Građani iznose odeću na sunce, etnolozi ističu značaj praznika i prakse vezane za zdravlje i porodične vrednosti
Vidovdan, jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj tradiciji, obeležen je 28. juna kroz niz običaja i verovanja širom zemlje. Ovaj dan, koji podseća na bitku na Kosovu 1389. godine, poznat je i po ritualima vezanim za zdravlje, ljubav i porodične vrednosti, a posebno je značajan običaj iznošenja odeće i ćilima na sunce.
Prema rečima etnologa Snežane Ašanin, Vidovdan se u narodu smatra praznikom kada ‘sve izlazi na videlo’, a sunčeva svetlost tog dana ima posebnu moć da očisti odeću od štetočina, poput moljaca. Tradicija nalaže da se na ovaj dan iznose stvari od vune i svile, ali i ćilimi, što je nekada predstavljalo dokaz vrednoće porodice, a posebno devojaka koje su iznošenjem devojačke spreme pokazivale svoje umeće i radinost.
Ovaj običaj i dalje živi, naročito u seoskim sredinama, gde građani i danas iznose odeću i ćilime na sunce. Etnolozi naglašavaju i verovanje da sunčeva toplota u vreme Vidovdana ima naučno utemeljenje, jer je tada sunce u zenitu i najjače, pa može efikasno uništiti mikroorganizme na tekstilu.
Osim običaja iznošenja odeće, na Vidovdan su ukorenjene i druge prakse, poput odlaska na izvore i korišćenja lekovite i osveštane vode za umivanje, sa ciljem očuvanja vida i zdravlja. Prema narodnom verovanju, osveštana voda pomaže kod očnih oboljenja, a praznik je posvećen Svetom Vidu, zaštitniku očiju.
Vidovdan ima i istorijski značaj, jer se veruje da je na taj dan, pred bitku na Kosovu, narod mogao da prepozna istinu i razlikuje veru od nevere. Običaj je i da se služe pomeni stradalim junacima i održavaju liturgije, uz uverenje da se na ovaj dan mogu otkriti sve tajne.
‘Smatra se da na Vidovdan sve tajne mogu izaći na videlo, a običaji povezani sa ovim danom imaju i magijski i praktični značaj’, izjavila je Snežana Ašanin.
