Redovna rutina spavanja štiti kognitivno zdravlje i poboljšava raspoloženje, posebno kod žena svih uzrasta

Hroničan umor, slabija koncentracija i česte promene raspoloženja često se javljaju kod žena različitih godina, a jedan od glavnih razloga je upravo nedostatak sna. Neurolog dr Rab Navaz, koji ima bogato kliničko iskustvo, ističe da često ostajanje budan uz telefon ili laptop pred spavanje može dugoročno narušiti zdravlje mozga.

„Nikada ne ostajem budan na telefonu ili računaru, posebno ne u krevetu. Ljudi često misle da je to bezopasno vreme za opuštanje, ali upravo tada počinje hronični manjak sna”, ističe dr Navaz.

San ima ključnu ulogu za optimalno funkcionisanje mozga: tokom noći se stabilizuju sećanja, smanjuje se nivo stresa i aktivira prirodni proces ‘čišćenja’ mozga. Nedovoljno sna ne izaziva trenutne simptome, ali vremenom dovodi do slabije pažnje, sporije obrade informacija i češćih promena raspoloženja. Dugotrajni manjak sna može povećati rizik od problema sa krvnim sudovima i ubrzati kognitivno starenje, naročito kod žena koje već imaju visok krvni pritisak, dijabetes ili apneju u snu.

Za one koje žele da očuvaju svoje zdravlje, dr Navaz savetuje uvođenje zdrave rutine spavanja. “Dajem prioritet buđenju u isto vreme svakog dana, jer to bolje reguliše biološki sat tela nego strogo određeno vreme za spavanje. Preporučujem opuštajuću rutinu pred san – prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidljiv prelazak u san.”

Pored toga, preporučuje se redovno kretanje tokom dana, kao i obraćanje pažnje na simptome poput hrkanja ili pospanosti tokom dana, jer nelečena apneja može biti ozbiljna, a postoji efikasan tretman. „Ozbiljno shvatam hrkanje i pospanost tokom dana, jer nelečena apneja u snu može biti opasna, a postoji efikasno lečenje”, naglašava dr Navaz.

Stručne preporuke uključuju da prestanete sa korišćenjem ekrana najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje i umesto toga izaberete aktivnosti poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja knjige. Ukoliko vas brige muče pred san, preporučuje se da ih zapišete na papir i odložite svesku. Za preciznu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Saznajte koji su najčešći simptomi PMS-a i koje navike pomažu da svakodnevica bude jednostavnija.

Predmenstrualni sindrom (PMS) pogađa veliki broj žena tokom reproduktivnog perioda i obuhvata niz fizičkih i emocionalnih promena koje se javljaju u drugom delu menstrualnog ciklusa. Procenjuje se da čak 75% žena u nekom trenutku života iskusi određeni oblik PMS-a, a simptomi se razlikuju po intenzitetu – od blagih do veoma izraženih.

Najčešći simptomi uključuju nadutost, povećanu osetljivost dojki, glavobolje, promenljivo raspoloženje, razdražljivost, umor, probleme sa koncentracijom i poremećaje sna. Promene nastaju usled hormonskih oscilacija estrogena i progesterona, što može bitno uticati na svakodnevne aktivnosti.

Intenzitet i vrsta simptoma su individualni: kod nekih žena su neprimetni, dok kod drugih mogu značajno narušiti radni i društveni život. Vođenje dnevnika simptoma može pomoći u prepoznavanju obrasca i lakšem predviđanju najtežeg dela ciklusa, što olakšava i razgovor sa ginekologom ukoliko je potrebna stručna pomoć.

Dr Ivana Stojković, ginekolog, ističe: “PMS nije samo promena raspoloženja. To je kompleksan skup simptoma koji može značajno uticati na kvalitet života žene. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i tehnike relaksacije su ključne za olakšanje tegoba.”

Lagane fizičke aktivnosti kao što su šetnja ili joga stimulišu proizvodnju endorfina i umanjuju napetost. Izbalansirana ishrana sa puno voća, povrća i celovitih žitarica, uz dovoljan unos vode, pomaže kod nadutosti i održava energiju. Preporučuje se smanjenje unosa kofeina i alkohola, jer oni mogu pojačati promene raspoloženja i pogoršati san.

Tehnike relaksacije – meditacija, vežbe disanja i istezanje – pomažu u borbi protiv stresa i nervoze. Kod izraženih simptoma, lekar može savetovati dodatke ishrani poput magnezijuma ili vitamina B6, ali se pre uvođenja bilo kakvih suplemenata treba konsultovati sa stručnim licem.

PMS je prirodan deo ženskog ciklusa, ali pravilna briga i pažljivo slušanje signala svog tela mogu pomoći svakoj ženi da lakše prebrodi ove dane i sačuva kvalitet života. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Prepoznajte prve simptome i saznajte kako da podržite partnera ili člana porodice u očuvanju zdravlja prostate

Muškarci stariji od 45 godina često se suočavaju sa problemima sa prostatom, a rana identifikacija simptoma igra ključnu ulogu u očuvanju njihovog zdravlja i kvaliteta života. Iako je ovo pitanje koje prvenstveno pogađa muškarce, žene kao partnerke, ćerke ili sestre često prve primećuju promene i mogu biti ključna podrška u podsticanju voljenih da potraže pomoć stručnjaka.

Najčešći problemi sa prostatom uključuju upalu (prostatitis), benigno uvećanje (benigna hiperplazija) i ređe rak prostate. Početni znaci, kao što su češće mokrenje, posebno noću, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike, slab mlaz urina ili bol u donjem delu leđa i karlici, mogu biti blagi i lako zanemareni. Zbog toga je važno da žene znaju kako da prepoznaju ove tegobe i prepoznaju da nisu normalan deo starenja.

Ukoliko primetite da vaš partner ili otac često mora da ustaje tokom noći radi mokrenja, žali se na bol ili ima promene u svojim navikama, važno je razgovarati o tome i motivisati ga da poseti urologa. Dr Milan Petrović, specijalista urologije, naglašava: “Ako primetite da vaš partner ili otac često ustaje noću da bi mokrio, žali se na bol ili ima druge promene u svakodnevnim navikama, važno je da o tome razgovarate i podstaknete ga da poseti urologa.”

Preventivni urološki pregledi posle 45. godine, uključujući jednostavan pregled i PSA analizu (antigen specifičan za prostatu), izuzetno su važni za rano otkrivanje rizika i sprečavanje ozbiljnijih komplikacija. Ignorisanje simptoma može dovesti do infekcija, oštećenja bubrega ili čak gubitka funkcije bešike, što može uticati na ceo porodični život.

Žene mogu dodatno pomoći usvajanjem zdravih navika zajedno sa svojim najbližima – pravilna ishrana sa dosta voća i povrća, redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave težine smanjuju rizik od problema sa prostatom i doprinose opštem zdravlju porodice. Ako postoji porodična istorija bolesti prostate ili se pojave simptomi, savetuje se što brža poseta urologu. Dr Petrović dodaje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Pravovremena podrška porodice može biti presudna za zdravlje muškaraca i sklad u domu.