Granične službe uvode meru za jun, jul i avgust, očekuje se veći protok putnika bez dugih zadržavanja

Grčka će tokom letnjih meseci privremeno obustavljati primenu EES sistema na graničnim prelazima u slučajevima kada se formiraju veće gužve, saopšteno je iz relevantnih službi. Ova mera odnosiće se na jun, jul i avgust, sa ciljem ubrzanja protoka putnika ka turističkim destinacijama.

Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija, čim se na granici formira nekoliko kolona sa po pet do deset vozila, EES sistem neće biti korišćen, kako bi se smanjilo zadržavanje. Odluka važi za sve državljane iz 59 zemalja za koje je inače predviđena registracija u EES sistemu.

Seničić je naglasio da prilikom prvog ulaska u zemlje Evropske unije provera može trajati duže zbog dodatnih kontrola, uključujući očitavanje pasoša, uzimanje otisaka četiri prsta i biometrijsko fotografisanje putnika. “Nije ustanovljena standardna procedura, jer carinske službe često postupaju po svom nahođenju i ponavljaju proceduru svaki put”, izjavio je Seničić.

Iako se očekuje povećan promet tokom letnje sezone i dalje su moguće gužve, ali je najavljeno otvaranje većeg broja saobraćajnih traka na graničnim prelazima, posebno za turističke autobuse. Postoji mogućnost uvođenja posebnog režima prolaska za autobuse turističkih agencija, kako bi se olakšao protok putnika.

Na deonici od Evzonija do Soluna trenutno nema većih zastoja, a u toku su pripremni radovi za buduću izgradnju autoputa koji će povezati granični prelaz Evzoni sa Solunom. Takođe, planirano je proširenje graničnog prelaza Evzoni, ali završetak radova ne očekuje se ove, niti naredne godine.

Putnicima se preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza, kao što su Dojran i Medžitlija, kako bi izbegli najveće gužve. Savetuje se redovno proveravanje stanja na prelazima i izbor ruta sa manjim zadržavanjima.

Meteorolozi najavljuju promenljivo vreme, padavine će se najduže zadržati u pojedinim regionima

Jutros je u većem delu Srbije zabeleženo oblačno vreme sa kišom, posebno izraženo u jugozapadnim, zapadnim, centralnim, istočnim i severoistočnim delovima zemlje, uključujući Šumadiju, Pomoravlje, Beograd, jug Banata i Podunavlje. Na severu i jugu Srbije zabeleženo je suvo vreme. Prema najnovijim podacima, temperature se kreću od 13 do 19 stepeni Celzijusa, a u Beogradu je izmereno 17 stepeni. Na planinskim predelima, Zlatibor i Sjenica beleže 10 stepeni, dok je na Kopaoniku izmereno 6 stepeni.

Tokom dana se očekuju kiša i pljuskovi širom Srbije, sa postepenim slabljenjem i povlačenjem padavinske zone. Povremeno se prognoziraju i pljuskovi praćeni grmljavinom, a padavine će se najviše zadržati u centralnim, istočnim i severoistočnim predelima zemlje. Krajem dana i tokom večeri očekuje se razvedravanje, dok će u noći ka nedelji biti vedro.

Drugog dana vikenda predviđa se toplije i sunčanije vreme, ali uz novo povećanje oblačnosti, što može dovesti do povremenih pljuskova i grmljavine krajem dana i u večernjim satima. Maksimalna dnevna temperatura dostići će do 28 stepeni Celzijusa.

Prema meteorološkim izvorima, tokom naredne sedmice širom Srbije očekuju se kiša i pljuskovi sa grmljavinom, uz svežije vreme.

Centralne ceremonije održane u Moskvi i Beogradu, istorijski značaj 9. maja istaknut u zvaničnim izjavama

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeleženi su 9. maja u Moskvi i Beogradu, u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine. Centralna ceremonija u Moskvi protekla je uz pojačane bezbednosne mere zbog aktuelnog sukoba u Ukrajini, dok su u Beogradu položeni venci i održana svečana akademija.

U Moskvi je ove godine parada prvi put održana bez prikaza teške vojne tehnike na Crvenom trgu, gde su ruski državni vrh, vojska i veterani odali poštu milionima stradalih u borbi protiv nacizma. Prema zvaničnim informacijama, ruski mediji ovaj datum predstavljaju kao najvažniji državni i istorijski praznik, simbol nacionalnog jedinstva i pobede Sovjetskog Saveza.

U Beogradu je državnu ceremoniju polaganja venaca na Groblju oslobodilaca predvodila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, dok je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta održana svečana akademija. Ove godine obeležavanje je bilo specifično zbog pojačanih mera bezbednosti, a centar Moskve bio je ukrašen zastavama, plakatima i fotografijama ratnih heroja.

Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je da Dan pobede i Dan Evrope imaju različite konotacije, ističući da se u Rusiji 9. maj slavi kao dan ponosa, dok se u drugim državama nekada izbegava spominjanje Moskve i antifašizma. Pavlović je naveo da je Dan pobede povezan sa pobedom nad fašizmom, dok Dan Evrope simbolizuje deklaraciju o budućem savezu evropskih naroda kako bi se sprečili novi sukobi.

Dan Evrope obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, kojom je postavljen temelj evropskih integracija. Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je kasnije prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, dok je 1991. godine proglašena Evropska unija. Evropski savet je 1955. godine odlučio da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope.