Prema procenama investicione banke, poremećaji u snabdevanju naftom mogli bi izazvati kritičnu situaciju u regionu
Najnovija analiza investicione banke ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte i ozbiljne rizike za tržište goriva u Evropi ukoliko se ključni pravci snabdevanja ne stabilizuju u skorije vreme. Procene pokazuju da bi cene nafte mogle u kratkom roku da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu, dok bi u slučaju trajnih poremećaja kroz Ormuski moreuz do sredine maja, cena mogla da premaši i 150 dolara po barelu.
Osnovni scenario predviđa da će se poremećaji rešiti pregovorima, ali nakon perioda smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. Cene bi tokom drugog tromesečja mogle da ostanu iznad 100 dolara po barelu, a stabilizacija tržišta i postepeno normalizovanje nivoa zaliha očekuju se tek u drugoj polovini 2026. godine.
Posledice će se najpre osetiti u Aziji, posebno u Kini i Indiji, koje zavise od izvoza kroz Ormuski moreuz. U tim zemljama već se uvode mere štednje, uključujući skraćenje radne nedelje. Evropa bi sa posledicama mogla da se suoči nekoliko dana kasnije, a oko 10. aprila situacija postaje kritična, posebno kada je reč o dizelu, s obzirom da se približno trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. Od tog perioda isporuke bi mogle postepeno da se smanjuju, a već krajem aprila u Nemačkoj bi mogle da se pojave konkretne nestašice benzina i dizela.
Severna Amerika bi posledice osetila sredinom aprila, a Australija oko 20. aprila. Na svetskom nivou već postoji manjak miliona barela dnevno kada je reč o rafinisanim proizvodima, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, koji su ključni za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Već su zabeleženi prvi otkazani letovi i rast cena.
Čak i u slučaju brzog smirivanja situacije, posledice poremećaja lanca snabdevanja osećaće se još dugo, jer se skladišta prazne ili neravnomerno pune, a svetsko tržište energenata se postepeno suočava sa krizom čiji se efekti šire iz Azije prema Evropi.
