Zvaničnici apeluju na stanovništvo da obezbede zalihe hrane i vode za najmanje tri dana

Nacionalni krizni centar Belgije pokrenuo je kampanju pod nazivom “Spremni zajedno”, pozivajući građane širom zemlje da pripreme komplet za hitne slučajeve koji uključuje hranu i vodu za najmanje tri dana, baterijsku lampu i radio na baterije. Ova inicijativa ima za cilj jačanje otpornosti društva i podsticanje veće uključenosti građana u reagovanje na krizne situacije koje se mogu desiti u bilo kom trenutku, saopštili su zvaničnici.

Belgijski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kentin istakao je u javnom obraćanju da je svest i spremnost građana ključna za efikasno reagovanje tokom vanrednih okolnosti. “Sigurno nema potrebe za panikom, ali je uvek dobro biti spreman”, naglasio je Kentin i dodao da u Belgiji nedostaje “kultura bezbednosti”, podsećajući da se svet znatno promenio u poslednjih dvadeset godina.

Krizni centar naglašava da cilj ove kampanje nije izazivanje straha, već podizanje svesti o važnosti spremnosti na moguće krizne situacije, uključujući i potencijalne nuklearne rizike. “Godinama pružamo savete o vanrednim situacijama, kako bi svi bili što bolje pripremljeni i kako bi se službe hitne pomoći mogle koncentrisati na one kojima je to najpotrebnije”, navodi se u zvaničnom saopštenju centra.

Građanima je preporučeno da koriste zvanične kanale informisanja, kao što su sistem upozorenja BE-Alert, lokalni mediji i zvanični sajt Kriznog centra, kako bi pravovremeno dobijali proverene informacije u slučaju krize. Portparol Kriznog centra upozorava da tokom katastrofa lažne vesti mogu brzo da se prošire, zbog čega je važno osloniti se na proverene izvore. Plan kampanje predviđa da će se teme postepeno proširivati, uključujući i potencijalne nuklearne rizike, kako bi javnost bila što bolje informisana i pripremljena.

Američke vlasti potvrdile blokadu iranskih luka, pregovori sa Pakistanom u toku

Sjedinjene Američke Države započele su operaciju potpune pomorske blokade Irana u oblasti Ormuskog tesnaca, potvrđeno je u zvaničnoj izjavi. Blokada je usledila nakon neuspešnih pokušaja da se Iran primora na otvaranje strateškog prolaza, a američke snage sada sprečavaju iranska plovila i izvoz energenata iz regiona. Prema navodima vlasti, tokom prvih 24 sata nijedan brod nije prošao kroz blokadu, dok je šest trgovačkih brodova vraćeno u iranske luke u Omanskom zalivu na zahtev američkih snaga.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država optužio je Iran za kršenje sporazuma o prekidu vatre nakon incidenata u Ormuskom tesnacu, navodeći da su iranske snage otvorile vatru prema francuskim i britanskim brodovima. On je istakao da iranska ekonomija trpi značajne gubitke zbog zatvorenog prolaza, procenjujući dnevne gubitke na 500 miliona dolara, dok brodovi iz drugih zemalja preusmeravaju robu ka američkim lukama u Teksasu, Luizijani i Aljasci.

Američka delegacija najavila je odlazak u Pakistan radi ključnih diplomatskih pregovora, sa ciljem pronalaska rešenja za trenutnu situaciju. Zvaničnici ističu da je ponuda Sjedinjenih Američkih Država “fer i razumna”, uz upozorenje da će posledice za Iran biti ozbiljne ukoliko dogovor ne bude postignut.

Više od 10.000 američkih mornara, marinaca i vazduhoplovaca, zajedno sa deset ratnih brodova i desetinama aviona, učestvuje u sprovodjenju blokade. Blokada se odnosi na sva plovila koja ulaze ili izlaze iz iranskih luka, bez obzira na njihovu nacionalnost, dok se sloboda plovidbe garantuje brodovima koji prolaze ka lukama koje ne pripadaju Iranu.

Analitičari upozoravaju da trenutnu otpornost Irana najviše podržava Kina, koja je glavni kupac iranske nafte i strateški partner Teherana. Uloga Rusije je, prema procenama stručnjaka, trenutno ograničena zbog njenog angažmana na drugim frontovima.

“Situacija je pod stalnim nadzorom i preduzimaju se sve potrebne mere radi zaštite međunarodne bezbednosti”, saopšteno je iz nadležnih organa.

Kabinet i Savet za nacionalnu bezbednost odobrili promene, izvoz dozvoljen u posebnim slučajevima

Vlada Japana je 21.04.2026. godine revidirala ograničenja izvoza odbrambene opreme, omogućivši prodaju određenih vrsta oružja u inostranstvu, saopštile su japanske vlasti. Izmenom “tri principa o transferu odbrambene opreme i tehnologije” i pripadajućih smernica, ukinuta su pravila koja su ranije dozvoljavala izvoz samo neborbene opreme u pet kategorija: spasavanje, transport, upozoravanje, nadzor i čišćenje mina.

Prema novim pravilima, izvoz oružja i dalje ostaje zabranjen u zemlje u kojima se vode oružani sukobi, ali su uvedene mogućnosti izuzetaka u posebnim okolnostima, naročito kada su u pitanju bezbednosne potrebe Japana i vojno prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u Indo-pacifičkom regionu. Ove promene su prethodno odobrili kabinet i Savet za nacionalnu bezbednost.

Glavni sekretar japanskog kabineta Minoru Kihara izjavio je da će Japan nastaviti da podržava svoje osnovne principe kao miroljubiva nacija. “Vlada razmatra jačanje svoje centralne koordinacione funkcije za izvoz u diskusijama o reviziji tri ključna dokumenta nacionalne bezbednosti do kraja godine”, naveo je Kihara u zvaničnoj izjavi.

Premijerka Japana Sanae Takaichi je na društvenim mrežama nakon objave promena istakla da nijedna država više ne može samostalno da obezbedi svoj mir i bezbednost, ukazujući na značaj međunarodne saradnje u oblasti odbrane.

Ove izmene predstavljaju značajan pomak u japanskoj vojno-bezbednosnoj politici, zadržavajući osnovni princip zabrane izvoza oružja, ali istovremeno uvodeći mogućnost izuzetaka u skladu sa međunarodnim bezbednosnim potrebama.