Vlada Srbije povećala minimalne akcize na cigarete i rezani duvan, dok porez na duvan za lulu ostaje nepromenjen

Vlada Srbije donela je odluku o novim iznosima minimalnih akciza na duvanske prerađevine, koja je stupila na snagu 8. avgusta. Minimalne akcize na cigarete iznose 246,89 dinara po paklici, što je povećanje u odnosu na prethodnih 245,39 dinara. Takođe, minimalne akcize na rezani duvan sada su 8.641,15 dinara po kilogramu, dok su ranije iznosile 8.588,65 dinara. Ovi podaci su objavljeni u Službenom glasniku.

Povećanje minimalne akcize na cigarete i rezani duvan

Povećanje minimalne akcize na cigarete i rezani duvan deo je šire fiskalne politike države. Tako Vlada Srbije nastoji da uskladi poresku politiku sa evropskim standardima i unapredi prihode budžeta. Ova mera posebno utiče na proizvođače i distributere duvanskih proizvoda, kao i na krajnje potrošače. Osim toga, iznos minimalne akcize na duvan za lulu nije promenjen i ostaje 9.902,46 dinara po kilogramu. Ovaj iznos važi kontinuirano i ne zavisi od novog povećanja ostalih kategorija duvanskih proizvoda.

Implikacije i širi ekonomski kontekst

Uvećanje minimalne akcize na cigarete i rezani duvan utiče na celokupno tržište duvana u Srbiji. S jedne strane, poreska opterećenja mogu dovesti do rasta maloprodajnih cena ovih proizvoda. S druge strane, država koristi povećane prihode od akciza za finansiranje javnih potreba i održavanje fiskalne stabilnosti. Minimalna akciza predstavlja najniži iznos poreza koji država može naplatiti po jedinici proizvoda, bez obzira na prodajnu cenu. U praksi, to znači da proizvođači i uvoznici ne mogu platiti manji iznos akcize od propisanog minimuma, što dodatno standardizuje tržište. Povećanje minimalne akcize često prati rast životnih troškova i promene na regionalnom tržištu. U poređenju sa prethodnim periodom, iznosi su uvećani u skladu sa opštim trendovima fiskalne politike i prilagođavanjem regulative.

Stabilnost poreske politike i uticaj na sektor

U međuvremenu, iznos akcize na duvan za lulu ostaje stabilan, što pokazuje selektivan pristup države prema pojedinim kategorijama proizvoda. Fiskalna politika vezana za akcize često ima za cilj balansiranje između javnih prihoda i zdravstvene politike. Takođe, povećanje minimalnih akciza može uticati na potrošnju duvanskih proizvoda i podstaći borbu protiv sive ekonomije. Kao rezultat, očekuje se da će akcizna politika nastaviti da igra važnu ulogu u budžetskim prihodima i regulisanju tržišta duvana u Srbiji.

Minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.554 dinara (551 evro), Vlada i sindikati započinju dijalog o rastu za 2027. godinu

Vlada Srbije, predstavnici reprezentativnih sindikata i Unija poslodavaca danas započinju pregovore o minimalnoj zaradi za 2027. godinu. Ključna tema sastanka je minimalna cena rada, koja trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro), navodi Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Minimalna zarada sada prvi put pokriva vrednost minimalne potrošačke korpe, saopštio je Siniša Mali, prvi potpredsednik vlade i ministar finansija.

Pregovori o minimalnoj zaradi odvijaju se svake godine kroz dijalog između države, sindikata i poslodavaca. Takođe, prema Todoroviću, sindikati će insistirati na dvocifrenom procentu povećanja minimalca. On napominje da svi ekonomski pokazatelji ukazuju na postojanje prostora za rast zarada. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije još nije izradio precizan predlog povećanja, već čeka da Vlada iznese svoj plan.

Povećanje minimalne zarade kao prioritet sindikata

Sindikati smatraju da je dvocifreno povećanje minimalne zarade neophodno kako bi se ostvarila najava da prosečna plata 2027. godine dostigne 1.400 evra, a minimalac 640 evra. Osim toga, sindikati zahtevaju rast plata u celom javnom sektoru, a ne samo povećanje minimalne cene rada. Prema rečima Todorovića, procenat povećanja svih zarada mora biti najmanje jednak procentu povećanja minimalca. Na taj način izbegava se kompresija plata, odnosno smanjenje razlike između minimalne i prosečne zarade.

