Iako se očekuje da će kamatne stope ostati nepromenjene, investitori predviđaju moguće povećanje zbog inflacije.

Na predstojećem sastanku Federalnog rezervata u julu, koji je zakazan za sredu, očekuje se da će kamatne stope ostati na trenutnom nivou od 3.5% do 3.75%, uprkos rastućim cenama nafte koje su premašile 100 dolara po barelu prošlog četvrtka. Ovo povećanje cene energenata dovodi do zabrinutosti da bi inflacija mogla ostati visoka u bližoj budućnosti.

Odluka Federalnog rezervata

Predsednik Federalnog rezervata, Kevin Warsh, izjavio je da je cilj da se inflacija vrati na željenih 2%, ali nije dao konkretne smernice o svojim ekonomskim prognozama. Na poslednjem sastanku u junu, skoro polovina članova političkog odbora izrazila je podršku za povećanje kamatnih stopa kasnije tokom godine.

Uticaj na investitore

Investitori su, usled ovih dešavanja, povećali svoje opklade na moguće povećanje kamatnih stopa. Alatka FedWatch CME grupe sada pokazuje 38% verovatnoću da će centralna banka povećati svoju osnovnu kamatnu stopu već na sastanku u sredu, što je znatan rast u odnosu na 12% od pre nedelju dana.

Više od 20.000 ljudi evakuisano zbog požara, a španske i francuske vlasti uvele vanredno stanje i zatražile međunarodnu pomoć

Veliki šumski požari u Francuskoj i Španiji doveli su do masovne evakuacije stanovništva i proglašenja vanrednog stanja, kako je objavljeno u saopštenjima nadležnih ministarstava. U poslednja 24 časa, požari su zahvatili više od 2.500 hektara u francuskom regionu Žirond, dok su španske vlasti zatražile pomoć četiri protivpožarna aviona putem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije.

Šumski požari u Francuskoj i Španiji: obim i posledice

Požari u departmanu Žirond u Francuskoj primorali su više od 20.000 ljudi na evakuaciju. Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da je situacija ozbiljna i da su vremenski uslovi izuzetno nepovoljni, što značajno otežava gašenje vatre. Prema njegovim rečima, na terenu je angažovano više od 700 vatrogasaca.

U Španiji su veliki požari izbili u blizini Madrida, a Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je pomoć zatražena preko evropskog mehanizma za zaštitu. Kako se navodi, više od 10.000 ljudi je evakuisano iz pogođenih oblasti, dok vlasti nastavljaju da prate razvoj situacije i sprovode mere zaštite stanovništva.

Međunarodna pomoć i reakcija vlasti

Španija je zvanično aktivirala Mehanizam civilne zaštite Evropske unije, tražeći podršku u vidu protivpožarnih aviona. Francuske vlasti su takođe uvele vanredno stanje u zahvaćenim oblastima, a vojska je aktivirana da pruži podršku u evakuaciji i obezbeđivanju pogođenih područja. Prema dostupnim informacijama, požar u oblasti Biskaros se širi i po razmerama je sličan požaru u Žirond.

Požari su izazvali veliku materijalnu štetu, dok su turističke regije posebno pogođene zbog širenja plamena ka naseljenim mestima. Zvaničnici upozoravaju da se šumski požari u Francuskoj i Španiji mogu dodatno proširiti ukoliko se vremenski uslovi ne poboljšaju.

Aktuelno stanje i naredni koraci

Ministar unutrašnjih poslova Francuske istakao je da je borba sa vatrenom stihijom u toku i da svi raspoloživi resursi ostaju na terenu. U Španiji se radi na daljoj evakuaciji i sprovođenju protokola zaštite za stanovništvo i životinje. Pored toga, evropski partneri upućuju tehničku i logističku podršku kako bi se požari što pre stavili pod kontrolu. Vlasti apeluju na građane da prate zvanična uputstva i da se ne vraćaju u rizična područja dok traje vanredno stanje.

Nafta Brent danas iznosi 98,65 dolara po barelu, dok se WTI kreće oko 89,54 dolara, uz pad evropskih i američkih berzi.

Pad cene nafte na svetskim berzama izazvao je zabrinutost investitora, kako zbog napetosti na Bliskom istoku, tako i zbog novih američkih carina. Prema poslednjim podacima, cena nafte Brent je u 9.30 časova pala za 1,77 odsto na 98,652 dolara po barelu, a cena američke nafte WTI za 1,91 odsto na 89,537 dolara. Ove promene ukazuju na nestabilnost tržišta i dalje izazivaju oprez među investitorima.

Cene nafte i reakcija svetskih berzi

Pad cene nafte na svetskim berzama pratio je rast evropskih indeksa, ali i pad ruskog MOEX-a. Naime, nemački DAX porastao je za 0,81 odsto, francuski CAC 40 za 0,25 odsto, a britanski FTSE za 0,23 odsto. S druge strane, moskovski MOEX indeks zabeležio je pad od 2,61 odsto. Američki berzanski indeks Dau Džons je na zatvaranju u četvrtak pao za 0,97 odsto na 51.711,65 poena, dok je S&P 500 izgubio 1,21 odsto i završio na 7.408,30 poena. Nasdaq je zabeležio pad od 2,15 odsto i završio na 25.137,69 poena.

Uticaj drugih tržišta i valutnih kurseva

Osim cene nafte na svetskim berzama, pažnja investitora usmerena je i na druge sektore. Evropski fjučersi gasa za avgust su se na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 62,490 evra za megavat-sat. Vrednost evra prema dolaru na valutnoj berzi Foreks iznosi 1,13923 dolara. U međuvremenu, cena zlata pala je na 4.044,23 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 7,0012 dolara za bušel.

Fokus na ekonomske pokazatelje i dalje tržišne promene

Trenutno, investitori pažljivo prate podatke o maloprodaji u Velikoj Britaniji, kao i anketu o poverenju potrošača GfK u Nemačkoj. Takođe, očekuju se rezultati poslovanja velikih kompanija poput Folksvagena i Poršea, što bi moglo dodatno uticati na dinamiku tržišta. Pad cene nafte na svetskim berzama i dalje izaziva neizvesnost i ukazuje na potrebu za oprezom u narednom periodu.