Dogovor o prekidu sukoba postignut uz posredovanje SAD, nekoliko osoba ranjeno u napadima na jugu Libana

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je prekid vatre između Izraela i Libana, postignut uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, zapravo ‘umerenija pucnjava’, odgovarajući na pitanje novinara kako bi definisao trenutnu situaciju na Bliskom istoku. “U tom delu sveta, prekid vatre je kada se puca umerenije”, rekao je Tramp.

Prema zvaničnim informacijama, nekoliko osoba povređeno je jutros u izraelskom napadu dronom na vozilo na putu Zefta-Kfarva u južnom Libanu. Pored toga, libanski državni mediji navode da su izraelski dronovi izveli više napada na različitim lokacijama na jugu zemlje, dok se nastavljaju napori za sprovođenje dogovorenog prekida vatre.

Sporazum predviđa da Hezbolah u potpunosti prekine vatru i povuče svoje operativce iz oblasti južno od reke Litani, dok bi libanska vojska trebalo da preuzme kontrolu nad tim područjem. Za sada nije jasno na koji način će biti sprovedene predviđene bezbednosne zone, kao ni da li će Hezbolah prihvatiti sve uslove dogovora.

“Trenutno prikupljamo relevantne informacije i pratimo situaciju na terenu”, saopšteno je iz bezbednosnih izvora.

Prekid vatre postignut je nakon višednevnih razgovora, a lokalni izvori navode da se stanje na granici i dalje ocenjuje kao nestabilno.

Rubio uputio saopštenje povodom 37 godina od intervencije kineske vojske, ističući važnost sećanja na žrtve

Američki državni sekretar Marko Rubio uputio je javnu poruku povodom godišnjice događaja na Trgu nebeskog mira u Pekingu, podsećajući na 37 godina od kada su tenkovi kineske vojske ugušili masovne proteste. U saopštenju, Rubio je istakao da ni cenzura ni pokušaji brisanja istorije ne mogu izbrisati žrtve i njihov doprinos borbi za slobodu izražavanja i mirno okupljanje.

Događaji iz 1989. godine predstavljaju jednu od najvažnijih tačaka savremene kineske istorije, a prema dostupnim podacima, protesti su obuhvatili oko milion ljudi na trgu i okolnim ulicama, uz širenje pokreta na oko 400 gradova širom zemlje. Demonstranti su, među kojima su bili studenti, radnici i građani, zahtevali demokratske reforme, slobodu govora i odgovornost vlasti.

Zvanična reakcija kineske države uključivala je cenzuru informacija i zabranu javnog pominjanja 4. juna, dok su digitalni simboli i reči povezani sa ovim danom blokirani na internetu. Rubio je u izjavi naglasio da istorijska istina ne može biti trajno potisnuta algoritmima ili političkom voljom.

‘Nikakva količina cenzure ne može izbrisati prošlost. Oni koji su se žrtvovali da bi odbranili svoja neotuđiva prava na slobodno izražavanje i mirno okupljanje biće opravdani jednog dana’, naveo je Rubio u saopštenju.

Američka administracija kontinuirano ističe važnost obeležavanja ovih događaja, navodeći da se žrtve nisu borile zbog trenutnih geopolitičkih interesa, već u odbrani univerzalnih ljudskih prava. Poručeno je da progres države ne može biti zasnovan isključivo na ekonomskim pokazateljima, ukoliko je praćen potiskivanjem istorijskih činjenica.

Kina je od događaja 1989. godine prošla kroz značajne ekonomske i društvene promene, uključujući članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali Trg Tjenanmen i dalje ostaje predmet rasprave i međunarodne pažnje.

Ukrajinski predsednik naveo probleme sa isporukama protivvazdušnih sistema, dok NATO potvrđuje podršku Kijevu

U Kijevu je danas održan prvi sastanak Saveta NATO–Ukrajina uz prisustvo generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i članova Severnoatlantskog saveta, čime je poslata poruka solidarnosti i podrške Alijanse Ukrajini. Predsednik Volodimir Zelenski istakao je na zajedničkoj konferenciji da se ukrajinske snage suočavaju sa značajnim smanjenjem isporuka ključnih protivvazdušnih sistema, posebno raketa PAC-3 za sisteme Patriot. Prema njegovim rečima, razlog za pad isporuka nije finansijske prirode, već posledica preusmeravanja resursa zbog aktuelne krize na Bliskom istoku, što je uticalo na dostupnost zapadne vojne pomoći.

Zelenski je naveo da su do sada postignuti načelni dogovori sa američkim proizvođačima o nabavci novih sistema Patriot i raketa, ali da zbog dugih lista čekanja isporuke mogu biti ostvarene tek oko 2030. godine. Ukrajinske institucije u međuvremenu tragaju za alternativnim rešenjima i izvorima finansiranja kako bi ubrzali dolazak potrebnih sistema. On je dodao da je pitanje Irana trenutno prioritet za Sjedinjene Američke Države, zbog čega se dolazak američkog pregovaračkog tima u Kijev odlaže.

Uprkos izazovima, Zelenski je istakao napredak ukrajinske vojne industrije u razvoju dalekometnog naoružanja, navodeći da su Oružane snage Ukrajine dostigle domet napada od 1.100 kilometara. Prema njegovim rečima, bezbednosne garancije koje Kijev ima su dovoljne da se sukob završi na ravnopravnim osnovama, a kao prioritet je naveo završetak rata, uključujući mogućnost direktnih pregovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Zelenski je naglasio važnost zajedničkog učešća Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u mirovnim razgovorima, uz napomenu da je rat na evropskom tlu i da Ukrajina teži članstvu u Evropskoj uniji.

Govoreći o evroatlantskim integracijama, Zelenski je rekao da postoji potpuni konsenzus među članicama Evropske unije oko prijema Ukrajine, dok je u okviru NATO-a situacija složenija jer su pojedine članice i dalje uzdržane. On je zaključio da većina država razume potrebu za članstvom Ukrajine u Alijansi, smatrajući da bi to bilo od koristi i za samu NATO i za Ukrajinu.