Connect with us

Domaće

Pregovori o minimalnoj zaradi: Sindikati traže dvocifreno povećanje, minimalac sada 65.554 dinara

Minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.554 dinara (551 evro), Vlada i sindikati započinju dijalog o rastu za 2027. godinu

Objavljeno pre

1 month

,

Pregovori o minimalnoj zaradi: Sindikati traže dvocifreno povećanje, minimalac sada 65.554 dinara – minimalna zarada Foto Izvor: Pexels / SHOX ART

Minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.554 dinara (551 evro), Vlada i sindikati započinju dijalog o rastu za 2027. godinu

Vlada Srbije, predstavnici reprezentativnih sindikata i Unija poslodavaca danas započinju pregovore o minimalnoj zaradi za 2027. godinu. Ključna tema sastanka je minimalna cena rada, koja trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro), navodi Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Minimalna zarada sada prvi put pokriva vrednost minimalne potrošačke korpe, saopštio je Siniša Mali, prvi potpredsednik vlade i ministar finansija.

Pregovori o minimalnoj zaradi odvijaju se svake godine kroz dijalog između države, sindikata i poslodavaca. Takođe, prema Todoroviću, sindikati će insistirati na dvocifrenom procentu povećanja minimalca. On napominje da svi ekonomski pokazatelji ukazuju na postojanje prostora za rast zarada. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije još nije izradio precizan predlog povećanja, već čeka da Vlada iznese svoj plan.

Povećanje minimalne zarade kao prioritet sindikata

Sindikati smatraju da je dvocifreno povećanje minimalne zarade neophodno kako bi se ostvarila najava da prosečna plata 2027. godine dostigne 1.400 evra, a minimalac 640 evra. Osim toga, sindikati zahtevaju rast plata u celom javnom sektoru, a ne samo povećanje minimalne cene rada. Prema rečima Todorovića, procenat povećanja svih zarada mora biti najmanje jednak procentu povećanja minimalca. Na taj način izbegava se kompresija plata, odnosno smanjenje razlike između minimalne i prosečne zarade.

Pregovarački proces je važan za zaposlene sa najnižim primanjima. Minimalna zarada, kao institucionalni instrument zaštite radnika, direktno utiče na standard najugroženijih slojeva radne snage. Takođe, povećanje minimalca ima uticaj na ukupnu dinamiku rasta plata u zemlji. Kao rezultat toga, pregovori o minimalnoj zaradi predstavljaju centralnu tačku socijalnog dijaloga.

Trenutna ekonomska situacija i naredni koraci

Prema podacima Ministarstva finansija, minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 65.554 dinara (551 evro). Prvi put, minimalna potrošačka korpa pokrivena je minimalcom, što predstavlja važan iskorak za zaposlene sa najnižim primanjima. Vlada je ranije najavila cilj da do 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra, a minimalna zarada 640 evra.

U toku pregovora, sindikati će izneti zahteve za rastom plata u skladu sa pozitivnim ekonomskim pokazateljima. Istovremeno, poslodavci i Vlada analiziraće fiskalne mogućnosti i makroekonomske uslove za eventualno povećanje minimalca. Konačna odluka o visini minimalne zarade za 2027. godinu biće doneta nakon završetka pregovora Radne grupe.

Značaj minimalne zarade ogleda se u njenom uticaju na standard zaposlenih i na ukupnu potrošnju u zemlji. U međuvremenu, očekuje se nastavak dijaloga svih socijalnih partnera do donošenja konačne odluke o visini minimalne cene rada za narednu godinu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Troškovi kućnih ljubimaca dostižu i 120.000 dinara godišnje po vlasniku

Vlasnici pasa i mačaka izdvajaju najviše za hranu, veterinarske usluge i opremu, a neočekivani troškovi mogu značajno povećati godišnji izdatak

Objavljeno pre

10 hours

,

September 13, 2026

Objavio:

Troškovi kućnih ljubimaca dostižu i 120.000 dinara godišnje po vlasniku

Vlasnici pasa i mačaka izdvajaju najviše za hranu, veterinarske usluge i opremu, a neočekivani troškovi mogu značajno povećati godišnji izdatak

Troškovi kućnih ljubimaca u Srbiji mogu doseći između 70.000 i 120.000 dinara godišnje po jednom ljubimcu, prema podacima iz septembra 2026. godine. Za psa srednje veličine, bez većih vanrednih veterinarskih intervencija, vlasnici najviše izdvajaju za hranu, veterinarsku negu, vakcinaciju i opremu. Kilogram hrane za mačke košta od nekoliko stotina do više od 3.000 dinara, dok kvalitetna hrana za pse srednje veličine zahteva mesečna izdvajanja od 4.000 do 7.000 dinara, što godišnje iznosi od 48.000 do 84.000 dinara. Kod velikih pasa, ova cifra za ishranu može preći i 100.000 dinara godišnje. Kombinovanje granula i vlažne hrane kod mačaka podiže mesečne troškove na 3.000 do 5.000 dinara, a premijum ishrana dodatno uvećava izdatke.

