Porast troškova zdravstvenog osiguranja u SAD doveo do otkazivanja polisa, što potvrđuju primeri sa lokalnog nivoa

Supružnici Ross i Rebecca Tobiassen iz Sugar Grove-a, Severna Karolina, odlučili su krajem prošle godine da otkažu svoje zdravstveno osiguranje preko programa Affordable Care Act (ACA) nakon što su im premije porasle sa 130 na više od 550 dolara mesečno. Ova odluka usledila je po isteku uvećanih poreskih olakšica koje su, prema navodima izveštaja sa lica mesta, mnogim građanima SAD omogućavale povoljnije osiguranje tokom pandemije COVID-19.

Tobiasseni, koji vode malu automehaničarsku radionicu i sami su zaposleni, navode da ovakav izdatak više nije bio održiv za njihov porodični budžet. Rebecca Tobiassen ističe da se odluka temeljila na značajnom povećanju troškova, a dodatnu zabrinutost izaziva priroda posla njenog supruga, koji je u prethodnim godinama imao više povreda na radu, uključujući i trajni gubitak vida na jednom oku.

Prema dostupnim podacima, Tobiasseni su među brojnim građanima koji su ranije koristili federalne subvencije za zdravstveno osiguranje, a sada su prinuđeni da ga otkažu zbog prestanka važenja proširenih poreskih olakšica. Ove olakšice uvedene su tokom pandemije i omogućile su značajnom broju domaćinstava pristupačnije premije. Nakon isteka ovog programa krajem 2025. godine, procenjuje se da će, prema izveštajima sa terena, milioni građana biti pogođeni rastom premija i potencijalnim gubitkom osiguranja.

Analitičari ističu da je širenje subvencija u prethodnim godinama dovelo do povećanja broja korisnika osiguranja putem ACA, što je, prema dostupnim informacijama, uticalo na dvostruko veći broj prijavljenih na tržištu osiguranja. Međutim, nakon ukidanja dodatnih olakšica, sve više građana se suočava sa izazovima održavanja zdravstvene zaštite zbog povećanih troškova.

Federalna agencija za zdravstvene usluge i osiguranje navodi da se situacija prati i da se analiziraju posledice ovog trenda na zdravstvenu zaštitu stanovništva. Stručnjaci ukazuju da bi dalji rast premija mogao dodatno povećati broj neosiguranih lica, posebno među vlasnicima malih preduzeća i samozaposlenima.

Očekuje se da će se uticaj promena u sistemu subvencija nastaviti tokom godine, a organizacije koje se bave zdravstvenom politikom pozivaju na pronalaženje održivih rešenja za dugoročnu pristupačnost zdravstvene zaštite.

Policija sprovela osumnjičenog sa leta, let nastavljen nakon višečasovnog kašnjenja

Na letu niskotarifne avio-kompanije iz Lutona ka Amsterdamu dogodio se ozbiljan incident kada je jedan putnik, za kog se navodi da je bio u alkoholisanom stanju, tokom taksiranja aviona počeo da se ponaša agresivno i udara glavom u vrata toaleta. Incident se odigrao u ranim jutarnjim satima, a prisutni svedoci su naveli da je isti muškarac i pre ukrcavanja izazivao probleme na aerodromu.

Pilot i članovi posade su, prema izjavama svedoka, zajedno sa nekoliko putnika, intervenisali u zadnjem delu aviona kako bi savladali osumnjičenog. Tom prilikom došlo je do fizičkog obračuna, nakon kojeg je putnik oboren na pod i zadržan do dolaska aerodromske službe.

Prema policijskim izvorima, osumnjičeni muškarac je izveden iz aviona uz pratnju policije, nakon što je posada zatražila pomoć nadležnih službi. U trenutku incidenta u avionu se nalazilo oko 150 putnika.

Let za Amsterdam nastavljen je tek po angažovanju nove posade, što je dovelo do višesatnog kašnjenja. Zvanične izjave nadležnih službi o daljim merama protiv osumnjičenog za sada nisu saopštene.

“Istraga je u toku”, naveli su iz policije.

Sud u Oslu izrekao presudu nakon šestonedeljnog suđenja, istraga obuhvatila više optužbi uključujući nasilje i zloupotrebu droga

Marijus Borg Hojbi (29), sin norveške princeze Mete-Marit, osuđen je na četiri godine zatvora zbog dve tačke optužnice za silovanje, saopšteno je nakon izricanja presude u sudu u Oslu. Suđenje koje je trajalo šest nedelja obuhvatilo je optužbe za seksualno nasilje, zloupotrebu droga i druga nedolična ponašanja u periodu od 2018. do 2024. godine.

Prema navodima iz istrage, Hojbi je bio optužen za seksualne napade na četiri žene koje su, prema tvrdnjama, bile u stanju nesposobnosti da pruže otpor. Sudija Jon Sverdrup Efjestad naveo je da je sud razmatrao ukupno 40 tačaka optužnice, uključujući četiri navodna silovanja, napade, kršenje zabrane prilaska, prestupe povezane sa drogama i saobraćajne prekršaje. Jedna optužba vezana za kršenje zabrane prilaska je odbačena.

Tokom suđenja, istraga je uključila dokaze u vidu više od 800 poruka i video-snimaka seksualnog sadržaja, kao i svedočenja o Hojbijevoj zavisnosti od droge. Sud je, pored optužbi za silovanje, osudio Hojbija i za napad na bivšu devojku Noru Haukland, upućivanje pretnji i saobraćajne prekršaje, dok je oslobođen optužbi za druga dva silovanja.

Hojbi nije bio fizički prisutan u sudnici tokom izricanja presude, već je postupku prisustvovao putem video-veze. On je negirao najteže optužbe, dok je priznao određene lakše prekršaje.

Ova presuda dolazi u trenutku kada se zdravstveno stanje princeze Mete-Marit pogoršalo zbog plućne fibroze i ona je stavljena na listu čekanja za transplantaciju pluća. Sud je ranije dozvolio Hojbiju privremeno puštanje iz pritvora radi boravka sa majkom, ali je ta odluka preinačena nakon žalbe tužilaštva.

Kraljevska porodica Norveške suočava se i sa dodatnim pritiscima javnosti zbog ranijih veza princeze Mete-Marit sa Džefrijem Epstajnom, što je takođe aktuelizovano tokom ovog perioda.