Američki kongresnici reagovali na izjavu predsednika, deo republikanaca izneo rezerve, dok demokrate traže pokretanje ustavne procedure

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država uputio je javnu pretnju Iranu, navodeći da će, ukoliko vlasti u Teheranu ne otvore Ormuzski moreuz do utvrđenog roka, uslediti napadi na civilnu infrastrukturu te zemlje. Prema navodima iz Vašingtona, predsednik je Iranu dao rok do 20 časova u utorak, a dvanaest sati pre isteka tog roka, putem društvenih mreža izjavio je da bi „čitava civilizacija mogla nestati”, uz napomenu da to ne želi, ali smatra da je verovatno.

U satima nakon ovih izjava, republikanski članovi Kongresa uglavnom nisu javno komentarisali pretnje predsednika. Prvi među njima koji je izrazio zabrinutost bio je kongresmen iz Teksasa, koji je poručio da „ne podržava uništavanje cele civilizacije”, navodeći da takve akcije nisu u skladu sa principima koji su dugo vodili Sjedinjene Države. On je istakao i važnost zaštite nedužnih, kao i načina na koji se vodi oružani sukob.

Senatorka iz Aljaske, takođe iz redova republikanaca, izjavila je da se predsednikova pretnja „ne može opravdati pokušajem dobijanja pregovaračke prednosti u odnosima sa Iranom”. Ona je apelovala na sve strane, uključujući predsednika i iranske lidere, da se uzdrže od daljih pretnji i doprinesu smirivanju situacije.

S druge strane, demokratski članovi Kongresa pozvali su na pokretanje procedure za smenu predsednika prema 25. amandmanu Ustava SAD, ističući zabrinutost zbog njegovog ponašanja i izjava u trenutku povećanih tenzija na Bliskom istoku. Neki demokratski predstavnici ocenili su da aktuelni predsednik svojim postupcima ugrožava bezbednost i stabilnost u regionu.

Šira reakcija međunarodne zajednice na najnovije izjave i pretnje nije navedena u trenutnim izveštajima. U međuvremenu, predsednik SAD je kasnije tokom dana najavio dvonedeljni prekid vatre, što je dovelo do odlaganja najavljenih napada. Detalji o daljim koracima i zvaničnim reakcijama iz Irana do sada nisu objavljeni.

Situacija u Persijskom zalivu ostaje napeta, dok Ormuzski moreuz ima ključnu ulogu u svetskoj trgovini naftom. Prethodni incidenti u ovom regionu često su izazivali međunarodnu zabrinutost i pozive na deeskalaciju.

Američki predsednik najavio privremeni prekid vojnih operacija, dogovor zavisi od otvaranja Ormuskog moreuza prema navodima zvaničnika

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da je postignut dogovor o dvonedeljnom prekidu vatre između SAD i Irana. Prema njegovoj izjavi objavljenoj u utorak, odluka o obustavi vojnih operacija doneta je manje od dva sata pre isteka roka za postizanje sporazuma ili pokretanje napada na iranske elektroenergetske objekte.

U objavi na društvenim mrežama, predsednik je naveo da je pristao da privremeno suspenduje najavljene vojne akcije protiv Irana na period od dve nedelje. Istakao je da je dogovor postignut uz posredovanje Pakistana i da je uslovljen potpunim, trenutnim i bezbednim otvaranjem Ormuskog moreuza od strane Islamske Republike Iran.

Sporazum je najavljen neposredno pre isteka roka koji su Sjedinjene Države postavile Iranu za postizanje dogovora, uz upozorenje da će, ukoliko ne dođe do otvaranja strateški važnog moreuza, uslediti napadi velikih razmera na iransku infrastrukturu. Zvaničnici su precizirali da se suspenzija vojnih operacija odnosi na sve aktivnosti SAD prema Iranu tokom naredne dve nedelje.

