Mađarska valuta tokom nedelje pala sa 360 na 367 za evro, pad nuklearne proizvodnje i neizvesnost na tržištu energije ključni faktori

Mađarska forinta završila je nedelju na nivou od 365 forinti za jedan evro. Tokom protekle sedmice, kurs je varirao, dostižući oslabljenje na 367 forinti za evro, što pokazuje visoku volatilnost zbog kretanja na energetskom tržištu i problema u nuklearnoj elektrani Pakš. Prema rečima mađarskih analitičara, ključni razlozi za ovakvo kretanje kursa su pad proizvodnje struje u Pakšu i rast neizvesnosti oko snabdevanja energijom.

Pored toga, dodatne pritiske na valutni kurs stvorili su rat na Bliskom istoku, oscilacije cena energije i očekivanja u vezi sa domaćim kamatnim stopama. Na kretanje forinte uticali su i podaci o američkoj ekonomiji. Analitičari navode da se u narednim danima ne očekuje stabilizacija, pa može doći do dodatnih pomeranja kursa zbog promena u uvozu energije ili raspoloženja međunarodnih investitora.

Uticaj nuklearne elektrane Pakš na vrednost forinte

Od početka sedmice, forinta je oslabila sa 360 na 367 za evro. Glavni uzrok je značajno smanjenje proizvodnje u postrojenju Pakš, gde je zbog tehničkih problema i niskog vodostaja Dunava aktivan samo jedan blok. To je dovelo do smanjenja domaće proizvodnje električne energije i povećalo zavisnost Mađarske od uvoza struje, što je dodatno pojačalo neizvesnost na deviznom tržištu.

Uporedo sa tim, ekstremna suša i nizak vodostaj Dunava povećali su rizike za energetski sektor. Stručnjaci ističu da su ovi faktori, zajedno sa globalnim poremećajima na tržištu energije, uticali na to da kurs forinte tokom nedelje pokazuje izrazite oscilacije. Povećana izloženost uvozu energije čini ekonomiju Mađarske osetljivijom na spoljne šokove.

Tržišni pritisci i očekivanja za naredni period

Kretanje forinta prema evru tokom nedelje podsećalo je na rolerkoster, uz nagle promene u oba smera. Analitičari koji su komentarisali situaciju napominju da je tržište i dalje izuzetno osetljivo na vesti koje se tiču energetike, kamatnih stopa i međunarodnih investitora. Kao rezultat, svaka promena u okolnostima može izazvati novu volatilnost kursa.

Pored toga, poslednjih nedelja pojavili su se novi rizici za mađarsku valutu. Ekstremna suša i nizak nivo Dunava ne utiču samo na rad Pakša, već i na celokupni energetski balans zemlje. S obzirom na ove faktore, izvesno je da će vrednost forinte ostati pod pritiskom i u narednom periodu, posebno dok se ne stabilizuje proizvodnja u nuklearnoj elektrani i dok se ne otklone problemi sa snabdevanjem energijom.

Broj sudskih postupaka zbog nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena raste, Holandija i Kolumbija već suočene sa presudama

Pitanje mogu li države biti tužene zbog nečinjenja u borbi protiv klimatskih promena dobija sve veći značaj, naročito nakon što je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je u poslednje četiri godine u Evropi oko 200.000 smrtnih slučajeva povezano sa posledicama ekstremnih vrućina. Ova tema je aktuelizovana usled rekordno visokih temperatura tokom juna, što je izazvalo povećanu brigu o klimatskoj adaptaciji i odgovornosti državnih organa.

Međunarodni pravni okvir, uključujući Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Pariski sporazum, obavezuje države da ne samo smanjuju emisije štetnih gasova, već i da aktivno preduzimaju mere prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima. Međutim, praksa pokazuje da neispunjavanje ovih obaveza može dovesti do sudskih postupaka, kako je to već viđeno u više od 80 država između 2015. i 2024. godine.

Klimatske tužbe i presude: primeri Holandije i Kolumbije

Jedan od najzapaženijih slučajeva je tužba Greenpeace Netherlands i osam građana Bonairea protiv države Holandije, okončan u januaru 2026. godine. Sud je utvrdio da Holandija nije dovoljno brzo preduzela mere za zaštitu stanovnika ostrva od posledica klimatskih promena, poput porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih uslova. Kao rezultat, država je obavezana da donese i sprovede plan adaptacije, čime je potvrđena odgovornost javnih vlasti za klimatsku bezbednost građana.

