Konkurs otvoren za autore iz regiona i dijaspore, radovi se primaju do 26. aprila 2026. godine

Univerzitet u Novom Pazaru raspisao je književni konkurs „Kratka forma: Evropski vidici” u okviru manifestacije KUNP (Kultura, umjetnost, nauka / Univerzitet / Novi Pazar), povodom obeležavanja meseca Evrope. Konkurs je otvoren za afirmisane autore iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Slovenije, kao i dijaspore, bez starosnog ograničenja.

Tema ovogodišnjeg konkursa je Evropa, a autori se pozivaju da u kratkoj formi, do 1000 reči, istraže pojmove zajedništva, interkulturalnog dijaloga, zajedničke istorije i budućnosti, kao i razmatranja evropskog identiteta u savremenom društvu. Prijavljeni radovi mogu biti poezija ili prozna forma (priča, esej, putopis, crtica, zapis, prozna minijatura, legenda, basna i srodni žanrovi).

Radovi se šalju na bosanskom, srpskom, hrvatskom, crnogorskom, makedonskom ili slovenačkom jeziku, na bilo kojem pismu južnoslovenskih naroda. Tekstovi treba da budu dostavljeni u Word dokumentu, font Times New Roman veličine 12, sa proredom 1,5. Svaki autor može poslati jedan rad na adresu elektronske pošte: kultura@uninp.edu.rs, uz obaveznu naznaku imena i prezimena, e-mail adrese, broja telefona i adrese autora. Svi pristigli radovi će biti šifrirani i anonimno prosleđeni stručnom žiriju.

Rok za slanje radova je 26.04.2026. godine, a rezultati konkursa biće objavljeni do 4.05.2026. godine. Prva nagrada uključuje plaketu, novčani iznos, umetničku sliku i objavu knjige, dok druga i treća nagrada podrazumevaju plaketu, novčani deo i objavljivanje u zborniku ili glasilima Univerziteta. Posebno priznanje žirija biće dodeljeno za rad koji najoriginalnije interpretira temu Evrope. Nagrađeni autori biće pozvani da učestvuju na manifestaciji KUNP, gde će im biti uručene nagrade.

Institut za javno zdravlje objavio najnoviji izveštaj, pad akutnih respiratornih infekcija ali porast oboljenja sličnih gripu

U Srbiji je tokom prošle nedelje, od 23. do 29. marta, zabeležen porast oboljenja sličnih gripu, dok je broj akutnih respiratornih infekcija u padu, saopštio je Institut za javno zdravlje. Najveći broj obolelih registrovan je među decom uzrasta do 4 godine, potom u grupi od 5 do 14 godina.

Prema izveštaju, grip je potvrđen laboratorijskim analizama u Beogradu i Zlatiborskom okrugu, i to u vidu tipa A(H1)pdm09 i netipiziranih sojeva. Tokom izveštajnog perioda registrovano je 6.636 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je povećanje u odnosu na prethodnu nedelju kada je bilo 6.408 slučajeva.

“Epidemiološki pokazatelji za ovu nedelju ukazuju na regionalnu geografsku raširenost gripa, nivo kliničke aktivnosti je na osnovnom nivou, a trend incidencije je stabilan”, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje.

Istovremeno, broj akutnih respiratornih infekcija iznosio je 10.984, što je smanjenje u poređenju sa 12.364 slučaja iz prethodne nedelje. Najviše obolelih od gripa i sličnih infekcija i dalje su deca, upozoravaju epidemiolozi.

Vernici širom zemlje obeležavaju praznik unošenjem vrbe, paljenjem vatri i učešćem u povorkama Lazarica

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, jedan je od značajnih praznika u pravoslavnom kalendaru i obeležava se uvek osam dana pre Uskrsa, uoči praznika Cveti. Ovaj dan posvećen je uspomeni na čudo vaskrsenja Lazara, događaj koji simbolizuje pobedu života nad smrću i najavu vaskrsenja svih vernika. Prema predanju, Lazar je nakon vaskrsenja živeo još trideset godina kao kiparski arhiepiskop, propovedajući hrišćanstvo.

U mnogim srpskim domovima na ovaj praznik unose se grane vrbe i koprive, za koje se veruje da donose zdravlje i napredak. Vrba, koja simbolično podseća na palmine grane kojima su dočekali Hrista u Jerusalimu, nakon osvećenja u crkvi stavlja se pored ikone i kandila. Deci se oko vrata stavljaju mala zvonca na trobojnoj vrpci, kao znak radosti i pobede života nad smrću. Pored toga, na Vrbicu se bere sveže cveće koje se ostavlja u vodi, a ukućani se na Cveti tom vodom umivaju za zdravlje.

U nekim krajevima zadržao se običaj da se rano ujutru odlazi na reku, gde se iz vode uzima kamenčić i šutira što dalje, uz reči koje prizivaju zaštitu od zmija i svakog zla. Posebnu ulogu u narodnoj tradiciji imaju Lazarice, povorke neudatih devojaka koje svečano obučene obilaze domaćinstva, pevaju i izvode plesove, donoseći domaćinima želje za sreću i plodnu godinu. Domaćini ih daruju jajima i posnim kolačima, verujući da njihova poseta donosi blagostanje.

Veče uoči praznika, u pojedinim delovima Srbije, obeležava se paljenjem vatri na raskrsnicama ili u dvorištima. Vatre, napravljene od suvih stabljika kukuruza i granja, simbolizuju radost zbog Lazarevog vaskrsenja i najavljuju svetlost Hristovog vaskrsenja. Oko vatri se okupljaju porodice i komšije, razgovaraju i dočekuju praznik zajedno, dok mladići preskaču plamen kao znak hrabrosti i simboličnog očišćenja.

Lazareva subota i Vrbica ostaju praznici u kojima se prepliću vera, tradicija i porodična radost, a običaji koji ih prate svedoče o dubokoj povezanosti crkvenog i narodnog života u Srbiji.