Incident u kojem je učestvovao predsednički helikopter izazvao je preispitivanje procedura na aerodromu.

Detalji incidenta

U utorak popodne, dok je predsednik Tramp bio na putu ka Zapadnoj obali, pilot Marine One pokušao je tri puta da stupi u kontakt sa kontrolnom kulom na Nacionalnom aerodromu. Komunikacija je bila otežana, a kontrola leta nije odmah obustavila saobraćaj.

Kada je Marine One konačno poletela, kontrolor leta je obavestio posadu da avioni još uvek poleću i sleću na pistama. Uprkos kratkotrajnom gubitku razdvajanja između letelica, nije bilo neposredne opasnosti za predsednika.

Odgovor FAA

Federalna uprava za avijaciju (FAA) potvrdila je da su sve procedure bile ispoštovane i da će incident biti detaljno analiziran kako bi se utvrdilo da li su potrebne dodatne mere bezbednosti.

Marinski korpus je opisao let kao rutinski, navodeći da su kontrolori leta odobrili traženu rutu i pravovremeno pružili informacije o saobraćaju.

Dugotrajna suša dovela je Loaru, Po, Rajnu i Dunav do najnižih nivoa, uz posledice po više sektora

Satelitski snimci programa Kopernikus Sentinel-2, napravljeni između 1. i 3. avgusta, otkrivaju da su glavne evropske reke na rekordno niskom vodostaju. Prema saopštenju, snimci prikazuju stanje reka Loara kod Somira u Francuskoj, Po kod Kremone u Italiji, Rajna kod Bopara u Nemačkoj i Dunav kod Pakša u Mađarskoj. Na snimcima su jasno uočljivi peščani i šljunkoviti sprudovi koji su inače pod vodom, što svedoči o razmerama dugotrajne suše koja pogađa veliki deo Evrope.

Rekordno nizak vodostaj glavnih evropskih reka

Na fotografijama pre i posle suše, pojava sprudova ukazuje na ozbiljan hidrološki stres. Prema saopštenju, posledice niskog vodostaja već su vidljive u različitim sektorima. Na Rajni je zbog niskog nivoa vode otežan teretni rečni saobraćaj, čime su poremećeni lanci snabdevanja u centralnoj Evropi. Ovo stanje izaziva dodatne poteškoće za preduzeća i transportne kompanije koje zavise od rečnog prevoza.

Na Dunavu, protok vode je znatno smanjen, što predstavlja izazov za rad nuklearne elektrane Pakš. Reaktori ove elektrane zavise od rečne vode za hlađenje, tako da niska količina dostupne vode može uticati na njihov rad.

Uticaj suše na region i sektore

U Italiji, pad nivoa reke Po dodatno ugrožava navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije i snabdevanje slatkom vodom. Osim toga, suša utiče na poljoprivredu i energetiku, što može imati šire posledice na ekonomiju regiona. Stanje na Loari potvrđuje ozbiljan hidrološki stres u zapadnoj Evropi, a peščani sprudovi postali su vidljivi i na mestima gde ih ranije nije bilo.

Zbog toga, stručnjaci naglašavaju značaj praćenja nivoa reka i preduzimanja mera za ublažavanje posledica suše. Ipak, situacija se i dalje razvija, a uticaj niskih vodostaja osetan je u svakodnevnom životu i privredi. Konačno, satelitski snimci daju jasan vizuelni prikaz promena i predstavljaju važan alat za nadzor hidroloških uslova u Evropi.

Arheolozi istražuju mozaike i freske u blizini Koloseuma, otkrivajući zgradu iz 2. veka sa sličnostima sa poznatom kasarnom vigila.

Arheolozi su nedaleko od Koloseuma u Rimu otkrili zgradu iz drugog veka, koja je bogato ukrašena mozaicima i freskama. Prema saopštenju gradske arheološke službe, nova iskopavanja podstiču pretpostavku da bi ovo mogla biti kasarna rimskih vatrogasaca, poznatih kao vigili. Otkrivena građevina nalazi se u parku Vile Čelimonatana na brdu Celijum, jednom od sedam brda antičkog Rima.

Detalji iskopavanja kod Koloseuma

Tokom istraživanja, u potpunosti je ispitano pet od ukupno osam prostorija ove zgrade. Pronađen je mozaik sa motivima delfina, ribe, jastoga i raka, koji okružuju veliku dvostruku posudu. Ostatci oslikanog plafona sa velikim crvenim i plavim krugovima dodatno ukazuju na bogatstvo ukrasa. Prema arheološkoj službi, dizajn mozaika je veoma sličan onome iz kasarne rimskih vatrogasaca u Ostiji, drevnoj luci udaljenoj 30 kilometara od Rima. Kao rezultat, otkriće kod Koloseuma podstiče nagađanja da je nova zgrada mogla pripadati kasarni Pete kohorte vigila, jedinici rimskih vatrogasaca.

Značaj otkrića za proučavanje rimskih kasarni

Ako se potvrdi da je reč o kasarni vigila, otkriće bi moglo značajno doprineti razumevanju obima i organizacije vojnih kompleksa Rimskog carstva. Vigili su u to vreme imali zadatak da gase požare i čuvaju javni red tokom noći. Njihova kasarna, prema saopštenju, koristila je vodu iz obližnjeg akvadukta, što je bio važan element funkcionisanja ovakvih jedinica. Međutim, postoji i druga mogućnost, da je reč o patricijskoj rezidenciji, odnosno domusu, jer je na brdu Celijum otkriveno više takvih objekata s bogatim ukrasima.

Dalja analiza materijala i struktura

Arheološka služba ističe da će samo detaljna analiza materijala pronađenih tokom iskopavanja i otkrivenih struktura doneti preciznije informacije o nameni ove građevine. U međuvremenu, istraživanja su finansirana sredstvima Evropske unije, namenjenim ekonomskom oporavku nakon pandemije kovida 19. Očekuje se da će naredni nalazi dodatno rasvetliti ulogu otkrivene zgrade i njenu povezanost sa istorijom rimskih vatrogasaca ili lokalnog plemstva.