pljački prodavnice.

Najmlađa osoba identifikovana tokom nereda koji su se dogodili u Milanu proteklog vikenda ima samo 11 godina, potvrdili su nadležni organi. Prema policijskom saopštenju, dečak iz četvrti Barona na jugozapadu grada osumnjičen je da je učestvovao u pljački prodavnice “Fusaro” u centru Milana, gde su u isto vreme zabeleženi i drugi incidenti koji su uključivali mlade učesnike.

Osim njega, identifikovan je i šesnaestogodišnjak iz mesta Dezio u oblasti Brijanca. Ovaj stariji maloletnik zabeležen je na snimku dok je nosio kapu pripadnika karabinjera, dok je jedanaestogodišnjak, prema dostupnim informacijama, snimljen kako izlazi iz prodavnice sa nekoliko kaiševa. Video snimak događaja ubrzo je postao viralan na društvenim mrežama, što je dodatno privuklo pažnju javnosti.

Detalji incidenta i policijske mere

Prema izveštaju policije, tokom nereda u Milanu privedeno je oko 270 osoba, od kojih je 80 odsto bilo maloletno. Incidenti su uključivali pljačke prodavnica, bacanje petardi, kao i fizičke sukobe sa policijom. U ovim dešavanjima povređeno je 14 policajaca. S druge strane, šesnaestogodišnji učesnik suočava se sa optužbama za uništavanje imovine, pljačku, krađu i nepoštovanje oružanih snaga.

U međuvremenu, italijanski mediji su situaciju u centru grada opisivali kao “gerilske sukobe”. Demonstranti i policija su se sukobljavali na više lokacija, a najviše incidenata zabeleženo je upravo u centralnim delovima Milana. Ovakva dešavanja dovela su do zabrinutosti javnosti zbog porasta maloletničkog kriminala u urbanim sredinama.

Reakcija institucija i nove mere

Kao rezultat događaja, italijanska vlada je usvojila dekret o hitnim merama za očuvanje javne bezbednosti i suzbijanje maloletničkog kriminala. Nove mere uključuju preventivno zadržavanje maloletnika, strože kazne za organizovano nasilje i angažovanje dodatnih 500 vojnika na ulicama Milana. Ove odluke donete su nakon konsultacija sa bezbednosnim institucijama i predstavljaju odgovor na eskalaciju nasilja među mladima.

Pored toga, zvaničnici su istakli da se posebno obraća pažnja na ulogu društvenih mreža u širenju snimaka i informacija o incidentima. Takođe, naglašeno je da će biti pojačane kontrole i nadzor tokom budućih javnih okupljanja kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih događaja.

Na kraju, prema policijskim izvorima, istraga o incidentima u Milanu i dalje traje, a svi identifikovani učesnici biće procesuirani u skladu sa zakonom. Očekuje se da će nove mere doprineti smanjenju sličnih incidenata u budućnosti.

Prvi tanker sa 40.000 tona dizel goriva namenjen SAD uskoro polazi, cene na svetskom tržištu već su pale.

Pripreme za otpremu dizel goriva iz Rusije u Sjedinjene Američke Države ulaze u završnu fazu, a prvi tanker sa dizelom biće poslat u naredna dva do tri dana, kako je najavio predsednik Vladimir Putin nakon sastanka sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu. Ova isporuka deo je dogovora Moskve i Vašingtona o snabdevanju američkog tržišta ruskim dizel gorivom.

“Prvi tanker će krenuti za dva ili tri dana, 40.000 tona, i ići će jedan za drugim”, izjavio je Putin tokom razgovora sa Vitkofom. On je dodao da se priprema isporuka u nekoliko brodova, naglašavajući značaj ovog dogovora za globalno tržište.

Pripreme za isporuku dizela iz Rusije u SAD

Prema zvaničnoj izjavi, Rusija će uskoro poslati prvi tanker sa dizel gorivom prema SAD, a planirano je da brodovi polaze jedan za drugim. Ovaj korak dolazi nakon što su obe strane objavile dogovor o snabdevanju, a tržište je odmah reagovalo.

“Trenutno pripremamo isporuke u nekoliko brodova, tankera”, naglasio je Putin. On je istakao da je posle objave o isporuci dizela iz Rusije, došlo do pada cena dizela na svetskim tržištima za pet do šest procenata. Ovaj potez ima značajan uticaj na globalno tržište nafte i goriva.

Dogovor Moskve i Vašingtona: uticaj na tržište i izjave zvaničnika

Dogovor između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država postignut je 9. oktobra, kada su predsednici dve zemlje razgovarali telefonom. Nakon tog razgovora, američki lider je izjavio da je postignut dogovor o isporukama dizel goriva iz Rusije, ocenjujući da su SAD veoma zadovoljne što dobijaju ruski dizel i da im je on potreban.

