Lik Nade Šakić, čuvarice logora iz filma, osvetljava teške priče preživelih iz logora Stara Gradiška.

Film „Dara iz Jasenovca“ otvorio je brojna pitanja o stradanju u ustaškom logoru, a poseban fokus privukla je priča o Nadi Šakić. Prema svedočenjima preživelih, Nada Šakić bila je jedna od najokrutnijih čuvarica ženskog logora Stara Gradiška, koji je bio deo sistema Jasenovac. Njenu ulogu u filmu tumačila je glumica Alisa Radaković.

Nada Šakić bila je pripadnica ustaškog pokreta, supruga Dinka Šakića i polusestra Vjekoslava „Maksa“ Luburića. Prema svedočanstvima žena koje su preživele logor Stara Gradiška, ostala je upamćena po izuzetnoj surovosti, posebno prema deci i trudnicama. Detalji iz tih svedočenja često opisuju njenu pojavu u zelenoj ustaškoj uniformi, sa opasačem, pištoljem i kamom u čizmi.

Svedočanstva o surovosti u logoru Stara Gradiška

Svedoci navode da je Nada Šakić često postupala bez ikakvog povoda, a jedan događaj posebno se ističe u pričama preživelih. Kako se tvrdi, nakon molitve, sedela je na klupi u parku, izvadila revolver i pucala u mladu zatvorenicu, a zatim nastavila da sedi kao da se ništa nije dogodilo. Takvi i slični opisi doprineli su njenoj reputaciji jedne od najokrutnijih žena u logorskom sistemu.

Stradanje žena i dece: svedočanstva iz logora Jasenovac

Logor Stara Gradiška posebno je bio mesto stradanja za žene i decu. Prema svedočenjima preživelih, kroz njega su prošle hiljade žrtava, a mnogi su bili izloženi masovnim ubistvima, izgladnjivanju i brutalnim oblicima zlostavljanja. Takođe, u tim svedočenjima opisuju se i načini ubijanja, kao što su bacanje u jame i bunare, spaljivanje, trovanje, kao i smrt od gladi, žeđi i hladnoće.

Nakon završetka rata, Nada i Dinko Šakić napustili su Evropu i otišli u Argentinu, gde su prema navodima živeli pod lažnim imenima. U Argentini su započeli novi život i dobili još dvoje dece. Dinko Šakić je 1947. godine u Rosariju otvorio malu fabriku tekstila, a njihov krsni kum bio je Ante Pavelić, prema dostavljenom materijalu.

Izručenje, suđenje i kasniji život

Sredinom jula 1998. godine, vlasti tadašnje SR Jugoslavije i Hrvatske zatražile su izručenje Nade Šakić iz Argentine. Tokom 1999. godine, Županijski sud odbacio je dokaze protiv nje i oslobodio je krivice. Nakon presude, izjavila je: „Pravda je pobedila!“. Ostatak života provela je u Hrvatskoj, u domu za penzionere u Zagrebu, gde je preminula u februaru 2011. godine.

Priča o Nadi Šakić u filmu „Dara iz Jasenovca“ ostaje podsećanje na tamno poglavlje istorije i na svedočanstva o stradanju žena i dece u sistemu logora Jasenovac.

Tokom velikih vrućina većina ljudi pokušava da pronađe način da se što pre rashladi. Pijemo hladne napitke, uključujemo klimu, tuširamo se i tražimo hladovinu. Ipak, neke navike koje deluju kao dobro rešenje mogu imati potpuno suprotan efekat.

Jedna od najčešćih grešaka jeste čekanje da se pojavi jaka žeđ pre nego što popijemo vodu.

Ne čekajte da ožednite

Žeđ je jedan od načina na koji telo signalizira da mu je potrebna tečnost, ali tokom velikih vrućina nije dobro oslanjati se samo na taj osećaj.

Organizam gubi vodu znojenjem, naročito kada dugo boravimo napolju ili smo fizički aktivni. Ako tečnost ne nadoknađujemo redovno, može doći do dehidracije.

Umor, glavobolja, suva usta, vrtoglavica i slabost mogu biti neki od znakova da telu nedostaje tečnosti.

Još jedna greška: ledeno hladan tuš

Kada je temperatura visoka, hladan tuš zvuči kao savršeno rešenje. Međutim, veoma hladna voda može izazvati naglu reakciju organizma.

Krvni sudovi u koži mogu se suziti, što privremeno smanjuje gubitak toplote preko kože. Zbog toga izrazito hladan tuš nije nužno najbolji način za rashlađivanje.

Mlaka ili umereno hladna voda često je prijatniji izbor jer omogućava postepeno snižavanje telesne temperature.

Klima ne treba da bude podešena na minimum

Još jedna česta greška jeste spuštanje temperature na klimi na najnižu moguću vrednost.

Iako prostorija tada brzo postane hladna, velika temperaturna razlika između spoljašnjosti i unutrašnjosti može biti neprijatna za organizam.

