Ministarka Đedović Handanović najavila investicije od 14,4 milijarde evra u energetiku kroz razvoj novih kapaciteta i interkonekcija.

Energetska sigurnost Srbije postaje sve važnija tema za dalji ekonomski razvoj zemlje, poručila je danas Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Na konferenciji “Energija kao oslonac rasta” u Privrednoj komori Srbije, ministarka je istakla da je planom ‘Srbija 2035’ predviđeno čak 14,4 milijarde evra ulaganja u energetiku. Ovaj plan uključuje proširenje kapaciteta, izgradnju novih skladišta i modernizaciju mreže, a time se energetska sigurnost Srbije postavlja kao jedan od ključnih stubova razvoja.

Glavni projekti za jačanje energetske sigurnosti Srbije

Prema rečima ministarke, među najvažnijim projektima su izgradnja reverzibilnih hidroelektrana RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, gasna elektrana u Nišu, kao i nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Takođe, razmatra se i razvoj nuklearne energije kao stabilnog i niskougljeničnog izvora električne energije. Ministarka je naglasila da su ovi projekti deo šire strategije za modernizaciju i otpornost domaćeg energetskog sistema.

Investicije u energetiku i plan ‘Srbija 2035’

Planom “Srbija 2035” predviđeno je ulaganje od 14,4 milijarde evra u energetiku, što podrazumeva razvoj novih proizvodnih kapaciteta, unapređenje distributivne mreže i izgradnju skladišta energije. Na taj način, kako je istakla Đedović Handanović, Srbija želi da obezbedi stabilno snabdevanje i da bude spremna da odgovori na sve izazove, rizike i šokove na tržištu.

Izjave ministarke i značaj za privredu

„Uprkos brojnim izazovima, očuvali smo sigurnost snabdevanja i nastavljamo da gradimo otporniji i moderniji energetski sistem koji će biti oslonac daljem razvoju Srbije“, izjavila je Dubravka Đedović Handanović na konferenciji. Prema njenim rečima, energetska sigurnost Srbije zahteva kontinuirana ulaganja i diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja. Ministarka je naglasila i merljive rezultate u prethodne četiri godine, kao i planove za budući razvoj koji su predstavljeni na konferenciji.

Budućnost energetike i dalji koraci

Energetska sigurnost Srbije ostaje jedan od glavnih prioriteta u narednom periodu, s obzirom na značaj koji ima za privredu i svakodnevni život građana. U planu su dalja ulaganja, izgradnja novih kapaciteta i proširenje međunarodnih energetskih veza, što će doprineti stabilnosti i otpornosti sistema. “Naš cilj je jasan – siguran, stabilan i moderniji energetski sistem koji će biti oslonac daljem ekonomskom razvoju Srbije”, zaključila je ministarka.

Na teritoriji Srbije od juna do 6. septembra registrovano je 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila, većinom sa neuroinvazivnim oblikom.

Groznica Zapadnog Nila ponovo je aktuelna tema u Srbiji. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, od 1. juna do 6. septembra registrovano je ukupno 37 slučajeva obolevanja od ove bolesti, od kojih su 34 sa neuroinvazivnim oblikom. Virus Zapadnog Nila u Srbiji najviše pogađa stariju populaciju, sa prosečnom starošću obolelih od 66,7 godina.

Slučajevi su zabeleženi u devet okruga: Grad Beograd (10 slučajeva), Južnobački (9), Šumadijski (5), Srednjobanatski (4), Južnobanatski (4), Severnobanatski (2), Zapadnobački (1), Rasinski (1) i Braničevski (1). Među obolelima je 24 muškaraca i 13 žena, što pokazuje da su svi delovi populacije u riziku, ali ipak su stariji građani najugroženiji.

Kako se širi virus Zapadnog Nila u Srbiji

Groznica Zapadnog Nila je sezonska bolest koja se prenosi ubodom zaraženog komarca, a glavni vektor je vrsta Culex pipiens. Ova vrsta komarca je rasprostranjena i u Srbiji, što dodatno povećava rizik. Sezona transmisije u našoj zemlji tradicionalno traje od juna do novembra, pa je ovaj period posebno rizičan za širenje infekcije.