Osim toga, tokom sastanka u Sankt Peterburgu, Putin je ukazao na značaj poverenja u odnosima sa Iranom kada je reč o rešavanju sukoba na Bliskom istoku. “Imamo poseban, poverljiv odnos sa Iranom, sa našim partnerima u Iranu, jer je on građen decenijama. Ako možemo bilo šta da učinimo da rešimo ovu krizu, rado ćemo to učiniti. Naši predlozi u ovoj oblasti su takođe dobro poznati”, rekao je Putin.

Humanitarna pitanja i zahvalnost prvoj dami SAD

Na kraju sastanka, Putin je izrazio posebnu zahvalnost prvoj dami SAD, Melaniji Tramp, za njen doprinos rešavanju humanitarnih pitanja u Ukrajini. “Želeo bih da vas zamolim da prenesete moje najiskrenije reči zahvalnosti ne samo predsedniku, već i njegovoj supruzi, prvoj dami, za njen doprinos rešavanju humanitarnih pitanja”, izjavio je ruski predsednik.

Kao rezultat ovih događaja, prvi tanker sa dizel gorivom iz Rusije uskoro će krenuti ka SAD, a stručnjaci očekuju da će ovaj dogovor imati dugoročne posledice na globalno tržište goriva. Prema najavama, isporuke će se nastaviti u narednim danima, što bi trebalo dodatno da utiče na stabilizaciju cena dizela na svetskom nivou.

Premijer Albanije tvrdi da su protesti u zemlji orkestrirani, te najavljuje oštre mere protiv nasilnika i posebne registre.

Premijer Edi Rama izjavio je danas da je, prema njegovim rečima, “eskalacija nasilja u Albaniji” rezultat orkestriranih aktivnosti unutrašnjih i spoljnih faktora. On je upozorio da ovakvi protesti, praćeni nasiljem, nisu izolovan slučaj, već da se slični fenomeni javljaju i u drugim evropskim zemljama. Ova izjava dolazi nakon osmodnevnih protesta tokom kojih su demonstranti, među kojima su bili i studenti, napadali institucije i banke.

Rama je na sastanku sa čelnicima bankarskog sektora naglasio da će svi koji su tokom protesta nasilno delovali snositi pune posledice. “Svi oni koji su digli ruku protiv države imaće senku države iza sebe dok ne nadoknade štetu koju su naneli. Progonićemo one u kapuljačama”, rekao je Rama, ističući odlučnost vlade da uvede red.

Oštre mere protiv nasilnika i novi registar

Prema najavi premijera, vlada Albanije sprema paket mera koji će biti objavljen uskoro. Ove mere podrazumevaće uspostavljanje posebnog registra za nasilne osobe. Takvim licima biće onemogućen pristup hotelima i aerodromima, a porodicama maloletnika koji učestvuju u nasilju biće ispostavljen račun za svu pričinjenu štetu. Rama je naveo da će profili koji podstiču nasilje biti deanonimizovani i da će se pratiti oni koji tokom protesta nose kapuljače.

Osim toga, vlada će zatvoriti mnoge prilaze prevoznim sredstvima, hotelima i aerodromima za osobe koje se nađu u ovom registru. Premijer je naglasio da slične mere već primenjuju Italija i Francuska, te da Albanija sprovodi konsultacije sa zemljama Evropske unije u cilju zajedničkog odgovora na ovakve pojave.

Eskalacija nasilja u Albaniji: širi evropski kontekst

Rama je ukazao da je eskalacija nasilja u Albaniji povezana sa događajima u drugim evropskim državama. Kako je objasnio, protesti uz upotrebu kamenja i vatre predstavljaju fenomen koji prevazilazi granice Albanije. “Nasilje nema mesta u Albaniji. Dijalog i razmena ideja su jedini prihvatljivi načini izražavanja nezadovoljstva”, izjavio je premijer.

On se osvrnuo i na protest iz 2018. godine, kada su učenici i nastavnici mirno iskazivali svoje stavove, poredeći to sa poslednjim dešavanjima gde su neki učesnici nosili stranačke zastave i oštećivali imovinu. Rama je poručio da će Albanija nastaviti da sarađuje sa evropskim partnerima kako bi se nasilnicima uskratio pristup putovanjima i javnim mestima.

Na kraju, premijer je naglasio da je prioritet države da spreči širenje nasilja i da zaštiti javni red. Vlada je već započela rad sa institucijama Evropske unije kako bi odgovor na eskalaciju nasilja bio što efikasniji. Prema njegovim rečima, Albanija neće tolerisati nasilje i svi odgovorni biće sankcionisani u skladu sa zakonom.