Holandski regulator izrekao kaznu jer je zakonski minimum za dostavu 95 odsto, kompanija najavila žalbu

Holandska poštanska kompanija PostNL kažnjena je sa 6,9 miliona evra zbog toga što je tokom 2023. godine na vreme isporučila 89,48 odsto pošiljki, što je ispod zakonskog minimuma od 95 odsto, saopštila je Agencija za potrošače i tržišta (ACM). Kao operater univerzalne poštanske usluge, PostNL je u obavezi da obezbedi pouzdanu i pravovremenu dostavu pošte i paketa, što je, prema regulatoru, ključno za građane i kompanije.

Kompanija je kašnjenja pripisala nedostatku radne snage i tržišnim uslovima, ali je ACM ocenio da problemi na tržištu rada u Holandiji nisu „viša sila“, budući da su dugotrajni i predvidivi. PostNL je najavio žalbu na ovu odluku, ističući da je kazna „neefikasna i nesrazmerna“ i da dodatno ugrožava stabilnost poštanskih usluga.

Generalni direktor PostNL-a, Pim Berendsen, izjavio je da su uslovi poslovanja već ranije postali neodrživi, te da rast troškova uz pad obima pošte dodatno otežava isporuku. Holandska vlada je prethodno odobrila promenu standarda dostave sa 24 na 48 sati, a PostNL planira primenu novog modela od jula, dok će prioritetne pošiljke i dalje biti isporučivane u roku od jednog dana uz dodatnu naknadu.

Direktne poruke na Instagramu više nisu zaštićene enkripcijom, kompanija navodi da je funkciju koristio mali broj korisnika

Kompanija Meta ukinula je end-to-end enkripciju za direktne poruke na Instagramu počev od 8. maja 2026. godine, što otvara brojna pitanja o privatnosti i načinu korišćenja korisničkih podataka. Prema zvaničnom objašnjenju kompanije, ova odluka je doneta zbog toga što je enkripciju koristio veoma mali broj ljudi.

End-to-end enkripcija predstavlja način šifrovanja poruka tako da njihov sadržaj mogu da vide isključivo pošiljalac i primalac, dok platforma nema pristup tim podacima. Sličnu zaštitu koriste WhatsApp, Signal, iMessage, kao i Facebook Messenger od kraja 2023. godine. Mark Zuckerberg, direktor Mete, još 2019. godine najavio je uvođenje ove tehnologije u sve servise za dopisivanje, ali je na Instagramu enkripcija bila dostupna kao opcija koju korisnici sami uključuju tokom poslednje tri godine.

Meta navodi da funkcija nikada nije postala podrazumevana, te je slabo korišćenje navedeno kao razlog ukidanja. Joel Scanlan, vanredni profesor na Pravnom fakultetu i akademski kopredsedavajući CSAM Deterrence Centre na University of Tasmania, ocenjuje da je funkcija bila toliko skrivena da većina korisnika nije ni znala za nju, što je uticalo na nisku stopu korišćenja.

U praksi, ukidanje enkripcije znači da od 8. maja svaka poruka poslata preko Instagrama može biti dostupna kompaniji Meta. U svojoj politici privatnosti, Meta navodi da prikuplja i sadržaj poruka koje korisnici šalju i primaju, što teoretski omogućava kompaniji dodatne mogućnosti za personalizaciju funkcija, treniranje AI modela i prikazivanje ciljanih reklama. Iako je Meta javno izjavila da neće koristiti privatne poruke za treniranje AI modela osim ako ih korisnici sami ne podele sa Meta AI sistemom, isto nije obećano za oglašavanje.

Ova promena ostavlja mogućnost da se nešifrovane poruke koriste za targetiranje reklama, a zaštita privatnosti sada zavisi isključivo od internih politika kompanije, a ne od tehničkih ograničenja.

