Kompanija NIS podnela je novi zahtev američkom OFAK-u za licencu, dok aktuelna dozvola ističe 28. avgusta.

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je danas novi zahtev za licencu za operativni rad u Kancelariji za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC). Kako je saopšteno, ovaj korak je neophodan jer aktuelna licenca, koja omogućava kompaniji nastavak ključnih aktivnosti, ističe 28. avgusta. Novi zahtev ima za cilj da omogući NIS-u nesmetano obavljanje poslova, što je od značaja za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima.

Prema saopštenju kompanije, zahvalnost je upućena svim institucijama, domaćim i inostranim, koje podržavaju napore za neometano poslovanje NIS-a. Kompanija ističe da je kontinuitet u radu važan kako bi se obezbedilo uredno snabdevanje potrošača na srpskom tržištu.

Novi zahtev za licencu za operativni rad

Licenca izdata od strane OFAC-a omogućava NIS-u preradu sirove nafte i druge ključne aktivnosti. Njeno važenje do 28. avgusta čini ishod novog zahteva izuzetno bitnim za poslovanje kompanije i energetsku stabilnost Srbije. U objavi na svom sajtu, NIS naglašava značaj saradnje sa svim relevantnim institucijama.

Takođe, kako je ranije objavljeno, mađarska kompanija MOL je dobila produženje licence od OFAC-a do istog datuma, što im omogućava nastavak pregovora o kupovini ruskog većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije a.d. Ova informacija dodatno osvetljava širu sliku regionalnih energetskih tokova i važnosti odluka regulatornih tela.

Uticaj odluke OFAK-a na tržište i kompaniju

Zbog većinskog ruskog vlasništva, NIS se od oktobra prošle godine nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, odluka OFAC-a o novoj licenci biće od presudnog značaja za nastavak operativnog rada kompanije. Pre svega, pozitivna odluka bi značila nastavak stabilnog snabdevanja i sigurnost za domaće potrošače.

U međuvremenu, NIS naglašava važnost podrške koju dobija i navodi da je reč o kompaniji od ključnog značaja za tržište Srbije. Konačno, razvoj situacije zavisiće od odluke američkog regulatora, što domaća i regionalna javnost pažljivo prati.

Srpska pravoslavna crkva 22. avgusta obeležava praznik apostola Matije, dan poznat po narodnim običajima vezanim za dugove.

Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra, 22. avgusta, obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Matiji. Ovaj praznik posebno je poznat među narodom kao dan kada se, prema starim verovanjima, ne bi trebalo ostavljati nerešene dugove. Prema predanju, svetac se često povezuje sa novcem i obavezama, pa tradicija nalaže da se na njegov dan razmisli o ispunjenju finansijskih obaveza.

Praznik Svetog apostola Matije: značaj i narodni običaji

Sveti apostol Matija bio je jedan od Hristovih učenika i izabran je da popuni prazno mesto među Dvanaestoricom, nakon izdaje i smrti Jude Iskariotskog. Rođen je u Vitlejemu, iz Judinog plemena, a još od detinjstva učio je Božji zakon u Jerusalimu kod Svetog Simeona Bogoprimca. Kada je čuo Hristovu propoved i video njegova čuda, Matija je postao jedan od njegovih učenika. Na početku je pripadao Sedamdesetorici apostola, a njegov život se promenio nakon Hristovog Vaznesenja.

Apostoli su, prema Delima apostolskim, izabrali Matiju tako što su se molili Bogu i bacili kocku. Kocka je pala na Matiju, koji je tada pridružen jedanaestorici apostola. Prema crkvenom predanju, ostatak života proveo je propovedajući hrišćansku veru i stradao mučeničkom smrću.

Zašto se praznik Svetog apostola Matije povezuje sa dugovima

Praznik Svetog Matije svake godine pada tokom Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 28. avgusta i posvećen je Presvetoj Bogorodici. Gospojinski post je najkraći od četiri velika višednevna posta, ali i veoma strog. Vernici se tokom ovog perioda uzdržavaju od mrsne hrane, ali i podsećaju da su molitva, smirenje i dobra dela važniji od samog jelovnika.

U narodnoj tradiciji, praznik Svetog Matije posebno je značajan za one koji imaju dugove. Smatra se da je ovaj dan pogodan da se podsete na finansijske obaveze i, ukoliko je moguće, izmirite dugove. Osim toga, veruje se da nije dobro odlagati rešavanje obaveza, naročito novčanih, baš na dan Svetog Matije.

Pored toga, praznik je prilika za molitvu i razmišljanje o poštovanju obaveza, ali i za pokazivanje smirenja i dobrih dela tokom posta. Takođe, vernici se podsećaju da su iskrenost i ispunjavanje datih obećanja važne vrednosti koje Sveti Matija simbolizuje.

