Netanjahu naveo da uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma iz Irana ostaje prioritet, uz naglašenu važnost daljih pregovora

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je danas u intervjuu da rat sa Iranom još uvek nije završen i da Izrael insistira na uklanjanju visoko obogaćenog uranijuma iz Irana, kao i na demontiranju iranskih postrojenja za obogaćivanje uranijuma. Ova izjava dolazi uprkos primirju koje je postignuto uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država.

Prema rečima Netanjahua, Izrael je značajno oslabio iranske nuklearne kapacitete, kao i mrežu savezničkih oružanih grupa i proizvodnju raketa u regionu. Ipak, premijer smatra da “još ima posla koji treba obaviti” i da su postojeći kapaciteti i dalje ozbiljna pretnja.

“Mnogo toga smo uništili, ali sve to i dalje postoji”, izjavio je Netanjahu, navodeći da je uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma iz Irana ključni cilj. On je dodao da bi postizanje međunarodnog sporazuma bio najbolji način da se ovaj cilj ostvari, ali nije iznosio detalje o mogućim planovima.

Na pitanje šta bi usledilo ukoliko dogovor sa Iranom ne bude postignut, Netanjahu je odbio da precizira dalje korake, ali je naglasio da se radi o “izuzetno važnoj misiji” za bezbednost Izraela i regiona.

Zvaničnici nisu iznosili dodatne informacije o mogućim narednim potezima, dok se u međunarodnim krugovima očekuju dalji pregovori na ovu temu.

Francuski predsednik ističe da je prioritet sloboda plovidbe, a ne eskalacija sukoba u regionu

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da Francuska nikada nije planirala raspoređivanje svojih ili zajedničkih francusko-britanskih snaga u Ormuskom moreuzu. On je naglasio da je Pariz posvećen slobodi plovidbe i ukidanju blokada na međunarodnim pomorskim pravcima, a ne vojnoj eskalaciji.

Makron je u svojoj izjavi precizirao da je nedavno doneta odluka o premeštanju nosača aviona “Šarl de Gol” sa pratećim fregatama iz istočnog Mediterana prema području izvan moreuza Bab el-Mandeb, u širem regionu blizu kriznih zona. Dodao je da se radi o merama pripravnosti, a ne o raspoređivanju snaga sa ciljem eskalacije napetosti.

Prema njegovim rečima, od početka krize u Ormuskom morezu, Francuska zagovara slobodu plovidbe, okončanje blokada i smanjenje tenzija, kao i povratak pregovorima o nuklearnim i balističkim pitanjima u skladu sa međunarodnim pravom. “Od početka govorimo o jednoj stvari – slobodi plovidbe, okončanju blokade i omogućavanju nesmetanog saobraćaja”, rekao je Makron.

On je istakao da su posledice krize globalne i da pogađaju ne samo region, već i druge delove sveta, uključujući Afriku i građane Francuske. Makron je podsetio da Pariz nije zagovarao vojnu eskalaciju, već je u saradnji sa Velikom Britanijom pokrenuo međunarodnu misiju sa ciljem obezbeđivanja bezbedne i koordinisane pomorske plovidbe, u kojoj učestvuje oko 50 država i međunarodnih organizacija.

Francuski predsednik je pozvao na smirivanje tenzija i uzdržanost, upozorivši da verbalna eskalacija može dodatno pogoršati situaciju. Takođe je naglasio da Francuska ostaje spremna da učestvuje u pronalaženju rešenja kroz međunarodne pregovore.

Makronova izjava usledila je nakon što je iranski zvaničnik Kazem Garibabadi upozorio da bi dodatno prisustvo stranih vojnih snaga u Ormuskom moreuzu bilo shvaćeno kao eskalacija.

“Pozivam na povratak smirenosti i odgovornosti. Prioritet mora biti mirno i dogovoreno otvaranje Ormuskog moreuza”, izjavio je Makron.

Četvrti krivični sud vodi proces protiv Atefa Nadžiba, dok se postupak protiv drugih optuženih vodi u odsustvu

Četvrti krivični sud u Damasku održao je danas drugo ročište protiv Atefa Nadžiba, rođaka bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, koji je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom gušenja protesta u pokrajini Dara 2011. godine, saopštili su zvanični izvori. Postupak protiv više optuženih koji su u bekstvu, uključujući Bašara al Asada, njegovog brata Mahera al Asada i drugih bivših bezbednosnih zvaničnika, vodiće se u odsustvu, uz oduzimanje građanskih prava i stavljanje njihove imovine pod upravu države.

Tužilaštvo je tokom ročišta teretilo Nadžiba za ubistva, mučenje, proizvoljna hapšenja i upotrebu prekomerne sile protiv civila, posebno tokom događaja povezanih sa protestima kod džamije Al-Omari u Dari, koji se smatraju jednim od ključnih trenutaka početka sirijskog ustanka. Prema optužnici, službe bezbednosti su 2011. godine hapsile decu zbog ispisivanja antirežimskih slogana, nakon čega su bila izložena fizičkom i psihološkom mučenju.

Predstavnik javnog tužilaštva Omar Mahmud Al Radi izjavio je da događaji u Dari predstavljaju „početak duge istorije kršenja zakona nad civilima“ i naglasio da se zločini za koje se optuženi terete smatraju zločinima protiv čovečnosti koji ne zastarevaju niti podležu amnestiji.

Sud je naveo da se postupak vodi u okviru tranzicione pravde i u skladu sa sirijskim zakonodavstvom i međunarodnim humanitarnim pravom.