Pakistanska strana, koja je posredovala u postizanju sporazuma, nije izdala detaljno saopštenje o procesu pregovora. Zvaničnici Irana do trenutka objavljivanja nisu javno komentarisali dogovor niti precizirali kada bi mogao biti otvoren Ormuski moreuz.

Strateški značaj Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetskog izvoza nafte, ponovo je došao u fokus međunarodne javnosti. Prema navodima ekonomskih analitičara, svako duže zatvaranje ovog prolaza moglo bi dovesti do poremećaja na svetskom tržištu energenata i rasta cena goriva.

Ovo je najnoviji razvoj u seriji napetosti između SAD i Irana, koje su eskalirale poslednjih nedelja. Prethodni pokušaji diplomatskog rešenja nisu dali trajne rezultate, dok su poslednje pretnje o mogućim napadima izazvale zabrinutost međunarodne zajednice.

Dogovor o privremenom prekidu vatre podrazumeva nastavak diplomatskih napora za stabilizaciju situacije. Do daljeg, ostaje neizvesno da li će sporazum biti ispunjen u potpunosti i kakav će biti dalji tok odnosa između dve zemlje. Izveštaji sa lica mesta biće ažurirani kako budu pristizale nove informacije.

Sekretar Markvejn Malin potvrdio da će zaposleni primiti zaostale plate, isplata očekivana do kraja nedelje

Zaposleni Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država (DHS) koji su bili pogođeni nedavnom obustavom rada dobiće zaostale zarade za poslednjih šest nedelja do kraja ove sedmice, izjavio je sekretar DHS-a Markvejn Malin tokom zvanične posete Čimni Roku u Severnoj Karolini, 7. aprila 2026. godine. Prema njegovim rečima, isplate za period kada zaposleni nisu primali platu biće uplaćene najkasnije do petka, dok se kod pojedinih finansijskih institucija isplata može očekivati najkasnije do ponedeljka.

“Očekujemo da najveći broj čekova bude na računima zaposlenih do petka. Kod nekih banaka isplata može kasniti do ponedeljka, ali većina zaposlenih će biti isplaćena u navedenom roku”, izjavio je Malin za međunarodne medije.

Sekretar je pojasnio da je omogućavanje ovih isplata realizovano putem izvršnih ovlašćenja i fleksibilnosti u korišćenju postojećih sredstava. Malin je, međutim, ukazao da nastavak redovnog isplaćivanja zarada za sve zaposlene DHS-a, osim za pripadnike službi za sprovođenje zakona, zavisi od daljih odluka Kongresa.

Tokom posete Čimni Roku, Malin se sastao sa lokalnim zvaničnicima i razgovarao o posledicama nedavne oluje, istakavši da su radnici DHS-a obavljali svoje dužnosti i tokom perioda bez primanja zarade, kako bi odgovorili na aktuelne vanredne situacije.

Uprkos obustavi finansiranja, pojedini zaposleni u Ministarstvu nastavili su da rade, posebno oni angažovani u službama koje se bave bezbednošću i odgovorom na vanredne situacije. Malin je naglasio da je prioritet isplata zaostataka svim zaposlenima koji su nastavili da rade tokom obustave rada, kao i onima koji su bili na čekanju.

Situacija sa finansiranjem državnih službi posledica je nerešenih budžetskih pitanja na nivou federalne administracije. DHS je jedno od ključnih ministarstava čiji su zaposleni bili direktno pogođeni obustavom rada. Prema izjavama zvaničnika, buduće isplate zarada zavisiće od budžetskih odluka Kongresa, dok trenutne isplate obezbeđuje ograničena fleksibilnost u upravljanju sredstvima Ministarstva.

Nije objavljeno koliko je ukupno zaposlenih pogođeno ovom obustavom, niti su saopšteni detalji o daljim koracima ukoliko ne bude postignut budžetski dogovor. Sekretar Malin je apelovao na zakonodavce da pronađu trajno rešenje za finansiranje državnih službi, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.