Bogata simbolika praznika i saveti za vernike

Mnogi vernici koriste praznik Svetog apostola Matije kao priliku da razmisle o svojim obavezama, ne samo finansijskim. Takođe, ovaj dan je podsećanje na važnost duhovnog života i odnosa prema drugima. Dok traje Gospojinski post, vernici su pozvani da se uzdrže od loših misli i postupaka, ali i da pokažu milosrđe prema onima kojima je pomoć potrebna.

Na kraju, praznik Svetog apostola Matije ostaje dan posebnog poštovanja u pravoslavnom kalendaru, sa bogatom simbolikom i tradicijom koja podseća na važne životne vrednosti. Kako se navodi u crkvenom predanju i narodnim običajima, poštovanje obaveza i iskrenost prema drugima deo su nasleđa koje ovaj praznik čuva.

Nekada je bilo sasvim normalno da komšija pokuca na vrata bez najave, pozajmi šolju šećera ili se zadrži na kapiji uz kratko ćaskanje. Danas, kada se većina ljudi žali da nema dovoljno vremena, a komunikacija se sve više preselila na telefone i društvene mreže, mnoge male komšijske navike polako odlaze u zaborav.

Nisu to bile velike stvari, ali su upravo one činile da se ljudi u jednom kraju osećaju kao zajednica.

„Imaš li jednu šolju šećera?“

Jedna od najpoznatijih komšijskih scena bila je pozajmljivanje namirnica.

Ako bi domaćinu usred spremanja kolača nestalo šećera, brašna ili ulja, nije bilo neobično da samo pokuca kod prvog komšije.

Nije se mnogo razmišljalo o tome da li će nekome smetati. Sutradan bi se pozajmljeno vratilo, a često bi uz to išla i šala ili kratko ćaskanje.

Danas je mnogo jednostavnije otići do prodavnice, pa se zbog toga ovakve situacije sve ređe dešavaju.

Sedenje ispred kuće

Tokom toplih dana, naročito u manjim mestima, bilo je uobičajeno da ljudi iznesu stolicu ispred kuće ili sednu na klupu ispred zgrade.

Komšije bi prolazile, zastale na nekoliko minuta i raspitivale se jedni za druge.

Nije bilo potrebno zakazivanje susreta niti posebna prilika. Dovoljno je bilo da se ljudi sretnu.

Danas mnogi prođu jedni pored drugih sa telefonom u ruci, često bez više od kratkog pozdrava.

Čuvanje dece „na smenu“

Nekada su deca iz istog kraja praktično odrastala zajedno, a komšije su znale čija su deca napolju i gde se igraju.

Ako je roditelj morao nakratko da ode do prodavnice ili završi nešto u gradu, nije bilo neobično da zamoli komšiju da pripazi na dete.

Takvo poverenje danas je mnogo ređe, posebno u većim gradovima.

Deljenje hrane

Ako se ispeče pita, napravi kolač, spremi zimnica ili se ubere više voća nego što porodica može da pojede, deo se često nosio komšijama.

Tanjir kolača preko ograde ili tegla domaćeg ajvara bili su mali znak pažnje.

Nije se čekao praznik niti poseban povod.

Komšija koji prvi priskoči u pomoć

Kada bi nekome pukla cev, pokvario se automobil ili zatrebala pomoć oko teškog posla, komšije su često bile prvi ljudi kojima se obraćao.

Neko je imao alat, neko merdevine, neko iskustvo, a neko je jednostavno bio spreman da pridrži i pomogne.

Danas za mnoge takve stvari postoje majstori i servisi, pa se potreba za komšijskom pomoći smanjila.

Pozdrav koji nije bio samo formalnost

Možda je najjednostavnija navika bila upravo ona koju danas najviše primećujemo kada je nema — pozdrav.

Ljudi su se poznavali, znali ko živi u kojoj kući ili stanu i često znali makar osnovne stvari jedni o drugima.

Danas u velikim zgradama nije retkost da ljudi godinama žive vrata do vrata, a da se gotovo nikada ne upoznaju.

Da li smo postali udaljeniji?

Teško je reći da su nekada svi bili bolji komšije, jer su se i tada ljudi razlikovali. Međutim, način života se promenio.

Danas imamo mnogo više mogućnosti da budemo povezani sa ljudima koji su kilometrima daleko, dok istovremeno ponekad jedva poznajemo osobu koja živi nekoliko metara od nas.

Možda zato neke od ovih starih navika ne bi trebalo posmatrati samo kao uspomenu na prošla vremena.

Ponekad je dovoljno pozdraviti komšiju, ponuditi pomoć ili pokucati na vrata bez posebnog razloga.

Male stvari možda neće promeniti svet, ali mogu učiniti da jedan ulaz, ulica ili kraj ponovo deluju malo više kao zajednica.