Mnogo je važnije napraviti prijatnu i umerenu temperaturu nego pokušavati da od prostorije napravimo frižider.

Alkohol tokom vrućine nije dobar izbor za hidrataciju

Hladno pivo ili drugo alkoholno piće mnogima deluju kao savršeno osveženje tokom leta, ali alkohol nije zamena za vodu.

Naprotiv, može doprineti gubitku tečnosti i dodatno opteretiti organizam, posebno ako se konzumira tokom velikih vrućina.

Zbog toga je voda i dalje najjednostavniji izbor za nadoknadu tečnosti.

Ne treba ni preterivati sa vodom

Iako je hidratacija važna, ni ispijanje ogromnih količina vode u kratkom periodu nije dobra ideja.

Organizmu je potrebna ravnoteža vode i elektrolita. Preterano unošenje vode za kratko vreme može dovesti do opasnog pada koncentracije natrijuma u krvi.

Najbolje je unositi tečnost redovno i prilagoditi količinu vremenskim uslovima, fizičkoj aktivnosti i individualnim potrebama.

Najtopliji deo dana treba izbegavati

Tokom toplotnog talasa nije problem samo šta radimo, već i kada to radimo.

Ako je moguće, fizičke aktivnosti i duži boravak napolju treba planirati za ranije jutarnje ili kasnije večernje sate. U najtoplijem delu dana bolje je potražiti hladovinu ili klimatizovan prostor.

Posebnu pažnju treba obratiti na decu, starije osobe i ljude koji imaju hronične zdravstvene probleme.

Slušajte signale organizma

Vrućina može veoma brzo da iscrpi telo, naročito kada se potcenjuju prvi simptomi pregrevanja.

Ako se pojave jaka slabost, konfuzija, nesvestica ili veoma visoka telesna temperatura, to više nije obična neprijatnost zbog vrućine i potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Najvažnije je zato ne čekati da telo bude potpuno iscrpljeno. Redovno unošenje tečnosti, izbegavanje najveće vrućine, lagana odeća i umeren boravak u rashlađenom prostoru mogu značajno pomoći da se visoke temperature lakše podnesu.

Jer tokom toplotnog talasa nije dovoljno samo pronaći način da nam bude hladnije – važno je pomoći organizmu da se bezbedno izbori sa vrućinom.

Zapadna Evropa zabeležila najtopliji jun i jul otkad postoje merenja, sa prosekom od 21,62 stepena Celzijusa.

Rekordna vrelina u Evropi obeležila je ovogodišnji jun i jul, prema podacima evropske službe za klimatske promene. U zapadnoj Evropi izmerena je prosečna temperatura od 21,62 stepena Celzijusa, što čini ove mesece najtoplijim od kada postoje merenja. Ova temperatura je za 2,79 stepeni viša od proseka iz perioda 1991-2020, kako je objavljeno u saopštenju Kopernikus službe.

Tokom ovog perioda, region je pogodio neuobičajeno dug toplotni talas, koji je započeo još krajem proleća. Za vreme talasa zabeležena su čak četiri toplotna talasa, počev od kraja maja, što je dodatno uticalo na rast prosečnih temperatura. Pored toga, prema istim podacima, razlike u temperaturama bile su očigledne širom kontinenta, posebno između zapada i istoka.

Razlike u temperaturama širom Evrope

Dok je zapadna Evropa beležila rekordno visoke temperature, one su se smanjivale prema istočnoj Evropi i Skandinaviji. U tim delovima kontinenta bilo je osetno hladnije u poređenju sa zapadom. Ovi podaci pokazuju da rekordna vrelina u Evropi nije bila ravnomerno raspoređena, već su pojedini regioni, poput zapadnog dela, bili znatno pogođeniji.

Zanimljivo je da, kada se posmatra cela Evropa, jul zauzima tek 11. mesto najtoplijih meseci u istoriji merenja, sa prosečnom temperaturom od 20,49 stepeni Celzijusa. To govori o velikim regionalnim razlikama, uprkos opštem trendu zagrevanja.

Toplotni talasi i klimatske promene

Stručnjaci navode da ovakvi talasi nisu neuobičajeni u kontekstu globalnih klimatskih promena. Štaviše, periodi ekstremne vrućine postaju sve češći, posebno u zapadnoj Evropi. Prema saopštenju Kopernikus službe, upravo rekordna vrelina u Evropi tokom juna i jula može biti znak nastavka ovog trenda.

Kada se pogledaju lokalni podaci, primeri iz gradova kao što su Subotica, Novi Sad, Beograd, Niš, Čačak i Leskovac pokazuju da temperature u Srbiji nisu dostigle ekstremne vrednosti zabeležene na zapadu kontinenta, ali su ipak iznad proseka za ovo doba godine.

Na globalnom nivou, prethodni mesec bio je drugi najtopliji od kada postoje merenja, što dodatno potvrđuje globalni trend zagrevanja. Na kraju, ostaje da se prati razvoj situacije i kako će se klimatske promene dalje odražavati na vreme u Evropi.