Institut „Batut” naglašava da je situacija slična i u ostatku Evrope. Do 3. septembra, u državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora zabeleženi su slučajevi u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj, Kipru i Mađarskoj. U regionu su oboleli registrovani i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ukupno je u 13 evropskih zemalja prijavljeno 1.067 lokalno stečenih slučajeva infekcije, a identifikovano je 135 područja zahvaćenih virusom.

Preporuke za zaštitu: šta savetuje Batut

Kako bi se smanjio rizik od infekcije virusom Zapadnog Nila u Srbiji, Institut „Batut” izdao je preporuke za građane. Pre svega, savetuje se upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela tokom boravka na otvorenom prostoru. Takođe, preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i nogavica, najbolje svetle i komotne, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

Pored toga, treba izbegavati boravak na otvorenom u vreme najveće aktivnosti komaraca, odnosno u sumrak i zoru. Korišćenje zaštitnih mreža na prozorima, vratima i oko kreveta, kao i redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru, dodatno smanjuje rizik. Preporuka je i boravak u klimatizovanim prostorima kad god je to moguće, jer je broj insekata tada znatno manji.

Još jedan važan savet odnosi se na izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, poput šuma i močvara. U slučaju putovanja u inostranstvo, posebno u tropske i suptropske oblasti, građani treba da primenjuju iste mere prevencije kao i kod nas.

Kada se obratiti lekaru i dodatne informacije

Ukoliko se pojave simptomi koji mogu biti povezani sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, potrebno je odmah se obratiti izabranom lekaru. Institut „Batut” podseća da je pravovremeno reagovanje ključno za uspešno lečenje i prevenciju komplikacija. S obzirom na širenje virusa Zapadnog Nila u Srbiji, pridržavanje preporuka može značajno smanjiti rizik po zdravlje građana.

Učenici osnovnih i srednjih škola u centralnoj Srbiji i Vojvodini imaće ukupno pet raspusta prema školskom kalendaru.

Nova školska godina je tek počela, ali planiranje prvih slobodnih dana već je aktuelno za mnoge porodice. Prema zvaničnom školskom kalendaru Ministarstva prosvete, đake očekuje ukupno pet raspusta, a prvi raspust u novembru donosi kraći predah od nastave.

Školski raspust u novembru stiže kao jesenji mini-raspust i odnosi se na učenike osnovnih i srednjih škola u Centralnoj Srbiji. Ovaj odmor traje od srede, 11. novembra, do petka, 13. novembra. Budući da se mini-raspust nastavlja na vikend, đaci će uživati u ukupno pet uzastopnih neradnih dana. Povod za prvi raspust u novembru je državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prvi raspust u novembru: kako izgleda ostatak školske godine

Mnogi roditelji sa olakšanjem dočekuju ovaj odmor. “Baš sam se obradovala ovom novom malom raspustu, jer posle letnjeg odmora do novembra nema predaha. Tad ćemo svi konačno malo da se odmorimo, pa da spremni dočekamo Novu godinu”, kaže mama iz Pančeva čiji je sin krenuo u drugi razred.

Nakon trodnevnog odmora u novembru, đaci se vraćaju u školske klupe do kraja decembra. Prvo polugodište završava se 30. decembra, a već 31. decembra počinje zimski raspust. Zimski raspust traje do 15. januara, a nastava u drugom polugodištu nastavlja se u ponedeljak, 18. januara.

Sledeći odmori i razlike u Vojvodini

Osim jesenjeg i zimskog odmora, školski kalendar predviđa još tri raspusta: sretenjski, prolećni i letnji. Sretenjski raspust traje od 15. do 19. februara, dok prolećni (uskršnji) raspust traje od 30. aprila do 4. maja. Letnji raspust počinje 11. juna za osnovce i 18. juna za srednjoškolce.

Za učenike u AP Vojvodini raspored raspusta delimično je drugačiji, posebno kada je reč o zimskom i prolećnom odmoru. U Vojvodini jesenji mini-raspust pada u isto vreme kao i u ostatku Srbije, dok su najveće razlike u trajanju zimskog odmora i slobodnim danima za katolički Uskrs.

Kalendar pruža učenicima i roditeljima pregled svih važnih datuma tokom godine. Na taj način mogu lakše da planiraju porodične aktivnosti i odmore. Školski raspust u novembru često predstavlja prvu priliku za kratak predah pre zimskog odmora.