Ministarka Đedović Handanović najavila investicije od 14,4 milijarde evra u energetiku kroz razvoj novih kapaciteta i interkonekcija.

Energetska sigurnost Srbije postaje sve važnija tema za dalji ekonomski razvoj zemlje, poručila je danas Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Na konferenciji “Energija kao oslonac rasta” u Privrednoj komori Srbije, ministarka je istakla da je planom ‘Srbija 2035’ predviđeno čak 14,4 milijarde evra ulaganja u energetiku. Ovaj plan uključuje proširenje kapaciteta, izgradnju novih skladišta i modernizaciju mreže, a time se energetska sigurnost Srbije postavlja kao jedan od ključnih stubova razvoja.

Glavni projekti za jačanje energetske sigurnosti Srbije

Prema rečima ministarke, među najvažnijim projektima su izgradnja reverzibilnih hidroelektrana RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, gasna elektrana u Nišu, kao i nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Takođe, razmatra se i razvoj nuklearne energije kao stabilnog i niskougljeničnog izvora električne energije. Ministarka je naglasila da su ovi projekti deo šire strategije za modernizaciju i otpornost domaćeg energetskog sistema.

Investicije u energetiku i plan ‘Srbija 2035’

Planom “Srbija 2035” predviđeno je ulaganje od 14,4 milijarde evra u energetiku, što podrazumeva razvoj novih proizvodnih kapaciteta, unapređenje distributivne mreže i izgradnju skladišta energije. Na taj način, kako je istakla Đedović Handanović, Srbija želi da obezbedi stabilno snabdevanje i da bude spremna da odgovori na sve izazove, rizike i šokove na tržištu.

Izjave ministarke i značaj za privredu

„Uprkos brojnim izazovima, očuvali smo sigurnost snabdevanja i nastavljamo da gradimo otporniji i moderniji energetski sistem koji će biti oslonac daljem razvoju Srbije“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović na konferenciji. Prema njenim rečima, energetska sigurnost Srbije zahteva kontinuirana ulaganja i diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja. Ministarka je naglasila i merljive rezultate u prethodne četiri godine, kao i planove za budući razvoj koji su predstavljeni na konferenciji.

Budućnost energetike i dalji koraci

Energetska sigurnost Srbije ostaje jedan od glavnih prioriteta u narednom periodu, s obzirom na značaj koji ima za privredu i svakodnevni život građana. U planu su dalja ulaganja, izgradnja novih kapaciteta i proširenje međunarodnih energetskih veza, što će doprineti stabilnosti i otpornosti sistema. “Naš cilj je jasan – siguran, stabilan i moderniji energetski sistem koji će biti oslonac daljem ekonomskom razvoju Srbije”, zaključila je ministarka.

Radovi na novom mostu preko Despotovice utiču na svakodnevni život, stanovnici se upućuju na alternativni pravac.

Stanovnici Gornjeg Milanovca uskoro mogu da očekuju nov pešački most preko reke Despotovice, jer su radovi na izgradnji zvanično počeli. Prema saopštenju iz lokalne samouprave, trenutni pešački most biće uklonjen, a završetak novog planiran je do kraja novembra 2026. godine. Tokom izvođenja radova, prelazak preko Despotovice na ovoj lokaciji neće biti moguć, što menja ustaljeni sistem svakodnevnog funkcionisanja građana, posebno onih koji koriste most za pristup sportskim i rekreativnim sadržajima.

Alternativne rute tokom radova na mostu

Lokalna samouprava Gornjeg Milanovca apeluje na građane da tokom trajanja izgradnje koriste postojeći most kod igrališta FK ‘Takovo’. Na taj način, stanovnici će i dalje moći da dolaze do sportskih terena i drugih rekreativnih centara, ali preko alternativnog pravca. Ova privremena izmena ostaje na snazi do okončanja radova.

Iz opštine poručuju: „Molimo sugrađane da koriste most kod igrališta FK ’Takovo’ za pešački pristup sportskorekreativnim sadržajima.” Ova preporuka postaje važna kako bi se izbegle nepotrebne gužve i problemi prilikom prelaska reke Despotovice.

