Srpska pravoslavna crkva i vernici organizuju obeležavanje praznika Svetog apostola Jakova, poznatog po narodnim običajima
Srpska pravoslavna crkva i vernici širom zemlje obeležiće sutra dan posvećen Svetom apostolu Jakovu, sinu Zevedejevom, jednom od dvanaestorice najbližih učenika Isusa Hrista. Sveti Jakov, poznat i kao Jakov Stariji, bio je brat Jovana Bogoslova, a crkveno predanje navodi da su obojica napustila ribarski posao kako bi sledila Hrista.
Prema verskim spisima, Sveti Jakov bio je svedok ključnih trenutaka iz Hristovog života, uključujući vaskrsenje Jairove kćeri, Preobraženje Gospodnje na Tavoru i Hristovu molitvu u Getsimanskom vrtu. Nakon Hristovog vaznesenja, Jakov je propovedao Jevanđelje među Jevrejima i van Judeje, a narodno predanje kaže da je stigao i do Španije, gde se danas posebno poštuje. Njegove mošti, prema verovanju, nalaze se u katedrali u Santiago de Compostela, jednom od najvažnijih hodočasničkih mesta u hrišćanstvu.
Sveti Jakov je stradao oko 44. godine u Jerusalimu, kada je, po naređenju cara Iroda Agripe, pogubljen mačem. Predanje takođe navodi da je vojnik koji ga je sprovodio do pogubljenja, dirnut njegovom verom, poverovao u Hrista i stradao zajedno sa njim.
U narodnoj tradiciji, Sveti Jakov se smatra zaštitnikom pravednih, siromašnih i svih koji trpe nepravdu. Vernici mu se posebno obraćaju u teškim trenucima, moleći se za zaštitu i pomoć. Sa ovim praznikom povezano je i verovanje da se na dan Svetog Jakova ne treba svađati, ogovarati ili nanositi nepravdu, jer se smatra da se svako zlo učinjeno tog dana vraća trostruko onome ko ga počini. Zato mnogi praznik obeležavaju u miru, molitvi i praštanju, poštujući svetitelja kroz dobra dela i smirenost.