Meta je poslednjih godina pod pritiskom policije, regulatora i organizacija za zaštitu dece koje tvrde da enkripcija otežava otkrivanje seksualnog iskorišćavanja dece i vrbovanja maloletnika. Međutim, end-to-end enkripcija nije jedini način za zaštitu dece, jer Apple već koristi detekciju golotinje direktno na uređaju za slike poslate preko Messages, AirDrop i FaceTime, a postoje i druge tehnike za otkrivanje predatora.

(Izvor: The Conversation)

Brod kapaciteta 14.000 kontejnera koristi reaktor na torijum sa operativnim vekom od 10 godina bez dopunjavanja goriva

Kineska brodogradilišna kompanija Jiangnan Shipbuilding Group predstavila je koncept teretnog broda na nuklearni pogon, kapaciteta 14.000 kontejnera, opremljenog reaktorom na torijum i rastopljenu so, sa toplotnom snagom od 200 megavata i zatvorenim operativnim vekom od 10 godina. Ovakva tehnologija, kako je istakao Hu Keyi, glavni inženjer kompanije, omogućava višegodišnje autonomno plovljenje bez potrebe za dopunjavanjem goriva, što bi moglo značajno uticati na globalne tokove u brodarstvu i energetici.

Reaktor broda koristi torijum, radioaktivni metal, umesto uranijuma i bazira se na sistemu rastopljene soli (TMSR). Toplotna energija reaktora pokreće superkritični generator CO₂ (sCO₂) prema Brajtonovom ciklusu, koji pretvara toplotnu energiju u 50 megavata električne energije. Efikasnost konverzije ovog sistema iznosi 45-50%, što je više u poređenju sa 33% efikasnosti uobičajenih nuklearnih sistema na bazi pare. Reaktorski modul radi na atmosferskom pritisku i ne zahteva vodu za hlađenje, a njegov dizajn uključuje dva pasivna sistema za odvođenje toplote i sigurnosnu komoru za stvrdnjavanje goriva u slučaju pregrevanja.

Ovaj koncept prvi put je detaljno predstavljen 2023. godine u brodogradilištu Jiangnan, a reaktorski modul ima zatvoreni operativni ciklus od 10 godina. Nakon isteka ovog perioda, modul se uklanja i menja, čime se smanjuje rizik izloženosti i pojednostavljuje održavanje. Projekat se oslanja na kineske rezerve torijuma, naročito u Unutrašnjoj Mongoliji, što dodatno jača energetsku nezavisnost zemlje.

Kina je već 2025. godine u pustinji Gobi pustila u rad prvi kopneni reaktor na rastopljenu so torijuma, koji je uspešno radio na dugoročnom režimu i omogućio konverziju torijuma u uranijum-233, što je predstavljalo važan tehnološki iskorak. Pored teretnog broda, Kina razvija i druge pomorske sisteme na bazi torijuma, uključujući tanker za naftu Suezmax sa brzim olovo-bizmut reaktorom i plutajuću nuklearnu elektranu sa reaktorima visoke temperature hlađenim gasom.

Ipak, ovakav teretni brod na torijum još uvek se nalazi u fazi koncepta, bez potvrđenog vremenskog okvira izgradnje. Glavne prepreke su regulatorna odobrenja za civilne luke i međunarodne rute, kao i finansijski izazovi, s obzirom na to da su ovakva plovila skuplja za izgradnju i rad od konvencionalnih. Hu Keyi je istakao da nedostatak osiguranja, obučenih posada i jasnih međunarodnih pravnih okvira dodatno povećava rizik i složenost.

Međunarodna pomorska organizacija još nije usvojila globalni standard za komercijalne brodove na nuklearni pogon, a režimi kontrole države luke u Aziji, Evropi i Severnoj Americi zadržavaju oprez. Takođe, ne postoje međunarodni protokoli za transport i odlaganje reaktorskih modula na torijum, što predstavlja dodatni izazov za širu komercijalnu primenu ove tehnologije.