Veterinarski troškovi i dodatne obaveze vlasnika

Veterinarske usluge predstavljaju drugu po veličini stavku u strukturi rashoda. Jedan opšti pregled iznosi oko 1.500 dinara, dok je vakcinacija oko 2.000 dinara. Međutim, neplanirane intervencije, poput infekcija ili povreda, mogu povećati ukupne troškove za više desetina hiljada dinara godišnje. Ultrazvučni pregled košta oko 3.000 dinara, dok laboratorijske analize i terapije donose dodatne izdatke. Zbog toga vlasnici treba da predvide i poseban fond za hitne slučajeve, jer bolest ili povreda ljubimca može nastati u bilo kom trenutku. Zaštita od buva, krpelja i drugih parazita je obavezna tokom godine, a cena preparata zavisi od vrste i težine životinje. Ovi iznosi se lako akumuliraju na nekoliko do deset hiljada dinara godišnje.

Oprema, održavanje i dodatni troškovi

Pored osnovnih potreba, vlasnici pasa pojedinih rasa izdvajaju dodatno za šišanje i redovno održavanje. Jedan odlazak kod grumera ne deluje značajno, ali kod pasa sa zahtevnom dlakom godišnja suma može biti velika. Dugodlake rase zahtevaju kupovinu šampona, četki i posebnih preparata. Kod mačaka, trošak za posip iznosi od 1.000 do nekoliko hiljada dinara mesečno, a na godišnjem nivou to predstavlja dodatno opterećenje na budžet. Oprema kao što su povodci, ogrlice, kreveti, transporteri i igračke ne kupuje se svakog meseca, ali se povremeno mora zameniti, posebno u prvoj godini kada su svi osnovni predmeti neophodni.

Čuvanje ljubimca tokom odmora i nepredviđeni izdaci

Vlasnici često zaboravljaju na troškove koji nastaju tokom odlaska na odmor. Ako ljubimac ne putuje sa vlasnicima, čuvanje u hotelu za pse ili mačke ili angažovanje osobe za čuvanje može predstavljati značajan izdatak. U slučaju da ljubimac putuje, dodatni troškovi uključuju transporter, potrebnu dokumentaciju, veterinarske potvrde i eventualne doplate za prevoz ili smeštaj. Kada se svi ovi troškovi saberu, troškovi kućnih ljubimaca mogu značajno premašiti početnu procenu i postati ozbiljna stavka u godišnjem budžetu svakog domaćinstva. Iako su psi i mačke za mnoge članovi porodice, ekonomski aspekt posedovanja ljubimca zahteva pažljivo planiranje i odgovoran pristup.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u avgustu usporila na 2,2 odsto, gorivo i komunalije najviše poskupeli

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći rast cena zabeležen je u transportu zbog poskupljenja goriva, dok je hrana pojeftinila na godišnjem nivou

Objavljeno pre

1 day

,

September 12, 2026

Objavio:

Inflacija u avgustu usporila na 2,2 odsto, gorivo i komunalije najviše poskupeli

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći rast cena zabeležen je u transportu zbog poskupljenja goriva, dok je hrana pojeftinila na godišnjem nivou

Inflacija u avgustu usporila je na 2,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene su u avgustu porasle za 0,5 odsto u odnosu na jul, dok je od početka godine prosečna inflacija iznosila 3 odsto. Kao rezultat, glavni pokretači rasta cena bili su komunalne usluge i gorivo.

Detaljna struktura inflacije u avgustu

U avgustu je oblast Transport zabeležila rast cena od 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. Glavni uzrok bio je rast cena goriva za 3 odsto. Usled toga, transport je ostao najznačajniji pojedinačni faktor rasta potrošačkih cena. U isto vreme, usluge iz oblasti rekreacija, sport i kultura poskupele su 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana, kao i predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i druge usluge, zabeležili su rast cena od 0,9 odsto. Grupa hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, poskupeli su na mesečnom nivou za 0,4 odsto. Istovremeno, oblasti stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje, osiguranje i finansijske usluge poskupeli su za po 0,3 odsto. Usluge u grupama informisanje i komunikacije i obrazovanje poskupeli su po 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinili su 0,5 odsto na mesečnom nivou.

