Nacionalna meteorološka služba potvrdila rekordno visoke temperature, naučnici izražavaju zabrinutost zbog trenda

Prema podacima Nacionalne meteorološke službe Sjedinjenih Američkih Država, mart je bio najtopliji mesec od početka zvaničnih merenja u kontinentalnom delu SAD. Federalni vremenski podaci ukazuju da su temperature tokom marta znatno odstupale od proseka poslednjih 132 godine. Naučnici procenjuju da bi naredni period mogao doneti još više globalnog zagrevanja, prema trenutnim prognozama.

Prema zvaničnom izveštaju, prosečna temperatura u martu iznosila je 50,85 stepeni Farenhajta, što je za 9,35 stepeni više od proseka za taj mesec tokom 20. veka. Ovim je premašena prethodna rekordna vrednost iz marta 2012. godine. Maksimalne dnevne temperature bile su još izraženije, sa prosekom za 11,4 stepena iznad istorijskog proseka, što je skoro stepen više od uobičajenih aprilskih vrednosti.

Naučnici iz organizacije Climate Central ističu da je mart doneo nezapamćen broj novih temperaturnih rekorda. Meteorolog Šel Vinkli iz ove organizacije izjavio je da je „zabrinjavajuće što je tokom tog perioda zabeležen izuzetno veliki broj oborenih rekorda“, naglašavajući da je ovo nastavak trenda posle najtoplije zabeležene zime i godine s najmanje snega.

Podaci takođe pokazuju da se među deset najtoplijih meseci u istoriji SAD, šest nalazi u poslednjoj deceniji. Februar ove godine bio je za 6,57 stepeni iznad proseka, što ga svrstava među deset najizraženijih odstupanja.

Nacionalna meteorološka služba navodi da je period od aprila prethodne godine do marta ove godine bio najtopliji dvanaestomesečni period otkako se vodi statistika za SAD. Tokom 20. i 21. marta, oko trećine stanovništva osetilo je temperature koje su, prema analizama naučnika iz Climate Central-a, bile gotovo nemoguće bez uticaja ljudske aktivnosti na klimu.

Više od 19.800 dnevnih temperaturnih rekorda zabeleženo je u martu, što dodatno potvrđuje intenzitet ovog klimatskog događaja. Stručnjaci ukazuju da trenutni trendovi i prognoze ukazuju na mogućnost nastavka i jačanja ovakvih pojava u narednom periodu.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo višenedeljnu operaciju praćenja, ruske podmornice napustile područje nakon akcije

Britanska i norveška vojska sproveli su višenedeljnu operaciju u Severnom Atlantiku sa ciljem nadzora ruskih podmornica za koje se sumnjalo da sprovode aktivnosti u blizini podvodne infrastrukture severno od Ujedinjenog Kraljevstva. Ovu informaciju potvrdilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva 9. aprila 2026. godine.

Prema izjavama britanskog ministra odbrane Džona Hileja, u operaciji su učestvovali fregata, avioni i stotine pripadnika oružanih snaga, koji su pratili rusku napadnu podmornicu i dve podmornice za izviđanje na ovom području. Operacija je, prema navodima britanskih zvaničnika, trajala više od mesec dana, nakon čega su ruske podmornice napustile okolinu podvodnih kablova i cevi.

Ministar Hilej naveo je da je cilj operacije bio da se nadgleda kretanje ruskih podmornica i osigura bezbednost ključne infrastrukture. On je izjavio: „Vidimo vašu aktivnost iznad naših kablova i naftovoda i treba da znate da će svaka namera njihovog oštećivanja imati ozbiljne posledice.“

Predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova Norveške, kao i oružanih snaga te zemlje, nisu odmah dali komentare povodom ove operacije.

Britanski zvaničnici poslednjih meseci ističu važnost praćenja aktivnosti Rusije u Severnom Atlantiku, navodeći da je bezbednost podmorske komunikacione i energetske infrastrukture od strateškog značaja. Ministar Hilej je tokom konferencije za novinare istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici „neće skretati pažnju sa aktivnosti Rusije“, uprkos globalnoj pažnji usmerenoj na sukob na Bliskom istoku i situaciju u Ukrajini.

Prema navodima britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška su krajem prošle godine postigle sporazum o zajedničkom nadzoru i zaštiti podvodnih komunikacionih linija u Severnom Atlantiku. Ova saradnja deo je šireg paketa bezbednosne saradnje usmerene na jačanje regionalne stabilnosti i zaštitu vitalne infrastrukture.

Nije bilo izveštaja o incidentima ili oštećenju infrastrukture tokom ove operacije, a nezavisna potvrda kretanja podmornica nije objavljena. Ruska strana nije javno komentarisala navode o prisustvu svojih podmornica u blizini teritorije Ujedinjenog Kraljevstva u ovom periodu.

Operacije nadzora podmorskih aktivnosti u Severnom Atlantiku redovno sprovode evropske zemlje u saradnji sa partnerima, kako bi zaštitile komunikacione i energetske resurse. Ovakvi zahvati deo su šireg bezbednosnog okvira u uslovima pojačanih napetosti između NATO saveznika i Rusije.

Vlada Italije ostaje do kraja mandata, nema ostavki, prioritet borba protiv mafije i ekonomska stabilnost

Premijerka Italije Đorđa Meloni saopštila je danas u Donjem domu parlamenta da njena vlada neće podnositi ostavke niti sprovoditi rekonstrukciju, ističući da će mandat trajati svih pet godina kako je predviđeno. Meloni je predstavila političku „mapu puta“ i naglasila da nema potrebe za promenom političkih smernica, potvrđujući stabilnost administracije.

Meloni je odbacila spekulacije o navodnoj nestabilnosti unutar vlade i istakla da su sve politike deo vladinog programa. “Nema ostavki, nema rekonstrukcija, nema potrebe za novim političkim smernicama, jer su naše uvek bile deo vladinog programa. Vladaćemo pet godina, kao što smo se obavezali da ćemo to učiniti”, izjavila je Meloni.

Na temu međunarodnih odnosa, Meloni je odgovorila na optužbe o pokornosti prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i pritiscima da se Italija opredeli između Vašingtona i Brisela. “Kažem ovo da bih odgovorila pre nego što počne refren koji je postao kliše o mojoj pokornosti američkom predsedniku Trampu, ili još veći kliše pod nazivom ‘Meloni treba da bira između Trampa i Evrope’. Italijanska vlada je tvrdoglavo ujedinjena po pitanju odnosa SAD i Evrope i mi smo tvrdoglavo zapadni. Samo ako je Zapad ujedinjen može da bude sila sposobna da izrazi svoj glas svetu”, navela je premijerka.

Govoreći o unutrašnjoj bezbednosti, Meloni je istakla nastavak bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala. Odbacila je pokušaje da se njena stranka poveže sa mafijaškim strukturama, podsećajući da je od početka političke karijere protiv mafije. “Borim se protiv mafije od svog ulaska u politiku. Inspirisana sam ubijenim tužiocima Đovanijem Falkoneom i Paolom Borselinom. Parlamentarna komisija treba da se pozabavi infiltracijom mafije u političke stranke, uključujući i moju”, istakla je Meloni.

Na ekonomskom planu, Meloni je upozorila na moguće posledice iranskih dodatnih carina u Ormuskom moreuzu, koje bi mogle izazvati nepredvidive ekonomske posledice. Predložila je da Evropska unija, u slučaju pogoršanja krize u Iranu, suspenduje Pakt o stabilnosti i rastu, kao tokom pandemije kovida-19. Premijerka je naglasila da je vlada spremna da reaguje i protiv spekulacija cenama energije.