Situacija u Deliblatskoj peščari trenutno je stabilnija, ali su dežurstva i dalje neophodna zbog mogućeg jačanja vetra.

Požar u Deliblatskoj peščari i dalje zahteva stalno angažovanje vatrogasaca, a prema rečima pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić, zaštita ljudskih života ostaje apsolutni prioritet. On je istakao da bez dugotrajne kiše potpuno gašenje nije moguće i da bi dežurstva mogla trajati sve do Nove godine. Kako je naveo, situacija je trenutno stabilnija, ali se očekuje da vetar ponovo ojača, što bi moglo da zakomplikuje napore spasilačkih ekipa.

Tok požara u Deliblatskoj peščari i reakcija nadležnih

Požar u Deliblatskoj peščari izbio je u njenom središnjem delu i tokom prvog dana proširio se na oko 300 hektara u svim pravcima. Prema zvaničnoj izjavi, na terenu su angažovani najiskusniji ljudi, kao i alati veštačke inteligencije i sateliti Evropskog mehanizma civilne zaštite. Deliblatska peščara je jedina peščara u Evropi, pretežno pošumljena četinarima i drugim biljkama, što dodatno otežava gašenje požara.

Jedan od rukovodilaca akcije, koji ima iskustva iz velikih međunarodnih požara, naglasio je da je intervencija u Deliblatskoj peščari među najizazovnijima u njegovoj karijeri. Čaušić je posebno pohvalio angažovanje pilota helikoptera, koji su u letelicama provodili i po osam sati dnevno uz kraće pauze za dopunu goriva.

Izazovi na terenu i uloga međunarodne pomoći

Kao posebnu teškoću, Čaušić je istakao specifičan teren peščare, zbog čega vatrogasna vozila ne mogu lako da priđu aktivnim požarištima. Srbija je zatražila pomoć Evropske unije i dobila četiri specijalna vozila za kretanje po peskovitom terenu, iako je traženo deset. Osim toga, gustina vegetacije i jak vetar, koji je dostizao brzinu od 80 do 90 kilometara na sat, dodatno su otežavali kontrolu vatre.

Tokom intervencije, vatrogasci su morali da prave široke proseke prema naseljima kako bi zaštitili šumu i domove. Na pojedinim mestima ti proseci su bili široki i do 120 metara, ali je vetar često prenosio vatru preko njih. Plameni stubovi su dostizali i više desetina metara u visinu, što je predstavljalo dodatnu opasnost za ekipe na terenu i stanovništvo.

Bez žrtava, ali oprez i dalje neophodan

Prema rečima Čaušića, nijedna kuća nije stradala u požaru, iako je vatra u jednom trenutku bila na svega desetak metara od stambenih objekata. On je naglasio da je teren izuzetno opasan čak i za profesionalne vatrogasce i spasioce. Takođe, odbacio je kritike o logističkim problemima i nedostatku angažovanih ljudi, ističući da je prioritet bezbednost spasilaca na terenu.

Sektor za vanredne situacije ima punu podršku Vlade Srbije, a operativna grupa reaguje na njihove zahteve za manje od pola sata. Čaušić je istakao da Srbija svakodnevno ima oko 200 požara i da iskustva iz Deliblatske peščare mogu biti predmet budućih stručnih analiza. Situacija zahteva oprez i dalje angažovanje, dok se ne steknu uslovi za potpuno gašenje požara, odnosno dok ne padne dugotrajna kiša.

Hladni front iz severne Evrope doveo je do naglog pada temperature, a u Alpima su zabeležene i snežne padavine iznad 2800 metara.

Nagli prodor hladnog fronta iz severne Evrope doneo je značajno jesenje zahlađenje u zapadnim i severnim delovima kontinenta. Prema saopštenju, tokom prethodnog dana jake grmljavinske oluje pogodile su severni deo Italije, oblast Alpa i severni Jadran. Zbog toga su temperature širom zapadne i severne Evrope, kao i u oblasti Alpa, jutros bile između 10 i 15 stepeni, dok su na pojedinim delovima Britanskih ostrva izmerena svega 3°C, a u delovima Skandinavije i do 0°C.