Međugodišnje promene i glavne odlike inflacije u avgustu

Kada se posmatra međugodišnja inflacija u avgustu, najveći rast cena zabeležen je u oblasti transporta – 9,3 odsto. To je posledica poskupljenja goriva za 15,4 odsto u odnosu na avgust prošle godine. Pored toga, alkoholna pića i duvan zabeležili su rast cena od 6,9 odsto. Pivo je poskupelo 8,9 odsto, žestoka pića 3,9 odsto, a duvan 7,1 odsto. Zanimljivo, jedina oblast sa padom cena na godišnjem nivou bila je hrana, koja je pojeftinila 7,2 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Najveći pad beleži voće, sa smanjenjem cena od 22 odsto, dok je povrće jeftinije 14 odsto. Svi ostali prehrambeni proizvodi, osim bezalkoholnih pića i kafe, imali su niže cene nego prošle godine.

Širi ekonomski kontekst i značaj podataka

Prema objavljenim podacima, inflacija u avgustu nastavlja trend stabilizacije u poređenju sa prethodnim mesecima. U julu je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto, što ukazuje na blago ubrzanje, ali i dalje ostaje na relativno niskom nivou. Pad cena hrane ima pozitivan uticaj na kupovnu moć domaćinstava, posebno u periodima visokih troškova života. S druge strane, rast cena goriva i transporta povećava troškove poslovanja i svakodnevnih aktivnosti građana. Statistički podaci dobijeni su iz zvaničnog saopštenja Republičkog zavoda za statistiku, a predstavljaju ključni ekonomski indikator za formulisanje monetarne i fiskalne politike u narednom periodu.

Pročitaj još

Domaće

Proizvodnja likera od lavande u Čačku donela novi biznis model i 2.500 sadnica

Porodični biznis u Čačku razvija inovativne napitke od lavande, sa 2.500 sadnica i širenjem na tržište Hrvatske

Objavljeno pre

1 day

,

September 12, 2026

Objavio:

Proizvodnja likera od lavande u Čačku donela novi biznis model i 2.500 sadnica – liker od lavande u Čačku

Porodični biznis u Čačku razvija inovativne napitke od lavande, sa 2.500 sadnica i širenjem na tržište Hrvatske

Ana Tomašević i Bojan Milenković razvijaju porodični biznis sa 2.500 sadnica lavande na imanju kod Čačka, donoseći proizvodnju likera od lavande u zemlju poznatu po šljivama i rakiji. Njihov brend Eden Origin plasira dva proizvoda, liker Viola Verde i sirup Ramonda, koji su ovog leta postali popularni u beogradskim koktel barovima. U prvoj godini testirali su kako lavanda uspeva na njihovoj zemlji, a sada pregovaraju o izvozu u Hrvatsku.

Biznis model sa fokusom na kvalitet i mali rizik

Odluku da pokrenu biznis u sektoru prerade lavande doneli su posle višegodišnjeg planiranja i istraživanja tržišta. Pre svega, izabrali su model postepenog ulaganja, koristeći sopstvena sredstva i pomoć porodice umesto kredita. „Nismo želeli da odmah uložimo veliki novac dok ne proverimo kako tržište reaguje na napitke od lavande“, kaže Bojan Milenković. Prvi proizvodi, liker Viola Verde (spoj lavande i vanile) i sirup Ramonda (kombinacija lavande i borovnice), razvijeni su nakon pažljivog testiranja receptura i uslova uzgoja. Kao rezultat, brend se sada pozicionira kao redak proizvođač inovativnih napitaka, dok je broj sadnica postepeno rastao do trenutnih 2.500.

Porodična organizacija i izazovi proizvodnje

U proizvodnji lavande i razvoju proizvoda učestvuje cela porodica, naročito tokom berbe koja je najzahtevniji period. Ana Tomašević ističe da znanje stečeno na ekonomskom fakultetu i iskustvo u razvoju inovacija olakšavaju pozicioniranje proizvoda i komunikaciju sa kupcima. S druge strane, većinu obaveza vezanih za proizvodnju, promociju i prodaju obavljaju sami, što im omogućava potpunu kontrolu nad kvalitetom i brendom. Osim toga, fleksibilnost porodičnog preduzeća omogućava brzu reakciju na promene tržišta.

Planovi za izvoz i širenje na nova tržišta

Trenutno su u pregovorima o izvozu proizvoda na tržište Hrvatske. Iako planiraju proširenje, Ana i Bojan naglašavaju da im je važniji kvalitet proizvoda od povećanja broja sadnica. Njihov pristup, inspirisan modelom malih serija i kontinuiranog unapređenja, smanjuje rizik i omogućava bolju prilagodbu tržištu. Liker od lavande u Čačku pokazuje da inovacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji mogu doneti uspeh i u tradicionalnim sredinama.

Pročitaj još

U Trendu