Od 1. avgusta doplata za lekove niža za 40 odsto, država izdvaja 8,5 milijardi dinara za 12 meseci

Vlada Srbije najavila je smanjenje doplate za lekove od 1. avgusta 2026. godine, kao deo paketa mera za poboljšanje životnog standarda građana, saopštio je ministar finansija Siniša Mali. Istovremeno, 1.663.000 penzionera u Srbiji će krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra primiti jednokratnu pomoć, dok će socijalno ugroženim građanima biti produžene olakšice za plaćanje struje i gasa.

Prema najavljenim merama, penzioneri koji primaju do minimalne penzije od 31.092 dinara dobiće 35.000 dinara jednokratne novčane pomoći. Penzioneri sa prosečnom penzijom od 56.848 dinara dobiće 27.500 dinara, dok će oni sa penzijama iznad proseka primiti 20.000 dinara. Država je za ovu podršku opredelila paket od 3,3 milijarde dinara godišnje (28,1 milion evra).

Za vremenski ograničenu meru smanjenja doplate za lekove, koja traje 12 meseci, država izdvaja 8,5 milijardi dinara. Doplata koju građani plaćaju za lekove biće smanjena: oni koji su do sada plaćali od 15 do 45 odsto doplatiće ubuduće 10 odsto, dok će za lekove sa dosadašnjom doplatom od 50 do 90 odsto iznos biti manji za 40 procenata. Trajna mera smanjenja doplate za nove lekove na recept obuhvata 3,8 milijardi dinara, a država će preuzeti deo troškova za te lekove koje građani trenutno plaćaju u celosti.

Ministar Mali izjavio je: “S jedne strane, velika novčana pomoć, odnosno jednokratna pomoć, s druge strane velike uštede kada je nabavka lekova u pitanju. To su dve velike stvari za naše građane: način da im s jedne strane država pokaže koliko brine o njima, a s druge strane da im konkretno u novcu i kroz uštede i pomogne.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je ovaj paket mera u ponedeljak, ističući da se olakšice uvode pred jesenju i zimsku sezonu kada troškovi rastu. Uredba o energetski ugroženom kupcu biće produžena i posle 1. oktobra 2026. godine, što omogućava umanjenje računa za struju i gas od 20 do 40 odsto za socijalno ugrožene građane, dok će penzioneri ostvariti dodatni popust od 1.000 dinara.

Inflacija blago ubrzana zbog cena energenata, strani kapital smanjen za 866 miliona evra

Srpska ekonomija ostvarila je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, navodi se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora. Ovaj rezultat svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi u posmatranom periodu, ali analitičari upozoravaju da na osnovu jednog kvartala nije moguće izvoditi dugoročne zaključke o ukupnom stanju i perspektivama domaće privrede.

Od marta, inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, što se prvenstveno pripisuje rastu cena energenata i ukidanju administrativne kontrole cena. Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i kontrola maloprodajnih cena energenata delimično su ublažili uticaj globalnog rasta cena energenata na domaću inflaciju. Blagi rast bazne inflacije i cena usluga od početka godine ukazuje na postojanje unutrašnjih pritisaka na rast cena.

„Ukoliko izostanu novi poremećaji na svetskom tržištu i ne dođe do većeg predizbornog trošenja, inflacija će ostati u okvirima projekcije Narodne banke Srbije, odnosno do pet odsto godišnje“, navode autori Kvartalnog monitora.

Fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost zemlje, ali kao izazovi ostaju siva ekonomija, loša selekcija prioriteta i rasipanje javnih sredstava kroz korupciju i neefikasno trošenje. U izveštaju se napominje da nije izvesno u kojoj meri će najavljeno predizborno trošenje uticati na povećanje budžetskih rashoda i deficita. Udeo javnog duga u BDP-u ocenjen je kao relativno nizak, dok su troškovi kamata visoki.

Glavni nosioci rasta u prvom kvartalu bili su poljoprivreda i uslužni sektor, dok je industrijska proizvodnja stagnirala, a građevinarstvo zabeležilo pad. Sa strane tražnje, rast su podržali privatna i državna potrošnja, kao i izvoz, dok su investicije ostale na istom nivou.

U narednim kvartalima očekuje se oporavak industrije, pre svega zahvaljujući kompaniji Stelantis, i građevinarstva kroz projekte vezane za Ekspo. Ipak, postoje brojni unutrašnji i spoljni faktori koji mogu usporiti ekonomski rast. Procena autora izveštaja je da bi privredni rast u celoj 2026. godini mogao da iznosi oko tri odsto.

Na tržištu rada nastavilo se blago pogoršanje – zaposlenost je smanjena, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade beleže snažan rast. U prvom kvartalu nastavljen je visok rast realnih zarada kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, dok su troškovi rada izraženi u evrima rasli nešto brže.

Visoke cene energenata od aprila negativno su uticale na trgovinski i tekući bilans. U prvom kvartalu zabeležen je odliv stranog kapitala od 866 miliona evra zbog pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila sa prodajom deviza radi sprečavanja slabljenja dinara. Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite opadale su u prva četiri meseca, dok se povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena ne očekuje da značajnije utiče na kamatne stope u Srbiji.

Dnevni kapacitet fabrike Mirafiori smanjen sa 430 na 400 automobila, proizvedeno 15.000 vozila u prvom tromesečju

Automobilska kompanija Stelantis najavila je produženje letnje obustave proizvodnje u svojoj fabrici Mirafiori u Torinu, gde se sastavlja model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju ključnim delovima. Proizvodnja će biti zaustavljena u periodu od 27. do 31. jula, čime će se ova pauza nadovezati na već planiranu tronedeljnu letnju obustavu rada tokom avgusta, kako je saopšteno.

Kao razlog za produženje zaustavljanja rada, kompanija navodi nestašicu pojedinih komponenti, uključujući motore, branike i senzore, a istaknuto je i da dobavljači imaju problema da isprate povećanu proizvodnju hibridne verzije modela fijat 500, koja je na tržište vraćena krajem prošle godine.

Prema podacima Stelantisa, u prvom tromesečju 2026. godine proizvedeno je oko 15.000 vozila, dok je dnevni proizvodni kapacitet fabrike Mirafiori ove godine smanjen sa 430 na 400 automobila. Raniji plan kompanije predviđa proizvodnju oko 100.000 primeraka modela fijat 500, u hibridnoj i potpuno električnoj verziji, tokom 2026. godine.

Kompanija je obavestila sindikate da pojedini dobavljači ne uspevaju da odgovore na aktuelne zahteve, dok sindikati smatraju da produžena obustava rada ukazuje i na slabiju tražnju za tim modelom od očekivane. Fabrika bi trebalo da nastavi proizvodnju po završetku aktuelne jednonedeljne pauze povodom lokalnog praznika u Torinu, pre početka letnje obustave.