Hladni front iz Đenovskog zaliva doneo zahlađenje

Za ovakve vremenske prilike zaslužan je ciklon koji se formirao iznad Đenovskog zaliva. On je omogućio ulazak hladnije vazdušne mase sa severa Evrope, Skandinavije i severa Atlantika sve do centralnih delova kontinenta, Alpa i Pirinejskog poluostrva. Kao rezultat, jesenje zahlađenje osetilo se u velikom delu Evrope. Iako su temperature pale, u Španiji, severnoj Italiji i centralnoj Evropi jutros su ipak zabeležene prijatnije vrednosti od 15 do 20 stepeni Celzijusa.

Sneg u Alpima iznad 2800 metara

Obilne padavine pogodile su oblast Alpa, a u višim predelima, iznad 2800 metara nadmorske visine, zabeležen je sneg. Najviše snežnih padavina bilo je u pograničnom delu Švajcarske i Italije, gde je jutarnja temperatura iznosila -4°C. Ovi podaci potvrđuju da je jesenje zahlađenje donelo i prve snežne pahulje u planinskim predelima, što je karakteristično za kraj avgusta kada hladni front prođe iznad ovog regiona.

Vreme u Srbiji: slabiji uticaj zahlađenja

Ipak, ozbiljnije zahlađenje nije stiglo do Srbije. Oslabljeni hladni front doneće samo nešto prijatniju vazdušnu masu i pad temperature za oko 7 stepeni, uz pojačan severni vetar. Nakon jučerašnjih izuzetno visokih 41°C, danas će maksimalna temperatura u Srbiji biti od 31 na severu i zapadu do 39 na istoku i jugoistoku. U nedelju se očekuju temperature između 29 i 35°C.

Prema saopštenju, vrelo leto nastavlja se nad Srbijom do kraja avgusta, uz izražen nedostatak padavina i sušu. Iako je jesenje zahlađenje zahvatilo zapadnu i severnu Evropu, naši krajevi će i dalje ostati pod uticajem toplog talasa, ali sa nešto prijatnijim temperaturama u narednim danima.

Putnička vozila na graničnim prelazima čekaju i do dva sata, pokazuju najnoviji podaci Uprave granične Policije.

Putnička vozila na graničnim prelazima Srbije trenutno čekaju i do dva sata, pokazuju najnovije informacije Uprave granične Policije. Prema izveštaju AMSS, zadržavanja su zabeležena na više prelaza, a najduže se čeka na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Batrovci, gde putnici mogu očekivati čekanje do 120 minuta. Ova situacija posebno pogađa one koji su se uputili na putovanje tokom vikenda ili praznika, kada je promet pojačan.

Na putničkim terminalima, zadržavanje na izlazu iz Srbije na prelazu Horgoš iznosi oko 30 minuta. Na prelazima Horgoš 2 i Kelebija čekanja su duža, oko 60 minuta. Osim toga, na prelazu Gostun putnici čekaju oko 20 minuta, dok je na Preševu prosečno vreme zadržavanja takođe 20 minuta. Na graničnom prelazu Gradina, putnička vozila se na ulazu u Srbiju zadržavaju 40 minuta, dok je na izlazu čekanje nešto kraće, oko 30 minuta.

Gde su najveće gužve na graničnim prelazima

Podaci pokazuju da se najveće gužve beleže upravo na prelazima koji su najfrekventniji tokom turističke sezone. Posebno su opterećeni Batrovci, kao i Horgoš, koji su glavne tačke za putnike iz Srbije koji putuju prema zemljama Zapadne Evrope. Takođe, prelaz Kelebija je često u žiži zbog blizine Mađarske, dok su Preševo i Gostun važne rute za putnike koji idu prema Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Na svim ostalim graničnim prelazima prema podacima Uprave granične Policije nema dužih zadržavanja, pa se putnicima savetuje da, ukoliko je moguće, biraju alternativne prelaze kako bi izbegli gužve. Međutim, i tamo je moguće povremeno čekanje zbog povećanog saobraćaja, naročito tokom letnje turističke sezone.

Stanje na naplatnim stanicama i preporuke za putnike

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava putovanje unutar zemlje. Ipak, preporučuje se da putnici pre polaska provere najnovije informacije o zadržavanjima, kako bi izbegli nepotrebna čekanja na granicama.

Zbog trenutnih gužvi na granicama, preporučuje se putnicima da planiraju putovanja van špica ili da biraju manje opterećene prelaze. Takođe, korisno je pratiti najnovije izveštaje AMSS, kako bi se dobile ažurirane informacije o stanju na graničnim prelazima Srbije.