Planirani završetak i značaj projekta za Gornji Milanovac

Novi pešački most trebalo bi da bude završen do 25. novembra 2026. godine, čime će građanima ponovo biti omogućen direktan prelaz preko Despotovice na ovoj popularnoj lokaciji. Ovaj projekat izgradnje novog mosta u Gornjem Milanovcu donosi unapređenje infrastrukture i poboljšava bezbednost za sve korisnike, ali i kratkoročne promene u rutini dok traju radovi.

Zbog toga je važno da građani prate preporuke lokalne samouprave i koriste najavljene alternative dok se novi most ne pusti u upotrebu. Na kraju, očekuje se da će novi most značajno doprineti svakodnevnom životu stanovnika Gornjeg Milanovca, pružajući bezbedniji i moderniji prelaz preko Despotovice.

Na teritoriji Srbije od juna do 6. septembra registrovano je 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila, većinom sa neuroinvazivnim oblikom.

Groznica Zapadnog Nila ponovo je aktuelna tema u Srbiji. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od 1. juna do 6. septembra registrovano je ukupno 37 slučajeva obolevanja od ove bolesti, od kojih su 34 sa neuroinvazivnim oblikom. Virus Zapadnog Nila u Srbiji najviše pogađa stariju populaciju, sa prosečnom starošću obolelih od 66,7 godina.

Slučajevi su zabeleženi u devet okruga: Grad Beograd (10 slučajeva), Južnobački (9), Šumadijski (5), Srednjobanatski (4), Južnobanatski (4), Severnobanatski (2), Zapadnobački (1), Rasinski (1) i Braničevski (1). Među obolelima je 24 muškaraca i 13 žena, što pokazuje da su svi delovi populacije u riziku, ali ipak su stariji građani najugroženiji.

Kako se širi virus Zapadnog Nila u Srbiji

Groznica Zapadnog Nila je sezonska bolest koja se prenosi ubodom zaraženog komarca, a glavni vektor je vrsta Culex pipiens. Ova vrsta komarca je rasprostranjena i u Srbiji, što dodatno povećava rizik. Sezona transmisije u našoj zemlji tradicionalno traje od juna do novembra, pa je ovaj period posebno rizičan za širenje infekcije.

Institut „Batut” naglašava da je situacija slična i u ostatku Evrope. Do 3. septembra, u državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora zabeleženi su slučajevi u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj, Kipru i Mađarskoj. U regionu su oboleli registrovani i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ukupno je u 13 evropskih zemalja prijavljeno 1.067 lokalno stečenih slučajeva infekcije, a identifikovano je 135 područja zahvaćenih virusom.

Preporuke za zaštitu: šta savetuje Batut

Kako bi se smanjio rizik od infekcije virusom Zapadnog Nila u Srbiji, Institut „Batut” izdao je preporuke za građane. Pre svega, savetuje se upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela tokom boravka na otvorenom prostoru. Takođe, preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i nogavica, najbolje svetle i komotne, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

Pored toga, treba izbegavati boravak na otvorenom u vreme najveće aktivnosti komaraca, odnosno u sumrak i zoru. Korišćenje zaštitnih mreža na prozorima, vratima i oko kreveta, kao i redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru, dodatno smanjuje rizik. Preporuka je i boravak u klimatizovanim prostorima kad god je to moguće, jer je broj insekata tada znatno manji.

Još jedan važan savet odnosi se na izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, poput šuma i močvara. U slučaju putovanja u inostranstvo, posebno u tropske i suptropske oblasti, građani treba da primenjuju iste mere prevencije kao i kod nas.

Kada se obratiti lekaru i dodatne informacije

Ukoliko se pojave simptomi koji mogu biti povezani sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, potrebno je odmah se obratiti izabranom lekaru. Institut „Batut” podseća da je pravovremeno reagovanje ključno za uspešno lečenje i prevenciju komplikacija. S obzirom na širenje virusa Zapadnog Nila u Srbiji, pridržavanje preporuka može značajno smanjiti rizik po zdravlje građana.