Pregovarački proces je važan za zaposlene sa najnižim primanjima. Minimalna zarada, kao institucionalni instrument zaštite radnika, direktno utiče na standard najugroženijih slojeva radne snage. Takođe, povećanje minimalca ima uticaj na ukupnu dinamiku rasta plata u zemlji. Kao rezultat toga, pregovori o minimalnoj zaradi predstavljaju centralnu tačku socijalnog dijaloga.

Trenutna ekonomska situacija i naredni koraci

Prema podacima Ministarstva finansija, minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro). Prvi put, minimalna potrošačka korpa pokrivena je minimalcom, što predstavlja važan iskorak za zaposlene sa najnižim primanjima. Vlada je ranije najavila cilj da do 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra, a minimalna zarada 640 evra.

U toku pregovora, sindikati će izneti zahteve za rastom plata u skladu sa pozitivnim ekonomskim pokazateljima. Istovremeno, poslodavci i Vlada analiziraće fiskalne mogućnosti i makroekonomske uslove za eventualno povećanje minimalca. Konačna odluka o visini minimalne zarade za 2027. godinu biće doneta nakon završetka pregovora Radne grupe.

Značaj minimalne zarade ogleda se u njenom uticaju na standard zaposlenih i na ukupnu potrošnju u zemlji. U međuvremenu, očekuje se nastavak dijaloga svih socijalnih partnera do donošenja konačne odluke o visini minimalne cene rada za narednu godinu.

Srbija ima oko 30 investicionih fondova sa prosekom od 300 evra po stanovniku, što je deset puta manje nego u Sloveniji

Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju imovinom od oko dve milijarde evra, pokazuju najnoviji podaci sa domaćeg tržišta. Prosečna ulaganja po stanovniku iznose 300 evra, što je skoro deset puta manje nego u Sloveniji. Ovaj podatak jasno ukazuje da poverenje u investicione fondove u Srbiji ostaje nisko, posebno kada se uporedi sa razvijenijim tržištima u regionu.

Zašto investicioni fondovi u Srbiji beleže nizak nivo poverenja

Većina građana Srbije i dalje preferira tradicionalne oblike ulaganja kao što su bankarska štednja, nekretnine ili zlato. S druge strane, investicioni fondovi se percipiraju kao rizičnija opcija. Prema rečima Đorđa Ostojića, finansijskog analitičara, tržište depozita u Srbiji procenjeno je na oko 17 milijardi evra, dok fondovi raspolažu sa znatno manjom sumom. „U duhu istorijskog iskustva okrenutog ka izbegavanju rizika, kapital je pre svega usmeren ka oročenim štednjama i štednjama po viđenju u bankama, dok se investicioni fondovi shvataju kao rizičnija investicija“, izjavio je Ostojić. Kao rezultat, građani češće biraju sigurnost bankarskih proizvoda, iako takav pristup često ne prati inflaciju i gubitak vrednosti novca.

Nova ulaganja i promena navika mladih

U poslednje vreme, sve više mlađih građana okreće se i alternativnim oblicima ulaganja, uključujući akcije i digitalnu imovinu. Srbija je među retkim državama regiona koja ima poseban zakon o digitalnoj imovini, što dodatno otvara mogućnosti za diversifikaciju investicija. Ivan Ivanovski, direktor investicione konsultantske kompanije, naglašava: „Na berzi ima jedno pravilo – ako ne investiraš i novac ti stoji, to je najveći rizik zato što 100 posto onda gubiš. Inflacija čini da tvoj novac gubi vrednost.“ Osim toga, minimalni iznosi za početak ulaganja u investicione fondove danas su znatno niži. „Mnogi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje već od 500 dinara i mislim da je to dostižno svima“, dodaje Ostojić.

Perspektiva tržišta i izazovi za rast

Iako tržište investicionih fondova u Srbiji beleži rast, ono je i dalje višestruko manje od tržišta bankarskih depozita. Prema Radoju Mariću, direktoru kompanije za trgovinu i usluge u oblasti digitalne imovine, građani su spremni da isprobaju i druge oblike ulaganja, ali uz preporuku da to rade kod licenciranih pružalaca usluga i uz odgovarajuću edukaciju o rizicima. Na kraju, stručnjaci smatraju da će dalji razvoj investicionih fondova zavisiti od porasta finansijske pismenosti i spremnosti građana da prihvate veći rizik zarad potencijalno većeg prinosa. Investicioni fondovi u Srbiji, sa oko dve milijarde evra imovine, imaju značajan prostor za razvoj i dalje unapređenje tržišta, ali izazovi u pogledu poverenja i dalje su jedan od glavnih faktora koji usporavaju njihov rast.