Policija istražuje smrt vođe Tren de Aragva, vlasti potvrdile završetak potrage

Hektor Gerero Flores, poznat kao Ninjo Gerero, vođa najveće organizovane kriminalne grupe u Venecueli, ubijen je u američkom vazdušnom napadu, potvrđeno je pre nekoliko sati. Gerero je godinama upravljao kriminalnom mrežom iz zatvora Tokoron, koji je pretvorio u luksuzno utočište sa privatnim sadržajima, uključujući zoo-vrt.

Prema policijskim izvorima, Gerero je postao poznat početkom 2000-ih, a prvi put je uhapšen 2010. godine pod optužbama za trgovinu drogom, ubistvo i pljačku. Tokoron je koristio kao bazu za vođenje kriminalnih aktivnosti, a njegova moć bila je prepoznata širom Latinske Amerike.

Zvaničnici navode da je Gerero 2023. godine uspeo da pobegne tokom vojne operacije u zatvoru Tokoron. Potraga za njim trajala je mesecima, dok vlasti nisu dobile potvrdu o njegovoj smrti u vojnoj akciji.

“Policija sarađuje sa međunarodnim partnerima i prikuplja sve relevantne dokaze u vezi sa okolnostima smrti osumnjičenog”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Gerero je rođen u Marakaju, glavnom gradu države Aragua, gde je započeo kriminalnu karijeru. Njegova smrt označava kraj jedne od najvećih potera u regionu, a vlasti nastavljaju istragu o delovanju njegove organizacije.

Tržišni predstavnici navode probleme u logistici i nedostatak benzina, a kontrole prodaje postaju strože

Ograničenja u prodaji goriva uvedena su na brojnim benzinskim stanicama u Sankt Peterburgu, nakon što su pojedine kompanije smanjile dozvoljene količine za jedno vozilo zbog nestašice. Prema zvaničnoj informaciji, mreža benzinskih pumpi „Tatnjeft“ sada dozvoljava kupovinu najviše 20 litara benzina AI-95 i AI-92 po vozilu, dok je ranije limit iznosio 50 litara na pumpama „Kirišiavtoservis“.

Na pojedinim pumpama kompanije „Rosnjeft“ ograničenje je postavljeno na 95 litara po vozilu. Tržišni predstavnici ističu da do nestašica dolazi zbog problema u logistici i smanjenih zaliha, naročito benzina AI-95. Situacija se dodatno pogoršala nakon napada bespilotnih letelica na rafinerije, što je dovelo do obustave rada rafinerije „Kinef“ u gradu Kiriši početkom maja, gde su oštećene tri od četiri jedinice za primarnu preradu nafte.

Rafinerija „Kinef“ je najveće naftno-prerađivačko postrojenje u evropskom delu Rusije i drugo po kapacitetu u zemlji, odmah iza Omske rafinerije. Prošle godine je rafinerija preradila oko 18 miliona tona nafte. Prema rečima predstavnika tržišta, ograničenja i nestašice su rezultat kombinacije logističkih zastoja i posledica oštećenja u rafinerijskom sektoru, dok se kontrole prodaje goriva nastavljaju pooštravati dok se stanje na tržištu ne stabilizuje.

CENTCOM potvrdio incident, istraga u toku, napad bio usmeren na komercijalne brodove

Američka vojska oborila je nekoliko iranskih samoubilačkih dronova u Ormuskom moreuzu tokom subote, saopšteno je iz američke Centralne komande (CENTCOM). Prema zvaničnim navodima, incident se dogodio dok su dronovi pokušavali da napadnu komercijalne brodove koji su prolazili kroz ovaj strateški morski prolaz.

Prema izveštaju CENTCOM-a, američke snage su dejstvovale brzo i efikasno kako bi zaštitile plovila i sprečile štetu. U saopštenju je istaknuto da su iranske snage koristile bespilotne letelice sa ciljem ometanja bezbednog prolaska brodova kroz moreuz, a da su američke trupe odgovorile obaranjem više dronova.

Istraga o incidentu je u toku, a američke vlasti su navele da nastavljaju da prate situaciju kako bi osigurale sigurnost komercijalnog saobraćaja u regionu. Zvaničnici su naveli da nije bilo povređenih niti materijalne štete na brodovima koji su se u tom trenutku nalazili u blizini napada.

Američki predsednik Donald Tramp oglasio se povodom događaja, upozorivši iranske vlasti da obustave slanje dronova na brodove u Ormuskom moreuzu i poručio Teheranu da bi trebalo da izbegava dalje provokacije. On je istakao da će Sjedinjene Američke Države preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitile slobodu plovidbe i bezbednost svojih partnera.

Ormuski moreuz je ključna tačka za međunarodni transport nafte i često je poprište tenzija između Irana i zapadnih saveznika. Napadi na komercijalne brodove u ovom regionu ranije su izazivali zabrinutost zbog moguće eskalacije sukoba i poremećaja u globalnom snabdevanju energentima.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere bezbednosti kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti”, saopšteno je iz američke Centralne komande.