Epidemiolozi prate putnike i kontakte, američke vlasti aktivirale najniži nivo vanrednog odgovora

Zdravstvene službe pojačale su nadzor i međunarodnu koordinaciju na Kanarskim ostrvima nakon što je kruzer sa putnicima kod kojih je potvrđen hantavirus pristao u luku, saopšteno je iz nadležnih institucija. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti aktivirao je treći nivo odgovora, što je najniži stepen hitne aktivacije, kako bi se omogućilo organizovano praćenje situacije i koordinacija različitih službi.

Prema navodima epidemiologa, ovaj nivo odgovora ne znači da je proglašen najviši stepen opasnosti niti da se očekuje nekontrolisano širenje infekcije, već podrazumeva pojačan epidemiološki nadzor nad mogućim kontaktima i potencijalnim novim slučajevima među putnicima, od kojih su neki već otputovali u druge zemlje. Zdravstveni timovi analiziraju situaciju i uspostavljaju saradnju sa međunarodnim partnerima kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Svetska zdravstvena organizacija navela je da trenutno ne postoji velika opasnost za širu javnost, a stručnjaci ističu da se hantavirus u većini slučajeva ne prenosi lako među ljudima. Posebnu pažnju epidemiologa izazvao je Andes soj virusa, koji je povezan sa retkim slučajevima prenosa sa čoveka na čoveka, zbog čega se situacija pažljivo prati.

“Cilj pojačanog nadzora je rano prepoznavanje i identifikacija potencijalno izloženih osoba”, saopštili su zdravstveni zvaničnici. Istraga i praćenje kontakata su u toku, uz napomenu da je procena rizika za opštu populaciju i dalje niska.

Direktorka Instituta ‘Batut’ navela da je zdravstveni sistem spreman, rizik za Srbiju minimalan

Tri osobe preminule su usled hantavirusa na kruzeru na kojem se nalazilo više od 145 putnika iz 28 zemalja, saopštila je direktorka Instituta ‘Batut’, profesorka Verica Jovanović. Prema njenim rečima, nijedan putnik sa spornog kruzera nije iz Srbije, a domaći zdravstveni sistem je spreman da reaguje ako se ukaže potreba.

Na kruzeru, svi putnici su pod strogim epidemiološkim nadzorom, a osobe koje ne razviju simptome biće praćene tokom maksimalnog inkubacionog perioda od 42 dana. “Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije možemo da kažemo da je rizik od bilo kakvog prenosa hantavirusa ovog tipa koji se zove Andes soj zaista mali”, navela je Jovanović.

Profesorka Jovanović je istakla da je Andes soj hantavirusa karakterističan za Južnu Ameriku, posebno Argentinu, i da je laboratorijski potvrđeno da poslednjih 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa. Dodala je da je prenos sa čoveka na čoveka moguć, ali izuzetno redak, te da nema razloga za zabrinutost od pandemije nalik kovidu.

Jovanović je apelovala na građane da vode računa o higijeni, posebno prilikom čišćenja podruma, vikendica i prostora gde mogu biti prisutni glodari, jer se hantavirus najčešće prenosi sa glodara na ljude. Simptomi variraju u zavisnosti od soja, pri čemu evropski tip izaziva probleme sa bubrezima, dok Andes soj može izazvati simptome slične gripu i brzo dovesti do oštećenja pluća.

“Na osnovu svih dostupnih podataka, u Srbiji nema razloga za zabrinutost jer nije bilo putnika sa spornog kruzera, a zdravstveni sistem je spreman da reaguje u slučaju potrebe”, zaključila je Jovanović.

Ljuban Jednak, jedini svedok zločina iz 1941. godine u Glini, preminuo u Beogradu 1997. godine

Ljuban Jednak, jedini preživeli svedok masakra u pravoslavnoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Glini 1941. godine, dobio je priznanje pred sam kraj života. Masakr se odigrao 29. i 30. jula i 4. i 5. avgusta 1941. godine, kada su ustaške snage u tadašnjoj NDH ubile 1.764 Srba iz Banije, nakon čega je crkva spaljena. Jednak je nakon rata svedočio na suđenju protiv ministra unutrašnjih poslova NDH, Andrije Artukovića.

Krajem života, tokom operacije “Oluja” 1995. godine, zajedno sa brojnim sunarodnicima iz Krajine, prognan je iz rodnog kraja. Samo četiri dana pre izbeglištva, u Glini mu je uručen Orden Svetog Save I reda, koji je primio od patrijarha Pavla. Tom prilikom, patrijarh Pavle je pred prisutnima poljubio ruku Ljubanu Jednaku, što je potvrdio njegov unuk Srđan Jednak. Ljuban Jednak preminuo je 1997. godine u Beogradu.

Njegov život i svedočenje o zločinima zabeleženi su u dokumentarnom filmu “Govorilo mi je nešto da ću ostati živ”. U Beogradu jedna ulica nosi njegovo ime, a pokrenuta je i inicijativa da i u Novom Sadu jedna ulica bude nazvana po ovom svedoku istorije.