Slične tužbe zabeležene su i u Kolumbiji. U predmetu José Noé Mendoza Bohórquez i drugi protiv Departmana Arauca iz 2021. godine, tužioci su naveli da država nije preduzela adekvatne mere zaštite od poplava uzrokovanih klimatskim promenama. Takođe, u predmetu iz 2020. godine stanovnica ostrva Providensija zahtevala je utvrđivanje državne odgovornosti zbog kašnjenja u obnovi posle uragana i izostanka dugoročnog plana adaptacije. Sudovi su u oba slučaja potvrdili obavezu države da zaštiti ugrožene zajednice, što dodatno podstiče razvoj klimatskog prava na globalnom nivou.

Odgovornost kompanija i implikacije za pravni sistem

Pored država, sve češće su predmet tužbi i privatne kompanije, naročito kada nisu uspostavile efikasno upravljanje klimatskim rizicima koji mogu uticati na poslovanje, imovinu i treća lica. Ova praksa pokazuje da mere klimatske adaptacije postaju obaveza svih društvenih aktera, a ne samo državnih institucija.

Pravna analiza pokazuje da klimatske tužbe nisu ograničene na napredne pravne sisteme, već se mogu pokretati i u državama kao što je Srbija, ukoliko postoji osnov za tvrdnju da su nadležni organi propustili preduzimanje neophodnih mera. Očekuje se da će broj ovakvih sudskih postupaka rasti, s obzirom na intenziviranje klimatskih promena i sve izraženiji ekonomski i socijalni uticaj na stanovništvo i privredu.

Klimatske promene i adaptacija na nove uslove stavljaju pred države i kompanije izazov koji ima pravne, ekonomske i društvene posledice. Istovremeno, odgovornost za propuštanje mera može dovesti do značajnih finansijskih obaveza kroz naknade štete i obavezu sprovođenja novih strategija zaštite.

Minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.554 dinara (551 evro), Vlada i sindikati započinju dijalog o rastu za 2027. godinu

Vlada Srbije, predstavnici reprezentativnih sindikata i Unija poslodavaca danas započinju pregovore o minimalnoj zaradi za 2027. godinu. Ključna tema sastanka je minimalna cena rada, koja trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro), navodi Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Minimalna zarada sada prvi put pokriva vrednost minimalne potrošačke korpe, saopštio je Siniša Mali, prvi potpredsednik vlade i ministar finansija.

Pregovori o minimalnoj zaradi odvijaju se svake godine kroz dijalog između države, sindikata i poslodavaca. Takođe, prema Todoroviću, sindikati će insistirati na dvocifrenom procentu povećanja minimalca. On napominje da svi ekonomski pokazatelji ukazuju na postojanje prostora za rast zarada. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije još nije izradio precizan predlog povećanja, već čeka da Vlada iznese svoj plan.

Povećanje minimalne zarade kao prioritet sindikata

Sindikati smatraju da je dvocifreno povećanje minimalne zarade neophodno kako bi se ostvarila najava da prosečna plata 2027. godine dostigne 1.400 evra, a minimalac 640 evra. Osim toga, sindikati zahtevaju rast plata u celom javnom sektoru, a ne samo povećanje minimalne cene rada. Prema rečima Todorovića, procenat povećanja svih zarada mora biti najmanje jednak procentu povećanja minimalca. Na taj način izbegava se kompresija plata, odnosno smanjenje razlike između minimalne i prosečne zarade.

Pregovarački proces je važan za zaposlene sa najnižim primanjima. Minimalna zarada, kao institucionalni instrument zaštite radnika, direktno utiče na standard najugroženijih slojeva radne snage. Takođe, povećanje minimalca ima uticaj na ukupnu dinamiku rasta plata u zemlji. Kao rezultat toga, pregovori o minimalnoj zaradi predstavljaju centralnu tačku socijalnog dijaloga.

Trenutna ekonomska situacija i naredni koraci

Prema podacima Ministarstva finansija, minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro). Prvi put, minimalna potrošačka korpa pokrivena je minimalcom, što predstavlja važan iskorak za zaposlene sa najnižim primanjima. Vlada je ranije najavila cilj da do 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra, a minimalna zarada 640 evra.

U toku pregovora, sindikati će izneti zahteve za rastom plata u skladu sa pozitivnim ekonomskim pokazateljima. Istovremeno, poslodavci i Vlada analiziraće fiskalne mogućnosti i makroekonomske uslove za eventualno povećanje minimalca. Konačna odluka o visini minimalne zarade za 2027. godinu biće doneta nakon završetka pregovora Radne grupe.

Značaj minimalne zarade ogleda se u njenom uticaju na standard zaposlenih i na ukupnu potrošnju u zemlji. U međuvremenu, očekuje se nastavak dijaloga svih socijalnih partnera do donošenja konačne odluke o visini minimalne cene rada za narednu godinu.